SUKOB OKO PREDSEDNIČKOG KANDIDATA: Kandidovanjem Ponoša, Đilas omalovažava Jeremića

Zapelo je oko izbora kandidata za predsednika Srbije. Đilas bi da kandidat bude Zdravko Ponoš, Jeremić smatra da ima boljeg kandidata.

U pisanom intervju za opozicioni dnevni list "Nova", 22. januara, Jeremić je izjavio da je kandidat Narodne stranke za predsednika Srbije potpredsednik te stranke Miroslav Aleksić. Istog dana Đilas i glavni odbor njegove Stranke slobode i pravde doneli su odluku da za predsednika podrže – Zdravka Ponoša. Smenjenog potpredsednika Narodne stranke.

Razumljivo, to je u članstvu tih stranaka, kod ostalih koalicionih partnera i u javnosti stvorilo potpunu zbrku. Jer nije baš uobičajeno da dve stranke na izbore idu u koaliciji, da jedna za predsednika države predlaže funkcionera one druge stranke, a ta druga stranka se protivi toj kandidaturi.

Teško je poverovati i u to da je isticanje dva različita kandidata u jednom danu slučajnost. Pre će biti da je u pitanju razmena niskih udaraca. Kandidovanjem Ponoša bez saglasnosti Jeremića Đilas ne samo što predsednika Narodne stranke stavlja u nezgodan položaj, pred svršen čin, već ga i javno omalovažava. Šalje poruku da je u koaliciji on taj koji se pita i odlučuje.

Podsećamo, kandidaturu Zdravka Ponoša najavila je "Nova", list koji je pod kontrolom Dragana Đilasa. Bilo je to 1. novembra. Samo tri dana kasnije, 4. novembra, opoziciona televizija N1 je objavila izjavu Vuka Jeremića da je iznenađen pominjanjem Ponoša kao zajedničkog kandidata opozicije, da on o tome nema pojma i da "Narodna stranka ima puno kvalitetnih ljudi".

U javnosti je shvaćeno da se Jeremić protivi da njegov potpredsednik bude – predsednik Srbije. A da zaključak javnosti nije bio pogrešan, potvrdila je, takođe opoziciona, TV Nova koja je 26. novembra objavila sledeću vest:

-Lider Narodne stranke Vuk Jeremić protiv je predloga da ispred opozicije kandidat za predsednika bude potpredsednik njegove stranke Zdravko Ponoš. Ponoš je bio jedan od potencijalnih predsedničkih kandidata opozicije okupljene oko SSP, DS i NS, ali i dela nestranačkih ličnosti. Ipak, podršku da baš on izađe na crtu Aleksandru Vučiću na izborima, koji će biti održani 3. aprila, nije dobio u sopstvenoj stranci. Prema našim saznanjima, da na to ne pristaje Vuk Jeremić je obelodanio na jednom od nedavnih sastanaka, na kojem su bili i Dragan Đilas, predsednik SSP, i Zoran Lutovac, lider demokrata.

Da vrh NS i opozicije potresaju nimalo bezazleni sukobi potvrdio je i sam Ponoš. On je 25. novembra za Televiziju N1, u emisiji "Iza vesti" izjavio da se, zbog nesporazuma sa Jeremićem, povlači sa mesta potpredsednika NS ali i sa svih drugih stranačkih funkcija. Uz objašnjenje da stranku neće napustiti samo zbog toga "jer ne želi da nekoliko meseci pred izbore cepa stranku".

-Ja sam još ranije doneo odluku da ne budem deo tog tima...već duže vreme imam neke različite poglede...Nivo neslaganja se akumulirao do mere da se čovek više tu ne oseća prijatno.

Na pitanje da li ima sukob sa Jeremićem, koji je, kako dodaje, verovatno bio protiv njega kao predsedničkog kandidata, on navodi da nema nikakav sukob, da je odlučio da se skloni.

-Neću da cepam stranku, da idem u drugu, samo ću da se sklonim, a moje ime će ostati tu još neko vreme, ako baš ne smetam - istakao je on i dodao "zašto bi cepao partiju pet meseci pred izbore", jer "imamo u ovom trenutku ozbiljnijeg neprijatelja – a to je ovaj režim".

Kaže da se Vuk Jeremić i on nisu razišli "psovkama, već rukovanjem i zagrljajem".

-Rekao sam mu, zovi me ako ti treba ubacivanje uglja, a politikom ne možemo da se bavimo -  priča on.

Svakom ko pročita ove izjave jasno je da među Jeremićem i Ponošem postoji otvoreni sukob, koji je suštinski, koncepcijski ali i da je penzionisano general, što se i od ranije znalo, ne samo previše ambiciozan već i prilično sujetan i narcisoidan čovek. Toliko da nije mogao da prihvati činjenicu da njegova stranka neće da ga kandiduje za predsednika države, pa je demonstrativno, kao kad nezrelo dete kaže "vraćam ti krpice, neću više da se igram sa tobom", napustio vrh stranke.

Događaji od 22. januara pokazuju da ni posle dva i po meseca ni jedan od ova dva sukoba, ni onaj u vrhu Narodne stranke, ni onaj između Jeremića i Đilasa, nisu prevaziđeni. A čak i ako sukobljene strane, radi obmanjivanja birača, taj sukob gurnu pod tepih samo je pitanje vremena kad će on ponovo eskalirati. 

Po građane Srbije bi bilo najgore da to bude posle izbora. Da Ponoš nekim čudom pobedi pa da imamo situaciju koju smo imali posle državnog udara 5. oktobra 2000. godine, kada su Srbiju drmali dvovlašće i sukobi između Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića. Sukob dosovskih koalicionih partnera je eskalirao u takav rat da je Đinđić, ne obazirući se ni na ustav zemlje, ni na poslovnik parlamenta, Koštunici bukvalno oteo poslaničke mandate u Skupštini Srbije. Sve do jednog. 

Završilo se tako što je Koštunica optužio Đinđića da stoji iza ubistva visokog policijskog službenika Momira Gavrilovića, dok  Đinđićevi saradnici i danas optužuju Koštunicu da je politički naručilac i inspirator njegovog ubistva. Podsećam, nekadašnja DS i iz nje nastale stranke cepale su se ravno 17 puta! To govori da tamo niko iz tog društva nije spreman da bude drugi. Đilas, Jeremić i Ponoš su nekada takođe bili najbliži saradnici i perjanice DS.  Ni tada nisu mogli zajedno.

Za kraj ove čudne priče, koja sve više poprima karakter sapunice,  podsećam da su svojevremeno Đilas, Boris Tadić i drugi lideri sadašnje dosovske opozicije, tada kao najviši funkcioneri DS,  iznebuha, i ne bez teških optužbi i diskvalifikacija, kako profesionalnih, tako i ličnih, Ponoša smenili sa mesta načelnika Generalštaba.

S pravom se nameće pitanje kako im je neko, ko im nije bio dobar da komanduje vojskom, pa su ga najurili u penziju, sada odjednom idealan kandidat za predsednika Srbije, samim tim i za vrhovnog komandanta te vojske?

Piše: Dušan Marić