ZNATE LI KAKO SE FINANSIRAJU PREDSEDNIČKI IZBORI? Pročitajte sve što niste znali!
Za predsedničke izbore ide 0,007 odsto iz budžeta
Iz budžeta Srbije za održavanje redovnih predsedničkih izbora u 2017. opredeljeno je 0,007 odsto poreskih prihoda, odnosno 641,760 miliona dinara, rečeno je u Ministarstvu finansija.
Kako su kazali u tom ministarstvu, 50 odsto tih sredstava raspoređuje se u jednakim iznosima predlagačima kandidata, koji su dali izjavu da će koristiti sredstva, dok se preostala polovina dodeljuje predlagaču kandidata koji je osvojio mandat.
BIVŠI PREMIJER ŠVEDSKE: Vučić je čist favorit, ima za cilj da konsoliduje vlast
Novac se, kako su naveli, uplaćuje predlagačima kandidata u roku od pet dana od dana utvrđivanja konačne liste kandidata.
Ministarstvo finansija podseća da je za prethodne predsedničke izbore održane 2012. godine, bilo izdvojeno 843.228.190 dinara, a svaki kandidat, koji nije osvojio jedan odsto važećih glasova, morao je da vrati novac u budžet Srbije, odnosno novac je naplaćen iz bankarskih garancija.
Obaveza je svakog kandidata u kampanji za izbor predsednika države da ima poseban račun i da sav novac koji prikuplja i troši, a koji po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti može biti iz javnih i iz privatnih izvora, ide preko tog računa, kaže pomoćnica direktora Agencije za borbu protiv korupcije Katarina Dakić.
- Za izbornu kampanju država obezbeđuje u godini u kojoj su izbori sredstva u visini od 0,07 odsto prihoda budžeta. O izdvajanju tog novca i prenošenju sredstava političkim subjektima koji učestvuju u kampanji se stara ministarstvo finansija - podseća Dakić.
Istovremeno, prema njenim rečima, davaoci priloga za izbornu kampanju mogu biti fizička i pravna lica, a u slučaju izbora predsednika važe, kao i za sve ostale izbore, limiti na sredstava koja se daju.
Tako, kaže Dakić, fizička lica mogu da daju 20 prosečnih mesečnih zarada u Srbiji, pravna lica 200 prosečnih mesečnih zarada, a sve mora da ide preko računa koji je namenjen upravo za tu izbornu kampanju.
Dakić objašnjava i da će Agencija organizovati mrežu posmatrača koji će pratiti ceo tok izborne kampanje, kao i da će po završetku izbora obaviti kontrolu izveštaja koje su obavezni da im dostave svi kandidati koji su učestvovali u izbornoj trci.
- Kao i kada su u pitanju godišnji finansijski izveštaji, Agencija prikuplja podatke od svih institucija ili pružalaca usluga političkim subjektima ili davaoca priloga da bismo mogli da izvršimo adekvatnu kontrolu izvestaja koje nam dostavljaju - rekla je Dakić.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija podseća da raspodela novca zavisi od broja kandidata, zbog čega se obavlja tek nekoliko dana pred izbore.
To u praksi znači, navodi on, da će stranke, koalicije i grupe građana finansirati inicijalno kampanju iz privatnih izvora, iz kredita ili "na poček", ukoliko su mediji i drugi pružaoci usluga spremni da čekaju.
On, međutim, upozorava na dosadašnju praksu gde su predlagači kandidata čekali novac iz budžeta, pa onda iz drugih izvora popunjavali ono što im nedostaje, odnosno odlagali plaćanje koliko god su mogli.
O tome kako i u kojim se slučajevima novac od kampanje vraća, Nenadić navodi da se u principu vraća ono što nije potrošeno i to do momenta podnošenja izveštaja, a to je nešto više od mesec dana nakon završetka projekta.
- Međutim, u praksi i oni predlagači kandidata koji nemaju realno značajne troškove često su nalazili načina da ne vrate novac - primećuje Nenadić.
Kad je reč o kontroli finansijskih izveštaja Nenadić pominje Agenciju za borbu protiv korupcije, ali navodi da je to samo formalna strana priče, u smislu da li je ostao neki višak novca na računu ili ne.
Mediji su poslednjih dana špekulisali da je to što se nije uspelo u izboru direktora Agencije u direktnoj vezi sa interesom političkih snaga koje podržavaju pojedine opozicione predsedničke kandidate.
MIHAJLOVIĆ: Očekujem da Toma podrži Vučića, na ovim izborima je ulog mnogo veći od pozicije
Nenadić dodaje i da je izmenama Zakona iz 2014. omogućeno parlamentarnim strankama koje nisu utrošile sav novac dobijen iz budžeta da ga ulože u kampanju, čime su, ocenjuje Nenadić, kandidati grupa građana i vanparlamentarnih stranaka stavljeni u neravnopravan položaj.
Na izborima 2012. godine učestovalo je 12 kandidata, a cenzus od jedan odsto nije prošla samo Danica Grujić, koja je vratila novac.
