ČETIRI ZAHTEVA OD KOJIH SRBIJA NE ODSTUPA: Beograd postavio uslove, od Prištine zavisi hoće li se dijalog nastaviti
Zauzimanjem Jarinja i Brnjaka od strane jedinica Rosu, tenzije su ponovo skočile na KiM.
Beograd traži da se ispune četiri zahteva kako bi se nastavio dijalog u Briselu, pišu mediji.
NIKAO NOVI NATPIS "DOBRODOŠLI U ZAJEDNICU SRPSKIH OPŠTINA" Albanci van sebe od besa, Srbi prkose agresoru
SRBI IDU U BRISEL SAMO POD JEDNIM USLOVOM: Beograd poslao jasnu poruku
SRBI NE ODSTUPAJU NI ZA STOPU, ROSU SVE NERVOZNIJI: Situacija na Jarinju i Brnjaku četvrtog dana blokade izuzetno napeta
Navodi se da nije reč o nikakvim novim zahtevima ili ucenama, već je reč o zahtevima koji proizlaze iz potpisanih sporazuma koje Priština godinama opstruira ili odbija da ispuni.
Nakon upada specijalnih jedinica Rosu na na sever KiM kako bi sproveli odluku o zabrani srpskih tablica na KiM, predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno je rekao da u ovom trenutku ne vidi smisao nastavka razgovora. On je izneo ključne tačke za nastavak dijaloga: da Brisel kaže postoji li Briselski sporazum ili ne, da se naoružane trupe povuku sa severa, da se poništi presuda Ivanu Todosijeviću i da se obezbede licence za dve srpske kompanije za snabdevanje strujom.
Time je praktično ukazao i na najspornije tačke sporazuma iz Brisela koje albanska stranka ne sprovodi.
1. Formiranje ZSO
Priština 3.077 dana nije ispunila obavezu formiranja Zajednice srpskih opština, koja je ključna tačka Briselskog sporazuma, potpisanog 2013, pa zato iz Beograda stiže pitanje da li taj dokument i dalje važi. Taj sporazum ratifikovala je i prištinska skupština, što znači da bi on za kosovske Albance trebalo da ima snagu međunarodno-pravnog ugovora. Međutim, ustavni sud tzv. Kosova suspendovao je 22 od 23 tačke iz sporazuma o formiranju ZSO, čime hoće da ovu zajednicu svede na nivo nevladine organizacije, što je za Beograd neprihvatljivo i nije u skladu sa Briselskim sporazumom.
2. Dolazak specijalaca samo uz dozvolu
Prema dogovorima iz Brisela, Priština ne može da šalje teško naoružane snage, ni policijske, ni bilo koje druge, na sever Kosova, bez dozvole Kfor i saglasnosti srpske zajednice na KiM. I generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, pre nekoliko meseci, ponovio je da tzv. kosovske bezbednosne snage , od kojih Priština inače protivno međunarodnom pravu želi da napravi vojsku, ne mogu na sever bez zelenog svetla Kfora i Alijanse.
3. Energetika
Beograd je do sada u više navrata tokom dijaloga u Briselu tražio da se registruju dve srpske kompanije, što je predviđeno sporazumom iz 2013, kako bi se nesmetano nastavilo snabdevanje električnom energijom severa Kosmeta. Priština uporno odbija da izda licence za dve srpske firme, "Elektrosever" i "EPS trgovina" koje bi na Kosovu funkcionisale kao ćerke firme EMS.
4. Pravosuđe
Presuda Ivanu Todosijeviću zato što je izneo istinu o slučaju Račak, ne samo da je otvorila "lov na Srbe" zbog izgovorene reči, nego je ukazala i na još jednu tačku Briselskog sporazuma koju Priština ne poštuje. Naime, u tročlanom apelacionom veću koje je sudilo Todosijeviću, dvoje sudija morali su da budu Srbi, što nije bio slučaj.
