ŠTA SE KRIJE IZA DOLASKA VELIKE PETORKE U BEOGRAD? Skovan plan "uzmi ili ostavi" za Kosovo i Metohiju
Predsednik je juče najavio da će u Beogradu boraviti 21. oktobra
Emisari predsednika SAD, Francuske, Nemačke i Italije zajedno sa Miroslavom Lajčakom stižu u Srbiju za tačno devet dana. Ovo je drugi put ove godine da dolaze u Beograd, a sasvim sigurno ne stižu praznih ruku. Analitičari ukazuju da u brižljivo spakovanom koferu nose plan "uzmi ili ostavi", a koji se odnosi na pritiske oko primene Ohridskog sporazuma, samim tim i da se dijalog Beograda i Prištine pokrene sa mrtve tačke.
KAKAV UDARAC ZAPADU Poslanik EP: SAD i EU ucenjuju, prete i vrše neprekidni pritisak na Srbiju da prizna tzv. Kosovo
HUŠKA I NJUŠKA PO KOMŠILUKU Osmani uzaludno traži saveznika u kampanji laži koju bestidno vodi protiv Srbije
SRBIJA RASKINKAVA KURTIJEVE LAŽI O BANJSKOJ Da li se vojska sprema na nešto? "Mi bi ušli na KiM i povratili suverenitet"
- Posle svega šta se dogodilo na Kosovu, oko Kosova i u Srbiji, potpuno je očekivan dolazak velike petorke u Beograd i naravno u Prištinu. Oni neće doći praznih ruku, nego delom da ispitaju stanje, a verujem pre svega da predstave plan za izlazak iz sadašnje kosovske krize i plan za povratak na dijalog, tačnije za nastavak procesa normalizacije odnosa između dve strane tamo gde je on prekinut u proleće ove godine - kaže za Srećko Đukić, bivši diplomata.
I Igor Novaković, direktor istraživačkog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, kaže da će Kosovo kao tema dominirati.
- Mislim da je tema pre svega odnos Srbije i Kosova, i dalja implementacija Ohridskog sporazuma, te razgovor oko incidenta u Banjskoj. Ne vidim da je tema u ovom momentu sankcije Rusiji, pošto otvaranje te teme pred izbore neće biti produktivno - napominje Novaković.
U Srbiju stižu: izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, kao i emisari predsednika SAD, Francuske, Nemačke i italijanske premijerke - Jens Pletner, Emanuel Bon, Gabrijel Eskobar i Đorđe Meloni.
Tačan datum dolaska, 21. oktobar, juče je otkrio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tim povodom rekao da ne zna šta znače dodatni pritisci jer se svakoga dana, kako kaže, suočava sa pritiscima, "sa onima koji bi da ruše Srbiju, sa spoljnim pritiscima".
- To vam je život, to vam je posao. Suočavate se sa spoljnim pritiscima, sa onima koji bi da ruše Srbiju na različite načine, ne verujem da je to slučaj sa "petorkom", verujem da oni žele da na drugačiji način postave probleme oko rešavanja krize na KiM. Nadam se, videćemo kakav je to paket i šta donose 21. oktobra - kazao je Vučić.
Đukić kaže da treba očekivati kompletan prilaz petorke, odnosno plan koji će oni doneti, a nama ostaje da ga uzmemo ili odbacimo.
- Dakle, ne bi trebalo, čini mi se, smatrati da oni dolaze da razgovaraju nego da nas upoznaju šta su smislili i u paket spakovali - kaže Đukić.
Ovakav stav je bio primenjen i kada su poslednji put bili u Beogradu, a kada je bilo reči o prihvatanju francusko-nemačkog plana.
Sada situaciju dodatno usložnjavaju dešavanja u Banjskoj, kada je u sukobu na severu Kosova ubijen albanski policajac i trojica Srba. Novaković zato ukazuje da je situacija "na Kosovu kritična".
- Sama mogućnost izbijanja makar i lokalnog konflikta otvara mogućnost prelivanja. U kontekstu rata u Ukrajini, i krize na Bliskom istoku, to je svakako scenario koji želi da se izbegne. To su i teme aktuelne sednice Saveta NATO, Ukrajina, Bliski Istok i Kosovo - kaže Novaković.
Nikola Lunić, iz Saveta za strateške politike, smatra da dolazak velike petorke ukazuje da je sve manje tolerancije, a sve više očekivanja kod međunarodne zajednice.
- Pritisak koji se očekuje neće mimoići ni Prištinu, ni Beograd, a incident u Banjskoj bi mogao predstavljati prekretnicu za uvođenje sankcija ili podsticaja. Bez obzira na rezultate istrage događaja u Banjskoj, činjenica je da su obe strane kršile odredbe Ohridskog sporazuma za čiju implementaciju je ministarska spoljnih poslova Nemačke nedavno rekla da nema alternativu. Dok je Beograd lobirao i glasao protiv članstva KiM u Savetu Evrope, Priština je odbila da razgovara o nacrtu statuta Zajednice srpskih opština (ZSO) koji je uradio Upravljački tim - objasnio je za Danas Lunić.
Izgleda da je sukob u Banjskoj, kada je u na severu Kosova ubijen albanski policajac i trojica Srba, bacila u drugi plan pitanje sankcija Rusiji i usklađivanje a spoljnom politikom EU.
- Nisam uveren da će uopšte pokretati pitanje sankcija Srbije Rusiji. Ali da će plan uzmi ili ostavi sadržavati jasne sankcije i za Beograd i za Prištinu, u to ne treba sumnjati. Poučeni dosadašnjim iskustvom plan će sigurno sadržati jasne i precizne i obaveze i termine - kazao je za "Blic" Đukić.
Velika petorka je poslednji put bili 20. januara, kada se radilo na sledećoj rundi dijaloga Beograda i Prištine i razgovaralo o francusko - nemačkom planu koji je kasnije i dogovoren u Ohridu.
