"REŠENJE ZA KOSOVO OTVARA EVROPSKU PERSPEKTIVU" Kakav je odnos Nemačke i Srbije i šta čeka našu zemlju na daljim pregovorima
Sprovođenje reformi u raznim oblastima vladavine prava ide pre svega u korist samih građana.
Dobro je što su se predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti više puta lično sastali. Njihovi stavovi po mnogim pitanjima još se u velikoj meri razilaze. Stoga je važno da se uspostavi direktna linija komunikacije i da se bez uslovljavanja radi na praktičnim rešenjima.
"TRAŽIĆEMO DODATNO OBEZBEĐENJE ZA DRAGICU" Nakon nemilih događaja na Kosmetu iz Beograda sigao hitan odgovor
"Najveći problem su lekovi, ja sam srčani bolesnik i dijabetičar" Oglasila se Dragica čiji je stan juče obijen
KVAR NA AVIONU KA PRIŠTINI IZAZVAO PANIKU: Temperatura u letelici naglo porasla, jedno dete se onesvestilo
Ovo u intervjuu kaže Miguel Berger, državni sekretar nemačkog saveznog Ministarstva spoljnih poslova.
- Naposletku, cilj mora da bude da se nađe rešenje za sva otvorena pitanja, u interesu ljudi u Srbiji i na Kosovu. Imam veliko poverenje u Miroslava Lajčaka kao iskusnog i nepristrasnog posrednika između obe strane - navodi on.
Da li verujete da je moguće da Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti postignu dogovor u dogledno vreme. Kada to kažem, mislim na 2021. ili eventualno 2022. godinu?
- Važno je da obe stane čine sve kako bi se našlo dobro i održivo rešenje. Za nas to znači da bude postignut dogovor o sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu, iako to može da traje još neko vreme. Jer to rešenje, na kraju krajeva, mora i da bude implementirano, i zato je neophodno pridobiti podršku građana. Takav sporazum bi otvorio obema zemljama mogućnost da ostvare svoju evropsku perspektivu, što bi opet značajno doprinelo celokupnoj stabilizaciji regiona. Ono što je nesporno jeste da se sve do sada dogovoreno mora i ispuniti. To važi za obe strane. Nemačka će učiniti sve da podrži dijalog i da pomogne i jednoj i drugoj strani u postizanju dobrog rešenja.
Nemačka se, uz Francusku i Holandiju, oštro protivi proširenju Evropske unije. S druge strane, očekivanja od Srbije, ali i drugih zemalja kandidata su velika. To deluje demorališuće. Da li u tom smislu može nešto da se promeni?
- Čini mi se da tu postoji nesporazum: Nemačka se zalaže za evropsku perspektivu Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Tu za nas nema nikakve nedoumice.
Istina, preduslov jeste, naravno, da budu ispunjeni uslovi za pristupanje. Sprovođenje reformi u raznim oblastima vladavine prava ide pre svega u korist samih građana. Ono što, iz razumljivih razloga, izaziva razočarenja, jeste kad dođe do političkih blokada. Stoga se nadamo da ćemo uspeti da prevaziđemo rezerve koje ima Bugarska vezano za otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom.
Upravo zato što želimo pospešiti proces pridruživanja, pozdravljamo činjenicu što se Srbija odlučila za novu metodologiju proširenja. Brzina pregovora i napredak na tom putu u značajnoj meri zavise od Srbije - što je veći napredak u oblasti vladavine prava, pravosuđa, slobode i nezavisnosti medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, to brže napreduju i pregovori o pristupanju. Najave Vlade Srbije da će do kraja godine završiti reformski proces u pravosuđu, daje nam povod za optimizam.
Kako biste ocenili odnose Srbije i Nemačke danas?
- Naši su odnosi bliski i obuhvataju širok spektar saradnje, takođe na političkom nivou. Bez obzira na ograničenja zbog širenja virusa korona postoji intenzivna razmena i pojačana je komunikacija između Berlina i Beograda. U martu je nemački ministar spoljnih poslova Mas primio ministra spoljnih poslova Srbije Selakovića u Berlinu, a kratko posle toga, u aprilu, zvanično je otvorio novu zgradu Ambasade u Beogradu. Predsednik Skupštine Dačić je nedavno bio u poseti Berlinu. Takođe smo ove godine u okviru Berlinskog procesa, koji se vodi sa ciljem unapređenja regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, intenzivno sarađivali u raznim formatima, pripremajući Samit na koji je pozvala savezna kancelarka Merkel početkom jula.
Postoje veoma bliske veze između naše dve zemlje i zbog mnogobrojnih ličnih i privatnih kontakata što se u krajnjoj liniji i ogleda u veoma intenzivnoj ekonomskoj razmeni: nemački privrednici su u Srbiji otvorili preko 70.000 radnih mesta.
U naredna tri dana razgovaraćete sa predsednikom Srbije, predsednicom Vlade, ministrom spoljnih poslova… Kakvu poruku donosite?
- Iskoristiću priliku da izrazim zahvalnost na saosećanju koje je Srbija pokazala prema nama, tj. prevashodno prema stradalim u velikim poplavama u Nemačkoj. Nemačka je pomogla Srbiji 2014. godine kada su je zadesile katastrofalne poplave. Sada mi Nemci doživljavamo ogromnu solidarnost i podršku, koja stiže i iz Srbije.
Pored toga, iskoristiću ovu svoju posetu da uverim Srbiju pre svega u jedno: Nemačka je blizak i pouzdan prijatelj i partner. To se najpre odnosi na pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Nemačka podržava put Srbije i zemalja Zapadnog Balkana ka EU.
Presudno je da sad ne popustimo u borbi protiv virusa korona
Kada se osvrnete danas na prethodnih godinu i po dana i na sve što je svet proživeo s korona virusom, kako biste ocenili taj period? Da li mislite da je kraj toj borbi bliži i jesmo li nešto iz svega toga naučili?
- Pandemija izazvana virusom korona stavila je političke aktere, ali i naša društva, pred ogroman izazov. U prethodnih godinu i po dana svedoci smo veoma intenzivne međunarodne saradnje i solidarnosti, na nivou država, ali i unutar društava. Naučili smo da takve izazove možemo prevazići jedino saradnjom na međunarodnom nivou. Takođe, pandemija pokazuje da smo u stanju brzo da reagujemo i brzo da nađemo rešenja. Ko bi još pre godinu dana pomislio da ćemo danas imati efikasne vakcine protiv virusa korona i da ćemo toliko napredovati sa vakcinacijom?! Kako u Nemačkoj, tako i u Srbiji.
Presudno je da sad ne popustimo. Virus korona još nije pobeđen u Evropi, bez obzira na vakcinaciju. Tek kad uspemo da vakcinišemo celi svet, bićemo sigurniji i zaštićeniji od novih sojeva virusa. Važno je da se u našim zemljama što više ljudi vakciniše, kako bi se obezbedila maksimalna zaštita.
