ČIME SE I ZAŠTO NAORUŽAVA KOSOVO? Od Turske kupuje i dobija OVO?!
Da Priština od Turske nabavlja protivoklopni sistem, borbena vozila za pešadiju, minobacače i haubice nedavno smo saznali od predsednika Aleksandra Vučića, prilikom njegove posete Briselu.
Veoma ubojita i efikasna sredstva većeg kalibra Priština nabavlja u kontekstu nelegalnog strateškog projekta transformacije tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga u “Oružane snage Kosova”, koji bi trebalo da bude okončan do 2026. godine.
Turska namenska industrija je u dinamičnom razvoju poslednjih petnaestak godina.
"ZNAMO MI DOBRO GDE SU GRANICE" Petković žestoko odgovorio američkom ambasadoru u lažnoj državi
"PRETI NAM HUMANITARNA KATASTROFA" Dramatičan apel iz Kosovske Mitrovice međunarodnoj zajednici (VIDEO)
KURTI VIDEO DA JE VRAG ODNEO ŠALU: Pokrenuta procedura za smenu gradonačelnika sa severa Kosova
Čini se da što Turcima Zapad više uvodi sankcije i ne dozvoljava nabavku sofisticiranog oružja, to su Turci vičniji da sami ovladaju tim tehnologijama.
Svoje novo naoružanje najpre su isprobali u čestim okršajima sa Kurdima, zatim u ratovima u Libiji i Siriji, a veliki uspeh njihovih dronova “Bajraktar” mogli smo videti u ratu u Nagorno-Karabahu.
Baš je Priština nabavila dronove tipa “Bajraktar TB2”, a pored toga od Turske su dobili i protivoklopni sistem OMTAS, dometa do 4500m, haubice Boran kalibra 105mm, borbena vozila pešadije Vuran 4h4, kao i minobacače ALKAR kalibra 120mm.
Uglavnom se radi o donacijama, ali za neke sisteme turska strana tvrdi da ih je prodala tzv. Kosovskim bezbednosnim snagama.
Ono što je zajedničko svim ovim sistemima je da su mobilni, namenjeni su da dejstvuju i da zatim što je pre moguće promene položaj.
Transformacija tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage predviđa i posedovanje 4 do 6 helikoptera.
Još uvek nema najave koji će se helikopteri nabaviti, ali se od 2017. šalju pripadnici KBS-a na obuku za pilote helikpoptera u Tursku.
Prema Rezoluciji 1244 i Vojno-tehničkom sporazumu, isključivo Kfor ima mandat za vojne aspekte održavanja bezbednosti.
Za KBS plan je predviđao “multietničke bezbednosne jedinice”.
Trebalo je da one, kako je ranije isticano, budu neka vrsta tehničke organizacije za pružanje pomoći sa maksimalno 2.500 pripadnika.
Oni bi prvenstveno bili angažovani u slučaju nepogoda i prirodnih katastrofa.
Trebalo je da se bivši kosovsko-albanski dobrovoljci, pripadnici neregularnih snaga, integrišu u strukture koje kontroliše Zapad.
Međutim, aktuelni prištinski zakon o tzv. Kosovskim bezbednosnim snagama definiše tri misije te formacije:
- zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta tzv. “Republike Kosova“;
- vojna podrška civilnim vlastima;
- učešće u međunarodnim operacijama.
Prema procenama, trenutno je oko 2.500 pripadnika KBS-a, a nakon transformacije, predviđeno je da ih bude do 7.500, uključujući aktivne i rezervne pripadnike.
Tursko vojno prisustvo u južnoj srpskoj pokrajini ogleda se u brojnosti vojnika u Kforu, a turskih vojnika je više nego američkih.
Od jeseni planirano je da novi komandant Kfora bude turski general.
Do kraja godine, procene su, biće do 1.000 turskih vojnika.
Novo naoružanje tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, jasno je, neće biti od koristi u slučaju nepogoda i prirodnih katastrofa, ali će biti veoma važan oslonac nove oružane formacije od 2026. godine.
Nedavno je ministar odbrane Miloš Vučević, govoreći za medije, rekao da Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane “imaju pripremljen odgovor na sve ove bezbednosne izazove i rizike, jer pažljivo analiziraju, prate dešavanje i spram toga se donose odluke“.
