PUCA PARTNERSTVO KURTIJA SA AMERIKOM?! Kakva sudbina čeka Aljbina - prištinskog KABADAHIJU?!

Koliko je i na koji način politička pozicija Aljbina Kurtija na tzv. Kosovu ugrožena otvorenim sukobom sa američkom administracijom, u koji je tokom prethodnih nekoliko meseci, neki će reći i od samog dolaska na vlast, vrlo svesno ušao?

Ovo pitanje se ne može zaobići nakon svega što je izrečeno u poslednje vreme, pre svega od strane visokih predstavnika Stejt departmenta, ali i od samog Kurtija, koji jasno napominje da je spreman da sasluša saveznike, ali da ne mora i da ih posluša kada misli da ne treba.

Jedna od takvih situacija dogodila se i u vezi sa odlukom o zabrani dinara na Kosovu, koju je Kurti doneo, ispostavilo se, bez konsultacija sa zapadnim centrima uticaja, državama Kvinte, mada oko toga ostaju neke dileme, jer Kurti ovih dana prilično insistira na demonstraciji odličnih veza sa Londonom i Berlinom.

U svakom slučaju, svaki put kada u Vašingtonu duboko uzdahnu zbog Kurtijevih “nestašluka”, ma koliko se Kurti trudio da to ignoriše, u Prištini nastane neka vrsta političke i medijske bure.

Ne možemo pouzdano znati da li Vašingtonu više smeta ono što Kurti radi, proizvodeći jednu za drugom etničke krize na Kosovu, osporavanjem elementarnih prava Srba, ili im je, ipak, veći problem što se pravi “gluv” i drsko odbacuje sve primedbe i sugestije koje mu stižu iz Stejt departmenta, ugrožavajući tako kredibilitet i autoritet glavnog sponzora - Sjedinjenih Država.

Hoće li i kakvu političku cenu da plati aktuelni premijer tzv. Kosova zbog toga što se u Vašingtonu mršte na pomen njegovog imena i nervozno vrte glavom? Može li Kurti da opstane bez podrške SAD, posle poruke da nije poželjan za daljeg partnera?

Populista, problemi tek na duži rok

Iskusni politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići za Kontekst kaže da će na duži period biti teško da Kurti opstane bez podrške Amerike.

- Nije još stani-pani, i do sada su ga tolerisali, u smislu da nisu radili kao Grenel da se smeni odmah, ali očigledno da je veliko nezadovoljstvo. Ne samo od američke diplomatije, već i evropske. Može da opstane još, kao što je do sada opstao, ali ne večito, ne na duži period. Ne, ako se sada približavamo nekakvom rešenju, sa ovakvim stavovima, gde on popušta pomalo, na parče, malo on, malo Vučić, pa to nekako gmiže, umesto da se stavi tačka na ovu fazu odnosa, pa da onda idemo dalje da se napravi ta nova konstrukcija za sigurnost regiona - kaže Maljići.

Dodaje da Kurtiju, ipak, ne treba podrška Amerike na sledećim kosovskim izborima koji se približavaju.  

- Nije mu neophodna podrška Amerike. On je populista, on računa na svoj narod, samo što ne verujem da će kao prošli put imati podršku dela glasača drugih partija. On je na prošlim izborima dobio oko 100.000 glasova od Vjose Osmani, a to su glasači DSK, koji se podelio na dve frakcije. Sada on to neće imati, ne može sam da dobije izbore. Može da traži neku drugu koaliciju, ali nema izgleda za to. Niko ne bi voleo da sada bude sa njim, jer znaju kako je DSK prošao na ranijim izborima kada su išli kao koalicija. On je to posle mesec dana rasturio, lično Kurti, kada je u ponoć smenio svog zamenika iz DSK - napominje Maljići.

On smatra da su poruke koje je specijalni predstavnik Stejt departmenta Gabrijel Eskobar poslao u Prištini, bile veoma oštre.

- Bio je dovoljno žustar, samo što je malo ublažio kada je rekao da je dobar potez koji je Kurti napravio u vezi sa manastirom Dečani, što je ionako bila ustavna obaveza Kosova. Ustavni sud Kosova je presudio u korist manastira, tako da ga je na neki način pohvalio, ali ga je i kritikovao da ne sarađuje - ukazao je Maljići.

Istoričar i politički analitičar Ognjen Karanović kaže da, ukoliko izuzmemo period administracije predsednika Donalda Trampa, postoji ozbiljna sumnja da li je bilo koji lider albanskog separatističkog i terorističkog pokreta na Kosoviju Metohiji i bilo kada u period od 1990. godine, pa sve do danas, bio u nekom velikom problemu kod američkih državnih organa, posebno kada je reč o administracijama svih predsednika SAD u ovom navedenom periodu.

Stejt department sporo menja politiku

- Albanske političke elite, koje dolaze iz krugova separatističkih i terorističkih organizacija od 1996. godine, su percepirani kao saveznici SAD na Zapadnom Balkanu. Ali, ne samo SAD, većih mnogih država NATO i članica Evropske unije, od strane mnogih država generalno na političkom Zapadu. Dakle, to je produkt istorijskih okolnosti i procesa koji imaju karakter dugog trajanja. Takav je slučaj u suštini i sa Aljbinom Kurtijem. Kurti je personalno, kao i kompletan njegov pokret Samoopredeljenje, u veoma kompleksnim, možemo reći i protivničkim odnosima, prema administraciji predsednika Donalda Trampa. Naročito kad je reč o njegovim ličnim odnosima sa Ričardom Grenelom, koji je u jednom trenutku bio i ambasador SAD u Nemačkoj, i šef svih obaveštajnih službi u SAD. Takođe, bio je i specijalni predstavnik Donalda Trampa u dijalogu između države Srbije i albanskog separatističkog pokreta u južnoj srpskoj pokranje, odnosno prištinskih institucija. Kurtijeva krajnje ekstremistička, radikalna i teroristička politika puni smisao i kapacitet dobila je u njegovom drugom mandatu, kada je Donald Tramp napustio Belu kuću - objašnjava Karanović za Kontekst.

On, međutim, ističe da je albanski saparatistički pokret, pa i sve terorističke organizacije koje su nastale iz njega, a tu uključuje i Aljbina Kurtija i krug njegovih političkih saradnika i organizacija, svi su oni, smatra Karanović, na neki način, čedo spoljne politike ili geopolitičke pozicije SAD i drugih zemalja na takozvanom političkom Zapadu.

- Suština odnosa političkog Zapada u tom geopolitičkom spektru posmatranja problema prema Kosovu i Metohiji se ne menja i neće se promeniti. Čak i da ponovo dođe do promene u Beloj kući, odnosno da Donald Tramp postane predsednik. Verovatno bismo mogli očekivati dalje zaoštravanje odnosa prema Aljbinu Kurtiju, možda bismo mogli da očekujemo i njegov pad sa vlasti, ali njihov suštinski odnos prema statusu južne srpske pokrajine neće se u bitnijoj meri menjati. Kada je reč o Stejt departmentu, još od vremena administracije Bila Klintona i u kadrovskom smislu, ali svakako i u političkom smislu, i kada je reč o agendi, na osnovu koje rade zaposleni i sve te organizacione jedinice, malo šta se promenilo - podseća Karanović.

Dodaje da tu postoji jedan veliki stepen inercije, kada je reč o spoljnopolitičkim izazovima, kada posmatramo američki politički sistem u celini.

- Računamo tu administraciju predsednika, naravno govorimo i o zakonodavnim telima, kada je reč o Kongresu, kada je reč o Senatu, kada je reč o Pentagonu, bezbednosnom aparatu. Ali svakako moramo na prvom mestu da govorimo o Stejt departmentu. Za svih ovih 30 godina, dakle od perioda Bila Klintona, tu je bilo najmanje promena. Odnosno tu su najsporije promene. I dinamika rada, pa i sadržaj tog rada prema južnoj srpskoj pokrajini, su svoje promene najmanje doživele u Stejt departmentu. To je bio i razlog zašto je Donald Tramp na kraju odobrao upravo Ričarda Grenela da bude njegov specijalni predstavnik u dijalogu između Beograda i prištinskih institucija. Istovremeno, Stejt department je imao svog predstavnika. Dakle, tu smo videli tu dihotomiju, odnosno podvojenost u američkom političkom sistemu. I to nam mnogo otkriva zbog čega Sjedinjene Države ne menjaju svoju stratešku politiku prema južnoj srpskoj pokrajini - objašnjava sagovornik Konteksta.

Uloga plemenskih starešina i Edija Rame

Suštinske izmene, smatra Karanović, pogotovo kada je reč o odnosu SAD prema statusu Kosova i Metohije, tu ne možemo očekivati, ali ukoliko se Donald Tramp vrati u Belu kuću, po njegovom mišljenju, onda možemo očekivati ozbiljnije sankcije protiv Aljbina Kurtija, čak i njegov odlazak sa vlasti.

- SAD su svesne, i Bajdenova administracija, da je u ovom trenutku Kurti u političkom smislu izuzetno jak političar na Kosovu. On je svojim populističkim, demagoškim, ali istovremeno za srpski narod opasnim merama i koracima, dodatno mobilisao svoje političko telo i on bi sada, odnosno na nekim budućim izborima glatko odneo pobedu. I to bi dodatno usložilo kompletno situaciju. Kurti je važan politički činilac kada je reč o albanskom separatističkom političkom telu na Kosovu i njegov odlazak sa vlasti ne zavisi samo od SAD - naglašava Karanović.

Dodaje da, svakako važnu ulogu na Kosovu imaju i plemenske starešine, odnosno simbioza uticaja albanskih plemenskih starešina i mafijaških krugova.

- Ukoliko oni okrenu leđa Kurtiju, onda možemo očekivati političku krizu. Za sada to ne vidimo da se događa. Sa druge strane, Bajden se vratio Obaminoj i Bušovoj doktrini da zbog prioriteta koje Sjedinje Američke Države imaju na drugim meridijanima u svetu, da li je to reč o Ukrajini ili o Bliskom istoku, Kini, oni su to pitanje, pitanje jugoistoka Evrope i Kosova i Metohije prepustili svojim evropskim saveznicima, u stvari Nemačkoj. To je doktrina koju je Donald Tramp izbegavao, ili koju je pokušavao da naruši. On je preuzeo inicijativu u dijalogu između Beograda i Prištine, i videli smo neke pomake tada u dijalogu. Međutim, sa Aljbinom Kurtijem, sa ekstremistom takvog formata, koji ima nepodeljenu podršku Nemačke i nekih drugih evropskih zemalja, pa svakako i SAD u suštini, sa njim je bilo kakav dialog, bilo kakav kompromis, osuđen na propast. I ja mislim da to svi dobro znaju, znaju to i Sjedinje Američke države, ali zbog svih ovih geopolitičkih okolnosti u svetu i zbog činjenice da je Aljbin Kurti sada važan politički činilac na Kosovu i Metohiji, oni malo šta tu mogu da urade - kaže Karanović.

On, ipak, ostavlja mogućnost da u celoj priči činilac bude i albanski premijer Edi Rama.

- Možda bi sukob između Edija Rame i Aljbina Kurtija oko prvenstva u albanskom političkom i nacionalnom korpusu mogao da iznedri neko ograničavanje rušilačke moći Aljbina Kurtija, ali opet, takav sukob, odnosno rasplamsavanje morale bi da podstaknu velike sile. To se još uvek ne dešava i pitanje je da li će se desiti - zaključuje Karanović.

Izvor: Srbija Danas/Kosovo Online/Miloš Garić