Pitali su Albance da li posećuju srpske manastire na Kosovu, od njihovih odgovora se usijao internet!
Slike pogroma i rušenja pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji, iz marta 2004- godine, iako udaljene 17 godina, i dalje su sveže u pamćenju svih koji su u neverici posmatrali bezumni čin usmeren na sve što u sebi sadrži prefikse "srpsko" i "pravoslavno".
Slike pogroma i rušenja pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji, iz marta 2004- godine, iako udaljene 17 godina, i dalje su sveže u pamćenju svih koji su u neverici posmatrali bezumni čin usmeren na sve što u sebi sadrži prefikse "srpsko" i "pravoslavno". Otuda je i pitanje "Kao Albanac sa Kosova, da li ste ikada posetili pravoslavnu crkvu" na jednom internet forumu, zahvaljujući odgovorima, podiglo pravu prašinu.
MORAĆE DA POŠTUJE VAŠINGTONSKI SPORAZUM: Kurti se besumučno opire, polagao je nade u Bajdena, ali mu je PLAN SRUŠEN
TVITER ZABRANIO NALOG LAŽNOJ DRŽAVI! Vjora Čitaku u čudu: Zašto ste nam to uradili? (FOTO)
EVROPA KUVA NOVO IZNENAĐENJE! Pojavio se Boreljov "NON-PEJPER": Šta se traži od Srbije zbog Prištine?
Sajt Quora, namenjen uglavnom informisanju i razmeni mišljenja ljudi širom sveta, mesto je gde možete da saznate dosta činjenica o kulturi jednog naroda ili zemlje. Krajem januara meseca 2021. godine, jedan od korisnika postavio je sporno pitanje.
Jedan od korisnika, napisao je kako često posećuje srpske crkve, te da je oduševljen načinom na koji su oslikane. Nakon početnog izlaganja o istoriji pravoslavnih svetinja, on se osvrnuo i na spomenik Stefanu Nemanji u Beogradu.
- Oduvek sam posećivao srpske crkve, privlačili su me uglavnom stari interesi za vizantijsku istoriju, njihovu vladu, ratovanje, kulturu.. Srednjovekovna Srbija vladajuće porodice Nemanjić ostavila je bogat artefakt predstavljen manastirima i crkvama oslikanim u duhu majstorstva Carigrada - napisao je mladić po imenu Alfred Medori, koji se u drugom delu svog izlaganja osvrnuo i na spomenik srpskom vladaru postavljen na Savskom trgu u Beogradu.
- Ono što zabrinjava je istorijski prikaz srpske politike, koji prikazuje osnivača srpske države, sveže podignut u Beogradu sa mačem u ruci, umesto krsta prema oznakama Carigrada i njihovoj zastupljenosti u manastirima - napisao je on.
Drugi korisnik, Bener Mula iz Prizrena, takođe je imao samo reči hvale za srpske svetinje, navodeći da je imao prilike da poseti Gračanicu.
- Da, imao sam priliku da posetim manastir Gračanicu. To je jedna od najvažnijih građevina Milutinove ere koja je sagrađena na ruševinama ranohrišćanske bazilike iz 6. veka. Unutrašnjost je bila lepa, posebno freske.
Ja sam iz Prizrena i ovde su neke pravoslavne crkve, ali nažalost nisu otvorene za posetioce. Nekoliko puta sam pokušao da posetim neke od njih, ali bilo je zabranjeno. Gračanica je bila otvorena za posetioce, jer je selo uglavnom naseljeno Srbima i još uvek je funkcionalno", napisao je iskreno on.
Artan Doda, Albanac sa Kosova koji trenutno živi u Americi, napisao je da na Kosovu nije posetio džamiju, jasno navodeći da samim tim tek neće posetiti ni srpske manastire.
- Kao Albanac sa Kosova, još uvek nisam posetio ni džamiju, a kamoli da bih mislio da posetim Srpsku pravoslavnu crkvu, gde očigledno ne bih bio rad posetilac. Međutim, krajem devedesetih, kada sam živeo u Nemačkoj, zapravo sam sa svojim odeljenjem posetio crkvu tokom školskog putovanja - napisao je on.
Da i ovakva tema ne prođe bez provokacija, pobrinuo se korisnik po imenu Arber Krasnići iz Prištine, koji je naveo kako su navodno "Srbi crkve oteli od pravoslavnih Albanaca".
- Da, često sam ih posećivao, ali ono što vi nazivate Srpskim pravoslavnim crkvama su u stvari ilirska / albanska crkva koju zauzima Srpska pravoslavna crkva. Na primer, tokom 1970 - 1980-ih godina, škole su najmanje jednom godišnje organizovale posete mestima i spomenicima od posebnog istorijskog značaja. Poseta nekih kosovskih manastira uvek je bila planirana, ali poseta manastiru Dečan bila je neizbežna zbog istorijske važnosti koju je imala za Albance - započeo je on, te nastavio u istom duhu nepotvrđenih činjenica.
Naime, prema njegovim rečima, manastiri Dečani i Gračanica, u prošlosti su bili albanski, a kao dokaz za svoje tvrdnje, izneo je fotografije nastale na tlu severne srpske pokrajne početkom 20. veka. Fotografije stare više od jednog veka, načinila je Meri Edit Duram, engleska književnica, putnica i veliki kritičar politike vlade kralja Aleksandra Karađorđevića, kao i srpske vlade tog doba, koju je često predstavljala kao neprijateljsko nastrojenu po albanski živalj na Kosovu.
- Tragove albanskog pravoslavlja na Kosovu Srbi su prisvojili, pa čak i deo koji smo donedavno poznavali kao „Arbanaš“ sa tipičnim pridevima kao što su Gašić, Šaljić, Kučić, Kastratović, Berišić.. Uglavnom zbog uticaja dve moćne propagande: Ruske pravoslavne crkve i uticaja Osmanlija kroz islamsku religiju. Takođe, tokom 80-ih godina posetio sam nekoliko puta manastir Grančanicu, koji je u prošlosti bio albanska crkva. Na donjoj fotografiji možete videti Albance u narodnim nošnjama kako igraju u dvorištu Gračanice - napisao je on u svom izlaganju.
I dok su svi ostali komentari Albanaca bili otvoreni za komentarisanje, gde su se javljali između ostalog i Srbi, njegov je bio zatvoren za dalje komentarisanje, ali je odgovor zbog niza nelogičnosti i iskrivljene slike, ubrzo postao pravi hit na društvenim mrežama.
