LICEMERNA IGRA ALBANIJE, SEVERNE MAKEDONIJE I LAŽNE DRŽAVE: Ovo rade kako bi se dodvorili Americi
Albanija, Severna Makedonija i Kosovo utrkuju se da ponude pomoć Vašingtonu i NATO dok se njihova budućnost u EU sve više komplikuje, piše španski El Pais
Kako podseća taj medij, u albanskom selu Fuše Kruje nalazi se statua Džordža Buša. Glavni grad Severne Makedonije (Skoplje) ima sedište vlade slično Beloj kući, a Kosovo (Priština), statuu Bila Klintona, bistu Medlin Olbrajt – državnog sekretara SAD koja je lobirala za bombardovanje Srbije 1999.godine - pa čak i modnu prodavnicu po imenu Hilari, sa odećom koja oponaša stil Hilari Klinton.
NOVI SKANDAL U REŽIJI PRIŠTINE: Petru Petkoviću ponovo zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju
PUCNJAVA NA KOSOVU I METOHIJI: Nepoznati napadači ranili dve osobe
Portparol EU: Srbija da dozvoli zvanične posete iz Prištine
Građani Kosova, gde je sve češće ime Klinton ili Hilari, često sebe definišu kao "najviše proamerički orijentisane na svetu", piše španski list i dodaje da onda možda i ne iznenađuje, da su prošlog avgusta, kada je Vašington zatražio od svojih partnera da pomognu u evakuaciji civila iz Avganistana, Albanija, Kosovo i Severna Makedonijaove bili prvi u Evropi koi su se prijavile kao prihvatilište za izbeglice.
"Bez ikakve rezerve ili uslova", napisala je tada kosovska predsednica Vjosa Osmani kada je to objavila na svom Fejsbuk nalogu.
Albanija je privremeno prihvatila najviše Avganistanaca (4.000) u svetu, dok ne odu u konačno odredište, uglavnom u SAD, dok čekaju vize u studentskim domovima u Tirani ili u hotelima na jadranskoj obali, navodi El Pais i dodaje da je skoro tri puta manje Kosovo pristalo je da primi do 2.000 izbeglica, najviše do godinu dana.
"Amnesti internešenel" je kritikovao neprimernu situaciju u kojoj se izbeglice nalaze u bazi Bondstil, najvećoj američkoj vojnoj bazi u regionu. Nije jasno da li mogu slobodno da se kreću i šta će biti sa onima koji ne prođu novu bezbednosnu proveru kojoj su podvrgnuti oni koji su bili sumnjivi prilikom prve provere. Severna Makedonija se, sa svoje strane, obavezala da primi 780 Avganistanaca.
Španski list i ocenjuje i da su brzina i obim ovih odgovora "najnoviji znaci jasne prozapadne orijentacije Albanije, Kosova i Severne Makedonije, koje pridaju ogroman značaj savezništvu sa SAD – uprkos tome što su očigledno sila u opadanju – sa strateški organizovanom organizacijom koja prolazi kroz izazovne trenutke, NATO."
Albanija se pridružila Atlantskoj alijansi 2009. godine, a Severna Makedonija prošle godine (Grčka je ukinula svoj veto kada je privremeno nazvana Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija bolno pristala da promeni ime). Kosovo takođe teži da uđe u NATO, ali ne može jer ga neke članice, uključujući Španiju, ne priznaju kao državu, podseća El Pais.
Pored druge velike zapadne sile, Evropske unije, koja je usredsređena sve više na svoje probleme nego na horizont priključenja prepun oblaka (početak pristupnih pregovora Tirane i Skoplja je paralizovan, a Kosovo je samo potencijalni kandidat), signali lojalnosti sa američkim prijateljem imaju još više smisla.
Prema rečima istraživača Instituta "Demokracia societas civilis" iz Skoplja Marko Pankovskog, u makedonskom slučaju radi se o tome da se SAD pokaže da su i dalje pouzdan saveznik kakav su već dugo vremena, bez obzira ko je na vlasti u jednoj ili drugoj zemlji.
"S obzirom na ograničene resurse da pokaže svoju vrednost kao partnera, brza reakcija i bezuslovna podrška tokom avganistanske krize pružili su priliku vladi da istakne da je 'prijatelj u nevolji pravi prijatelj'. Nisu bila potrebna velika materijalna sredstva, samo politička volja", dodaje Pankovski.
U intervjuu za El Pais prošlog meseca, premijer Albanije Edi Rama definisao je prijem Avganistanaca kao spoj privrženosti Atlantskom savezu i empatije prema onima koji beže od Talibana.
"Ne možemo da promenimo sudbinu nijednog rata u kojem NATO učestvuje jer je, u vojnom smislu, naš doprinos veoma skroman, ali čvrsto stojimo u odnosu na vrednosti koje predstavlja. Bili smo 'Avganistanci' pre 30 godina. Nismo bežali od fundamentalističkog islamskog režima, već od fundamentalističke komunističke vlade. A ako smo danas na drugom mestu, to je zato što nam je ponuđena pomoć i sklonište. Kako da ne učinimo isto u okviru svojih mogućnosti? Tačno je da smo mi ti koji najviše dobijamo i prvi to činimo, ali to ne pokazuje ništa o nama, već nešto uznemirujuće o drugima, koji su bogatiji i veći", rekao je Rama.
Španski list navodi da etnički Albanci – većina u Albaniji i na Kosovu, a manjina u Severnoj Makedoniji – podržavaju ovaj pristup sa posebnim entuzijazmom. Anketa Nacionalnog demokratskog instituta prošlog aprila pokazuje da je vrednovanje SAD i NATO među kosovskim Albancima i dalje veoma visoko: 4,8 od pet, osam desetina više od EU. U Severnoj Makedoniji podrška pridruživanju Uniji je pala na 69 odsto (sa 80 odsto u 2014), ali stavovi o Vašingtonu i Atlantskom savezu ostaju stabilni.
El Pais ocenjuje da mnogo toga ima veze sa istorijom. Podseća da su SAD istovremeno, država koja je predvodila bombardovanje Srbije, veliki pobornik kosovske deklaracije o nezavisnosti, simbol slobode Albanaca pod brutalnom komunističkom diktaturom Envera Hodže, ključni partner za ulazak Skoplja i Tirane u NATO, protivteža na Balkanu uticaju Kine i Rusije, saveznika Srbije...
Nade
Dolazak Džoa Bajdena u Belu kuću pre godinu dana podstakao je u ovim zemljama sliku da će SAD dobiti na težini u tom regionu, posle predsedničkog mandata Donalda Trampa, koji je, kako navodi španski medij, samo ostavio malo vredan sporazum između Srbije i Kosova koje se time svrstalo među retke zemlje na svetu koje imaju ambasadu u Jerusalimu.
"Nadaju se da će se Vašington više uključiti u region", kaže istraživač Kosovskog centra za bezbednosne studije sa sedištem u Prištini Plator Avdiu.
Razlog nije samo zaokret u spoljnoj politici koji je najavio Bajden – "SAD su se vratile i spremne su da vode svet", kako je rekao prošlog novembra – već i njihove posebne veze sa Balkanom. Bio je jedan od najaktivnijih glasova za intervenciju u Bosni i na Kosovu, i posetio je to područje u brojnim prilikama, već kao potpredsednik, kada se plašio da će diplomatija njegove zemlje zaboraviti region nakon napada 11. septembra.
"Balkan nije strateški sekundaran", rekao je Bajden svojim kolegama iz Senata 2001. godine. On takođe ima emotivnu ličnu vezu: Bo, njegov sin koji je preminuo od raka mozga 2015. godine, radio je na Kosovu kao instruktor za sudije i tužioce.
"Voleo je ovu zemlju kao i ja", izjavio je sadašnji predsednik SAD godinu dana kasnije, prisustvujući inauguraciji autoputa sa imenom njegovog sina. Prošlog jula Vjosa Osmani je posthumno je dodelila Bo Bajdenu medalju.
Španski list ocenjuje i da Kosovo ima dodatni razlog da pogleda preko Atlantika. Iako se radi o funkcijama koje nisu vezane za nacionalne interese, sa nepoverenjem posmatra što specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i šef evropske diplomatije Đuzep Borelj dolaze iz dve od pet država koje ne priznaju Kosovo kao državu - Slovačke i Španije, piše EL Pais.
