Poslednja ozbiljna pobeda: Kako je Srbija srušila Ahtisarijev plan i „ukrala“ Fincu Nobela
Te 2007. godine, kada je Srbija odbila Ahtisarijev plan i kada je on nešto kasnije propao i u Savetu bezbednosti UN, Srbija je na međunarodnom planu izvojevala ozbiljnu pobedu.
Plan „nadgledane nezavisnosti“ za Kosovo i Metohiju, čiji je tvorac Marti Ahtisari koji je danas preminuo, bio je prvi pokušaj Zapada da mirnim putem isposluje priznanje kosovske nezavisnosti od strane Srbije. Istovremeno, bio je to pokušaj da se to priznanje i međunarodno „overi“ njegovim prihvatanjem u Savetu bezbednosti.
KO JE BIO MARTI AHTISARI? Od Pakistana, Afrike, Bosne, do Kosova! Evo zašto mu Albanci danas duguju zahvalnost
PRINCIP NEPOVREDIVOSTI GRANICA Kako brutalni rat Izraela i Palestinaca dokazuje da je Rezolucija 1244 za Kosovo – živa
Ovako se Ahtisarijevog plana za rešenje statusa Kosova i Metohije seća nekadašnji član srpskog tima u pregovorima o statusu Kosova i Metohije, dr Leon Kojen.
Prema njegovim rečima, te 2007. godine, kada je Srbija odbila Ahtisarijev plan i kada je on nešto kasnije propao i u Savetu bezbednosti UN, Srbija je na međunarodnom planu izvojevala ozbiljnu pobedu.
- Takvih pobeda posle toga nije bilo, po mom mišljenju zato što se Srbija, nažalost decembra te iste godine, potpisujući Sporazum i stabilizaciji i pridruživanju sa EU opredelila da joj takozvani evropski put bude važniji od Kosova i Metohije. I rezultate svega toga vidimo od tog vremena do danas - ističe Kojen.
Nije bilo dobrih strana Ahtisarijevog plana
U Ahstisarijevom planu za srpsku stranu sve je bilo problematično – to je bio plan koji je davao poneku koncesiju za srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji, kao i za srpske crkve i manastire, navodi naš sagovornik. Međutim, dodaje on, i te koncesije su bile više prividne nego stvarne.
- Ono što je osnovno, on je vrlo jasno otimao Srbiji njenu južnu pokrajinu i u tom smislu nije nudio nikakav kompromis. Mi smo, naprotiv, davali velika ovlašćenja Albancima u pokrajini i u tom smislu smo nudili kompromis, ali nismo mogli praviti nikakav kompromis u vezi pitanja da su Kosovo i Metohija deo srpske državne teritorije. Na to nas je obavezivao, kako važeći Ustav, tako ništa manje i celokupna tradicija srpske državnosti i srpskog postojanja kroz vekove - ističe on.
Kojen podseća da je tadašnji srpski pregovarački tim predlagao i da se 1000 srpskih pripadnika bezbednosti vrati na Kosovo i Metohiju onako kako određuje Rezolucija 1244, koji bi štitili najvažnije srpske crkve i manastire.
Tvrdi zastupnik albanskih interesa
Martija Ahtisarija naš sagovornik se, kako kaže, seća vrlo dobro. Drugog ili trećeg dana po zvaničnom početku pregovora, Ahtisari i njegov zamenik, austrijski diplomata Albert Roan, pozvali su ga, zajedno sa Slobodanom Samardžićem, koji je sa Kojenom vodio srpski pregovarački tim u Beču, na večeru.
- Kako smo seli, još nismo uzeli ništa da popijemo, Ahtisari nas je dramatično pogledao i rekao da će Kosovo biti nezavisno i da Srbija sa tim treba da se pomiri. Mi smo to ljubazno primili i nastavili, pošto smo mu ukazali da niti verujemo da će Kosovo biti nezavisno, niti su to instrukcije koje smo dobili od naših pretpostavljenih, predsednika i premijera Srbije. Tako je to bila jedna polemička i zanimljiva večera - priseća se Kojen.
Osim ove večere, Samardžić i Kojen imali su još nekoliko polemičkih razgovora i tokom samih pregovora.
- On je na najtvrđi mogući način zastupao albanske interese, preciznije, to je bio mandat koji je suštinski dobio od SAD. Tako da smo se mi sa njim rastali onako kako smo se i sastali – niko nije odustao od svojih osnovnih stavova, ali barem na našem slučaju nije dobio Nobelovu nagradu za mir te godine, kako se nadao - kaže Kojen.
Ipak, Ahtisari je postao Nobelovac, a nagradu je dobio naredne godine, zbog posredovanja u Indoneziji između centralne vlade i separatista u pokrajini Aceh.
Pregovori oko kosovskog pitanja u Beču počeli su krajem februara 2006, trajali su do marta isuće godine i, uprkos svim naporima Zapada, Srbija nije pristajala na Ahtisarijev plan, koji je predviđao „nadgledanu nezavisnost“ za južnu srpsku pokrajinu. Predviđao gašenje institucija lokalne samouprave Srbije na severu Kosova, a zdravstvene i obrazovne institucije Srbije bi mogle da nastave da funkcionišu na severu Kosova uz odobrenje Prištine, a da finansiranje ide preko centralne banke Kosova.
Narodna skupština Srbije 14. februara usvojila je rezoluciju kojom je odbacila sve elemente redigovanog Ahtisarijevog plana za Kosovo, ocenivši ga kao ugrožavanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti zemlje. Iako je Beograd zahtevao da se pregovori nastave, oni su prekinuti, a prištinske vlasti su Ahtisarijev plan uzele kao osnovu za pisanje ustava koji je na snagu stupio nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.
Valja podsetiti da je protiv Ahtrisarijevog plana bio i trenutni premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti i njegovo „Samoopredeljenje“.
U sukobima pristalica „Samoopredeljenja“ i međunarodne policije poginula su dvojica demonstranata, a Kurti je uhapšen.
Martija Ahtisarija je na mesto posrednika u pregovorima o pitanju Kosova i Metohije imenovao tadašnji generalni sekretar UN, Kofi Anan.
Bio je to povratak nekadašnjeg predsednika Finske na Balkan, pošto je 1992. – 1993. predsedavao međunarodnom konferencijom o SFRJ, a tokom NATO agresije na SRJ 1999. posredovao je u razgovorima o okončanju sukoba.
Osim što se bavio pitanjima separatizma na Balkanu i u Indoneziji, više od deset godina bio je specijalni predstavnik UN u Namibiji, ispitivao je aktivnosti izraelske vojske u palestinskim izbegličkim kampovima, kao i aktivnosti irskih separatista.
