VELIKA ŠANSA ZA SRBIJU? Albanska dijaspora u Americi podeljena kao nikada do sada
Za sve je kriv Aljbin Kurti
Albanska dijaspora okupljena oko Panalbanskog kongresa u Americi nalazi se na prekretnici jer je pod udarom Aljbina Kurtija koji je rešio da "počisti" sve kadrove koji nisu na njegovoj liniji. Podeljena ili ne, albanska dijaspora u SAD ima isti cilj kad su u pitanju Srbi, smatra istoričar Dragoljub Anđelković.
PODRŽI SRPSKE OLIMPIJCE I OSTVARI DODATNE POGODNOSTI!
ALBANCI PONOVO NAPADAJU SRBE NA KiM BEZ POVODA: Trojica brutalno pretukla mladića koji je čuvao stoku
LAŽNI PREMIJER SE OPASNO DRZNUO! Hladnoratovskim ponašanjem hoće da minira Beograd - pročitan od samog početka
Kulminacija nesloge unutar Panalbanskog kongresa usledila je pošto su otpuštena dva njegova vodeća čoveka, inače bliska Hašimu Tačiju i Ediju Rami, bez saglasnosti nadležnih tela Kongresa, a sve pod optužbom da su radili mimo i protiv načela ove organizacije. Smena je usledila na inicijativu ljudi iz Kongresa bliskih idejama Aljbina Kurtija.
Kurti podelio Albance i u dijaspori
Vladimir Marinković, jedan od osnivača Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, kaže da albanski političari između sebe nisu nikada bili više podeljeni i to ne samo u regionu, već i u dijaspori.
- Do dolaska na vlast Aljbina Kurtija oni su relativno bili ujedinjeni i nastupali zajedno u Americi gde im je dijaspora velika i uticajna, nisu bili podeljeni po partijama već su nastupali jedinstveno prema američkim institucijama i imali su dosta uspeha u tome - kaže Marinković.
Situacija se sada dosta promenila i ovo što se desilo u Panalbanskom kongresu nagoveštava nove podele ali to je, kaže naš sagovornik, veća mogućnost za Srbiju, odnosno, za njen prodor u američke institucije.
- Jer dok se oni bave međusobnim svađama nama daju mnogo više prostora da promovišemo naše interese i Srbiju kao mnogo relevantnijeg partnera nego što su to privremene institucije na Kosovu - napominje on.
Podela kod Albanca šansa za Srbiju?
Trka među Albancima za to ko će da ima prednost u Vašingtonu, napominje naš sagovornik, počela je kada je administracija Džozefa Bajdena uvela sankcije bivšem albanskom predsedniku i premijeru Saliju Beriši i njegovoj porodici koji inače u albanskoj dijaspori važi za jednog od rodonačelnika višepartijske moderne albanske države. Kurti se protiv toga prvi pobunio.
- Definitivno ovo sve vodi ka unutrašnjem albanskom sukobu koji je Kurti prouzrokovao i to će imati konsekvence u albanskoj dijaspori i njenom delovanju a moguće je i u podeli. To se za protekle tri decenije nije nikada desilo - primećuje Marinković.
Dokle su međualbanski sukobi otišli, dovoljno je reći da je deo Albanaca u Americi pokušao da spreči da se predsednik Albanije Iljir Meta sretne sa albanskom dijasporom.
Politikolog Dragomir Anđelković, s druge strane, nije baš ubeđen da bilo ko, pa ni Aljbin Kurti može da rasturi jedinstvo Albanca koje je okupljeno oko jednog cilja a to je, kako kaže, atisrpstvo.
I kad su podeljeni - prema Srbima cilj im je isti
- Oni se razilaze oko toga ko će biti ključni faktor među njima ali svi oni imaju antisrpsku politiku i ne postoji tu suštinski mekša ili tvrđa struja jer su sve antisrpske. Samo je razlika u tome kako će to taktički da ispolje - uveren je Anđelković.
Iz tih razloga, dodaje on, mi ne treba da se previše oslanjamo na njihove podele, jer to su njihove stvari.
- Na nama je sada da radimo na našem nacionalnom jedinstvu i povezivanju sa onim centrima moći u svetu koji mogu da nam pomognu. Što se tiče Kurtija on je sada u pohodu jer želi da postane svelbanski lider a Prištinu doživljava kao centar albanskog pokreta i naravno da će to da izazove tenzije i sa dijasporom, i sa Tiranom, ali te tenzije njih neće paralisati jer će i pored međusobnih sukoba uporno raditi protiv nas - kaže Anđelković.
Inače, upućeni u dešavanja u američko - albanskom Kongresu tvrde da je do raskola došlo jer deo dijaspore, uglavnom mlađih ljudi poreklom sa Kosova i Metohije, tvrde da Priština nema šta da pregovara sa Srbijom i traže da Bajdenova administracija "natera" članice UN da Kosovu daju nestalno članstvo u UN a čak su za takav predlog pisali i peticiju u Vašingtonu. Druga takozvana mekša struja je da sve ide "legalnim" putem, odnosno da se dijalogom dođe do priznanja od strane Srbije i stolice u Ujedinjenim nacijama za Prištinu.
