POZIV NA AKCIJU? Ako se na "granicama" zadržavaju Srbi, zašto puštati Albance da se slobodno kreću kod nas?
Poruke koje stižu iz Prištine su provokacija kojom se sprečava civilizovano i mirno pregovaranje o problemu Kosmeta
Priština konstantno pokazuje arogantnost i lošu volju prema Beogradu i srpskom narodu jer je međunarodna zajednica nikada nije ozbiljno sankcionisala za takvo ponašanje, kaže analitičar Dejan Vuk Stanković uz ocenu da takav pristup Prištine, EU i SAD obeshrabruje "ionako krhk" pregovarački proces o Kosovu i svodi ga na bezuslovno prihvatanje nezavisnosti Kosova.
RADOST KOJA NEMA CENU: Meridian posetio decu na Kosovu i Metohiji (FOTO)
ZMIJA TAČI I DALJE SEJE STRAH MEĐU SVEDOCIMA: Sud ima rešenje, odbrana bestidno uložila žalbu!
ISPLIVALI DOKAZI! Vokerova GNUSNA LAŽ pre 22 godine omogućila udar NATO na SRJ
Poruke koje stižu od zvaničnika Prištine, poslednji slučaj zabrane ulaska na Kosovo direktoru Kancelarije za KiM Petru Petkoviću, pa i višečasovno zadržavanje ekipe Tanjuga na administrativnom prelazu Jarinje, Stanković vidi kao provokaciju Prištine koja takvim ponašanjem sprečava da se civilizovano i mirno pregovara o kosovskom problemu i traži kompromis na korist svih.
Stanković očekuje da će se slične provokacija sa albanske strane nastaviti, uzimajući u obzir, kako kaže, poruke, ne samo iz Prištine, već i Brisela, koje se odnose na reviziju Vašingtonskog sporazuma, ali i pregovaračke "klime" u kojoj bi Srbija mogla da dobije nešto od pregovora, a ne samo da izgubi.
On veruje da će Beograd, koji još uvek pokazuje neverovatnu dozu strpljenja, pre ili kasnije, "okrenuti list" i uzvratiti Prištini reciprocitetnim merama.
- Ako se na granicama zadržavaju Srbi, maltretiraju državni službenici i obeshrabruju novinari, mogle bi da se uvedu mere koje će na različite načine otežavati život kosovskim Albancima, da se prekine sa praksom da se kosovski Albanci slobodno kreću i putuju kroz Srbiju, da im se oteža proces izdavanja ličnih karti - kaže Stanković.
Komentarišući zahteve Prištine za revizijom Vašingtonskog sporazuma u čemu, sudeći prema izjavama pojedinih zvaničnika, imaju podršku i Brisela, Stanković naglašava da reviziju može da pokrene strana koja je inicirala taj sporazum, a to su SAD, a da o tome da li je potpisani dokument obavezujući ili ne, odlučuju strane koje su ga potpisale.
Stanković deli utisak da se Miroslavu Lajčaku žuri da što pre završi svoj mandat specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine tako što će, kaže, doći do uzajamnog priznanja Kosova.
Lajčak, međutim, prema rečima Stankovića, ima problema sa Beogradom koji to neće prihvatiti, ali i sa Prištinom, gde je izuzetno nestabilna politička situacija, a mržnja prema Srbima osnova političke vrednosti svih aktera na političkoj sceni.
- Daleko smo od bilo kakvog kompromisa. Pritisci će biti sve veći, ali mi se čini da će pre ili kasnije, ti pritisci dovesti do neke vrste revizije naše politike prema njima jer oni očigledno drugačiji jezik ne mogu da razumeju - navodi Stanković.
Ukazuje da u Briselu nemaju kreativna rešenja za kosovsko pitanje i da se drže inercije po kojoj su vodeće zemlje EU 2008. godine priznale Kosovo.
- Nismo prioritet ni američkoj ni evropskoj politici, obe se tvrdoglavo drže te inercije, u koju je upletena i šira geopolitika, pre svega naši odnosi sa Kinom i Rusijom. Srbija se vidi kao antievropski i antiamerički raspoložena, dok su Albanci i dalje miljenici zapada, koji odbija bilo kakvo kompromisno rešenje o KiM - navodi Stanković.
Konstatuje da dijaloga o Kosovu suštinski nema, a da "ritualni" sastanci u Briselu služe da bi evropske birokrate pokazale da navodno brinu o tom procesu.
Stanković izražava bojazan da će okolnosti za Srbiju u ovoj godini biti još složenije, jer će, kaže, krenuti pritisci na Republiku Srpsku, tako da će biti otvorena dva fronta - Kosovo i Republika Srpska.
Zapad će, smatra on, pokušati da ostvari svoje političke aspiracije i potpunu kontrolu ovog prostora tako što će, kaže, onemogućiti srpskom narodu da se integriše na etničkim prostorima na kojima živi zbog navodne "stvarne ili fiktivne bliskosti Srba sa Rusima i Kinezima".
Stanković je uveren da će nova američka administracija nastaviti politiku iz 90-ih, ali da ostaje otvoreno pitanje da li će revidirati Vašingtonski sporazum.
- Oni bazično ne žele da primene nijedno kreativno rešenje po pitanju KiM. Ključno je da revidiraju polazište, a skeptičan sam da će nova Bjedenova administracija promeniti svoje gledište i da će imati inicijativu koja će uzeti u obzir kompleksnost dešavanja na KiM i na prostoru bivše Jugoslavije.
Izvesna šansa za postizanje dogovora postojala je, kaže, za vreme Trampove administracije i dok je u njoj bio Džon Bolton, protivnik bombardovanja Srbije i nezavisnosti Kosova, kao i kada je Ričard Grenel pokušao da kroz ekonomske sporazume "otopli" političke odnose, ali da njegova ideja "nije razrađena".
Kako kaže, nova američka administracija, državni sekretar Entonij Blinken i njegov tim očigledno će nastaviti da podržavaju kosovsku nezavisnost.
- Biće pritisaka, uslovljavanja i oživljavanja stereotipa o Srbiji koji su u američkoj javnosti dominirali 90-ih. Iskušenja su pred nama, ali nisu nam nepoznata. Mislim da će Srbija izdržati te pritiske i nastaviti da dosledno i racionalno brani svoju poziciju - zaključuje Stanković.
