LAŽNA DRŽAVA BIRA NOVOG PREDSEDNIKA: Ko će naslediti Tačija?
Vršilac dužnosti tzv. kosovskog predsednika trenutno je šef kosovske skupštine Vjosa Osmani
Odlazak Hašima Tačija (DPK) u Hag, zbog zločina tokom devedesetih, označio je početak borbe za novog tzv. predsednika Kosova, a već sada je jasno da akteri te političke arene neće biti u rukavicama.
ZMIJA LAŽIMA POKUŠAVA DA POBEGNE OD KRIVICE: Tači priznao tužiocima u Hagu da je znao za zločine, posle sve porekao
KORONA BUKTI NA KOSMETU: Registrovano još 645 novozaraženih, preminulo 12 osoba
STIŽE POMOĆ OD "BRAĆE": Hrvatska će nastaviti da pomože LAŽNOJ DRŽAVI, Plenković zabio nož u leđa Srbiji
Nekadašnji premijer i lider vladajuće AAK Ramuš Haradinaj već javno lobira za to mesto, lider opozicionog "Samoopredeljenja" Aljbin Kurti je u agresivnoj kampanji za vanredne izbore, ali čini se da bi saga mogla da se završi (ne)očekivano i da bi na Tačijevo mesto kao kompromis mogla da dođe njegova ljubimica i doskorašnja ambasadorka u SAD Vljora Čitaku.
Funkcija tzv. kosovskog predsednika ponovo je, kao i ranije, kamen spoticanja za saradnju i dogovore među albanskim partijama. Bila je izvor nesloge i u vreme prošle vlade, DSK sa "Samoopredeljenjem", ali i sadašnje DSK i Haradinajeve stranke.
Čim je Tači podneo ostavku na to mesto, vladajuće političke stranke grčevito su krenule u potragu za dogovorom i partnerom za saradnju.
Jer, podrška opozicije jedino je što deli tzv. vladu Kosova od pada i ponovnih izbora. Kako je Kurti jasno rekao da na njega ne mogu da računaju, Hardinaj se brzo snašao i javno i bez uvijanja uputio ponudu opozicionoj DPK da podrži njegovu kandidaturu za tzv. predsednika, i zauzvrat obećao da će podržati njihovog kandidata za drugu poziciju.
Ipak, lider vladajuće DSK Isa Mustafa, nagovestio je da će se prvo okrenuti DPK, a da kandidat neće biti iz njegove stranke.
Ipak, kako spekulišu mediji, upravo je Mustafa ostavio otvorenom mogućnost da zauzme najvišu funkciju na Kosovu.
Jedno je jasno, opstanka tzv. Vlade Kosova bez DPK nema, a to znači da bi Vljora Čitaku, vrlo bliska Hašimu Tačiju i članica njegove stranke još od 1999. godine, mogla da ispliva kao pobednik ove igre prestola.
To i ne čudi, jer se ova ambiciozna tzv. kosovska političarka spominjana kao kandidat DPK za novog tzv. predsednika Kosova i pre haških optužnica.
O tome govori politički analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi, koji kaže da se Čitaku zaista nezvanično spominje kao neko ko bi mogao da nasledi Tačija na mestu tzv. predsednika Kosova.
- Očekuje se da se uskoro intenziviraju razgovori između DSK Isa Mustafe i v. d. predsednika DPK Envera Hodžaja. Ako se Ramuš Haradinaj na kraju ipak složi da odustane od mesta šefa Kosova, onda je za očekivati da DPK preuzme tu funkciju. Vljora Čitaku je spomenuta kao opcija, ali još nema konkretnih i zvaničnih informacijama povodom toga. Mislim da bi Čitaku bila idealno rešenje za presednicu Kosova, ali ostaje da se vidi da li će DSK i DPK postići dogovor i da li će se sa tim dogovorom složiti i Haradinaj - napominje Šeholi.
Predsednik IO Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da bi Haradinaj trebalo da pristane na dogovor, jer je vladajuća koalicija izabrana tako što je DPK ušao u tzv. parlament.
- Oni sada, bez DPK, nemaju podršku ni za izglasavanje budžeta, ni za izglasavanje novog predsednika. A DPK treba pozicija predsednika, kako bi sanirao gubitak koji ima zbog suđenja i činjenice da su im vviši i aktuelni predsednik stranke Kadri Veselji u Hagu. Zato je rešenje da se izdejstvuje ulazak DPK u vladu, a da Vljora Čitaku bude predsednica. Time bi i Haradinaj poslao građanima Kosova dobru poruku, da se ne gloži oko vlasti u osetljivim vremenima - kaže on.
I pre nego što je Tači podneo ostavku na mesto predsednika, povela se priča o njegovom nasledniku i kome će iz DPK biti poverena kandidatura, jer je preostalo šest meseci do novih izbora. I tada su svetla pozornice usmerena na Čitaku, a politički analitičar Agon Malići ocenio je da bi njoj odgovarala tzv. predsednička kandidatura s obzirom na to da je političku težinu podigla van okvira DPK.
On je podsetio da je Čitaku "jedna od retkih političkih ličnosti koja uživa šire poštovanje i odobravanje mimo političkih linija".
- Ne verujem da bi kandidatura Vljore Čitaku predstavljala problem za DSK. Čitaku godinama nije bila deo DPK struktura i na diplomatskim funkcijama koje je zauzimala izgradila je svoj profil i nezavisnu političku ličnost i sa tih pozicija bila je primorana da sarađuje sa svima. Štaviše, ne pripada militantnim i radikalnim strujama DPK, što ne bi bilo problematično ni za glasačko telo DSK, jer predstavlja tehnokratski profil - ocenio je ranije Malići.
Čitaku će uskoro doći na Kosovo, a prištinski mediji objavili su 5. oktobra da je tadašnji tzv. kosovski predsednik Hašim Tači potpisao ukaz o povlačenju Čitaku sa dužnosti ambasadora u SAD, na njen zahtev.
Tzv. vršilac dužnosti tzv. kosovskog predsednika trenutno je šef kosovske skupštine Vjosa Osmani, i na ovoj funkciji može da bude najduže šest meseci.
Tzv. kosovskog predsednika biraju poslanici skupštine, s tim što kandidat za ovo mesto mora da obezbedi najpre 30 potpisa poslanika, a onda i dve trećine glasova svih poslanika (80 u prva dva kruga, i 61 u trećem krugu). Ako se ni posle trećeg kruga ne izabere kandidat, raspušta se Skupština i raspisuju novi izbori u roku od 45 dana.
Vladajuću koaliciju na KiM pored DSK i Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja, formirali i Socijaldemoktratska inicijativa za Kosovo (Nisma) Fatmira Limaja, Srpska lista i partije ostalih manjinskih zajednica.
