Zašto Amerika želi da Španija promeni stav po pitanju Kosova? Odgovor je i više nego jasan
Katalonci su dolazili i u Podgoricu maja 2006. i u Prištinu februara 2008. godine. Zvanično, kao turisti. Nezvanično, iz sasvim drugih razloga.
Tada je održan referendum o samostalnosti Crne Gore i bespravno i jednostrano se "odvojilo" Kosovo. Ova iskustva pomogla su im da organizuju nelegalni referendum 2017. godine.
Travelland radi i danas da biste od sutra već bili u Grčkoj! Hoteli sa 4* i 5* po najnižim cenama
ZLOČINAC OSTAJE IZA REŠETAKA: Zmiji Tačiju produžen pritvor!
"ZMIJA" PRIMIO LOŠE VESTI IZ HAGA: Tačija stiže ruka pravde za velike zločine počinjene na Kosmetu devedesetih
Veći problem je što se ovakvim potezom ideja o otcepljenju nije dodatno popularizovala. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je odnos snaga ostao isti. Pri tome, oni koji su protiv otcepljenja sada su daleko čvršći u svojim stavovima, ubeđeniji u ispravnost sopstvenog mišljenja. A njih je preko 50 posto.
Separatisti su homogenizovali independistički korpus, ali su takvim delovanjem homogenizovali i suverenistički blok u Kataloniji. Na ovo su uticale i odlučne reakcije centralnih vlasti.
Tadašnji premijer Marijano Rahoj demonstrirao je nultu toleranciju prema kršenju ustava, a nizom konkretnih rešenja saopšteno je da dalje insistiranje na otcepljenju može uzrokovati brojne posledice, od povlačenja kapitala, do izbacivanja Barselone iz Primere.
Elita separatista nespremna na žrtve
Tada je "katalonska strana" pokazala još jednu slabost. Elita nije bila spremna na bilo kakve žrtve. Masovne demonstracije i generalni štrajk mogu imati efekta samo ako su podržani i drugim merama. Igrači Barselone obustavili su treninge na jedan dan, ali je čak i pretnja rukovodstva, koje je otvoreno podržalo održavanje referenduma, kako neće odigrati utakmicu na domaćem terenu protiv Las Palmasa ostala prazna. Fudbalski savez Španije odgovorio je da će u tom slučaju registrovati meč službenim rezultatom u korist gostiju. Između tri boda u trci za šampionsku titulu i borbe za nezavisnost, izabrano je prvo.
Nesumnjivo, u Kataloniji postoji nezadovoljstvo trenutnim statusom. Rezultati regionalnih izbora u nekoliko ciklusa za redom ukazuju na tu činjenicu. Ali, nesumnjivo, ne postoji ni većina koja bi podržala odvajanje od Španije. Bitka se, otuda, ne odigrava između Barselone i Madrida, već unutar Katalonije.
U tom pogledu, pozicija separatista sličnija je primeru iz Podgorice. I zato je potez aktuelnog premijera Pedra Sančeza u dobroj meri nelogičan. Da je situacija sličnija primeru iz Prištine, onda bi zaključak bio drugačiji. Pomilovanjem devet katalonskih političara, koji su već bili na izdržavanju kazne zbog kršenja ustava šalje se loša poruka. Sasvim drugo pitanje je da li su svojevremeno trebali ili ne goniti pojedince i tako od njih praviti "heroje borbe za nezavisnost"? Sada, umesto signala da će separatizam i neustavni akti biti sankcionisani, ostaje nedoumica o budućim reakcijama na zahteve koji mogu stizati i iz Baskije, Galicije, sa Baleara.
Slede pregovori o ustavnim promenama
Naravno, logika španskog premijera je da se ovako pokazuje dobra volja, slede novi pregovori sa Kataloncima, koji bi trebali rezultirati dogovorom o proširenoj autonomiji. Kako je Sančez spomenuo, to bi značilo i ustavne promene.
Međutim, posmatrajući iz "jugoslovenskog ugla", u ovoj konstrukciji postoje četiri slabe tačke.
Prvo, ustavne promene i proširena autonomija ne suzbijaju, već podstiču separatizam. Temelj za raspad Jugoslavije postavljen je ustavnim promenama 1974. godine i faktičkom konfederalizacijom države. Menjanjem ustava indukuje se dezintegracija, što na dugi rok može imati samo jedan ishod. Integracija i održavanje celine osiguravaju se odbranom ustava unutar kojeg se pronalaze načini za definisanje novog sadržaja regionalne autonomije.
Drugo, pokretanje priče o proširenoj autonomije ne može se odnositi samo na jednu regionalnu samoupravu. Ova stvar tiče se, pored lokalnih političara u nabrojanim oblastima, još i njihovoh kolega u Valensiji i Aragonu. Tema promene karaktera autonomije i nadležnosti regiona ne rešava se "na parče", pa i implikacije budu značajno šire.
Treće, svaka nedoumica raslabljuje čvrstinu stavova i ubeđenost u ispravnost sopstvenog mišljenja. Dok su separatisti odmah po izlasku iz zatvora poručili da nastavljaju borbu i kako „represija nije završena“, homogenost suverenističkog bloka može biti dovedena u pitanje. Postepeno, i deo njih će postajati za više autonomije ali ne i za nezavisnost, zatim za još više od autonomije a manje od nezavisnosti, dok ne dođu na stanovište kako je autonmija jednako nezavisnost.
Četvrto, okvir za sagledavanje ovog problema ima jednu varijablu koju španski premijer anticipira za konstantu. Sančez je potpuno okrenut evrointegracijama, samim tim ne dovodi u pitanje opstanak EU kao celine. Manje ili više autonomije, sasvim je svejedno pošto će i Španija i Katalonija unutar nje ostati deo ujedinjene Evrope.
