JAGODINKA I SLAVUJKA PRESUDILE DRUGOM F-117A : Srpski raketaši otkrili dugo skrivene detalje obaranja stelta
Američki pilot je priznao je da su jedinice RV i PVO Vojske Jugoslavije pogodile još jedan F-117A tokom NATO agresije
Bivši pilot američkog ratnog vazduhoplovstva Čarli "Tuna" Hajnlajn priznao je da su artiljerijsko-raketne jedinice RV i PVO Vojske Jugoslavije pogodile još jedan F-117A tokom NATO agresije 1999. godine.
KARDIOLOG OTKRIVA: Da li je moguće sprečiti bolesti srca i krvnih sudova
SME LI JAPAN DA "UDARI" NA LJUTOG RUSKOG MEDVEDA? Dve moćne sile i sporna ostrva usijali svet zbog PVO (VIDEO)
AMERIČKI RAZARAČ SE POVLAČI: "Donald Kuk" više neće boraviti u Crnom moru (FOTO)
Kako svedoče pričaju Slaviša Golubović i Zoran Vukosavljević, srpski raketaši koji su za ovaj slučaj znali i ranije i temeljno ga istražili, došlo je, verovatno, do pogotka i trećeg F-117A.
Njihovo višegodišnje prikupljanje informacija iz raznih izvora i sklapanje mozaika o vanserijskom uspehu, pre svih 3. raketnog diviziona, u obaranjima "Noćnih Sokola" ima još zanimljivih detalja. Jedan od njih je i da je, oni veruju, zapravo Hajnlajn leteo pogođenim avionom.
Kako kaže Slaviša Golubović, pukovnik artiljerisko-raketnih jedinica PVO u penziji, autor knjige „Pad noćnog sokola“ i komandir baterije za vođenje raketa u slavnom 3. raketnom divizionu, "priznanje" Hajnlajna za njega je sve samo ne iznenađenje:
– U operaciji "Allied Force" tokom agresije NATO na SRJ 1999. godine učestvovalo je ukupno 25 aviona F-117A 49. vinga iz avio baze Holoman u Novom Meksiku. Odluka da obe baziraju u Nemačkoj doneta je 1. aprila 1999. godine, pa su se oba skvadrona već 4. aprila 1999. godine našla u vazduhoplovnoj bazi Špandalem.
Svakodnevno su učestvovali u borbenim dejstvima na teritoriji SRJ i to u dva talasa načelno od 20.00-23.00 i 00.00-03.00 časova.
Potpukovnik Hejnlajn poleteo na zadatak nešto pre ponoći 29. aprila, da bi se nakon uspešnog tankiranja (KC-135 iznad Mađarske) našao u vazdušnom prostoru SRJ oko 02.15, 30. aprila, sa zadatkom vatrenog dejstva po telekomunikacionom objektu u širem rejonu Fruške Gore.
Objektu dejstva prilazio je sa jugositočne strane.
U zoni uništenja 3. raketnog diviziona 250. rbr PVO koji je te noći bio u rejonu sremskog sela Petrovčić, našao se oko 02.46 časova.
U tom trenutku borbenom poslugom 3. rd PVO komandovao je tada potpukovnik Boško Dotlić, pomoćnik komandata divizina za pozadinu.
Prema propisnaoj proceduri izvršeno je vatreno dejstvo sa dve rakete („Jagodinka“ i „Slavujka“) po avionu koji se u tom trenutku nalazio u zoni uništenja. Pogođen je prvom raketom na daljini oko 17 km i visini oko 7 km.
Pogodak raketom nije naneo vitalna oštećenja, pa je avion nastavio let ka vazdušnom prostoru Mađarske radi ponovne dopune gorivom i povratka u avio-bazu.
S obzirom na činjenicu da se ne radi o bilo kom avionu , već o avionu od kojeg se u to vreme očekivalo sve osim da bude radarski otkriven i praćen, a još manje oboren, treba analizirati neke pojedinosti koje potpukovnik Hejnlajn navodi u tekstu.
Najpre sa aspekta dejstva RJ Vojske Jugoslavije.
Avioni F-117А korišćeni u operaciji "Saveznička sila", nisu leteli na visinama manjim od 20.000 ft (6.000 m). To znači da su vatreno dejstvo po njima mogle izvoditi jedinice naoružane raketnim sistemima NEVA i KUB.
Tog 30. aprila u širem rejonu Beograda bile su raspoređene jedinice 250. rbr PVO naoružane raketnim sistemom NEVA. Precizni podaci o vatrenim dejstvima na dan 29. i 30. aprila potvrđuju da je dejstvo po cilju u 02.46 izvršio 3. rd PVO lansirajući dve rakete od kojih je jedna pogodila i oštetila cilj, a druga zbog odsustva zahvata nastavila da leti putanjom kosog hica.
Tokom praćenja i vođenja prve rakete na cilj borbena posluga je konstatovala da avion vrši manevar koji nije bio uobičajen i koji je ličio na takozvani "manevar zmija" što u stvarnosti za ovaj vazduhoplov nije moguće.
Kompjuterski kontrolisan manevar koji u svojoj izjavi navodi Hejnlajn doveo je do blage promene radarske odrazne površine aviona, što su prateći sistemi stanice za vođenje raketa registrovali kao promenu energetskog centra radarskog odraza, na šta su operatori praćenja reagovali blagim pomeranjme preseka uglovnih markera sa odrazom cilja.
To je u konačnom dovelo do toga da se raketa aktivira u blizini aviona tako da mu ne nanese vitalna oštećenja – kaže Golubović.
On dalje naglašava da se o ovom incidentu već pisalo i to u knjizi "Bandits Over Baghdad” Vorena Tomsona iz 2000. godine.
Hajnlajn navodi da je oštećen avion njegovog kolege nastavio let ka vazdušnom prostoru Mađarske radi ponovnog tankiranja primećujući vidljiva značajna oštećenja na njemu u trenutku prvog pokušaja dopune gorivom:
– Ako su oštećenja zaista značajna onda nije logično da takav avion kao konačno odredište ima avio-bazu Špandalem prilično udaljenu od Mađarske.
U takvim situacijama traži se dozvola za sletanje na najbliži "prijateljski" aerodrom, kao na primer Pleso u Zagrebu, o čemu se ranije govorilo.
Sumnju potkrepljuju navodi da se posle tankiranja avion izgubio, ali da su obojica ponovo bili zajedno u avio-bazi Špandalem.
Hajnlajn je za napor i trud da se avion njegovog kolege tako oštećen uspešno tankira i vrati u avio-bazu dobio DFC priznanje.
Treba napomenuti da je ovo priznanje najveće priznanje koje pilot može dobiti u svojoj letačkoj karijeri i da se ono dobija za izuzetne rezultate.
Ako ga je Hejnlajn dobio za trud i napor da se oštećen avion vrati u avio-bazu, kakvo je priznanje trebalo da dobije sam pilot oštećenog aviona?
Odgovor verovatno leži u pretpostavci da je upravo Hejnlajn bio pilot oštećenog aviona, a ne njegov kolega – zaključuje Golubović i tvrdi da su tri "Noćna Sokola" pogođena.
Jedan u Muzeju, jedan o kojem sada imamo potvrdu, za koji Golubović kaže da je najverovatnije rashodovan i u Novi Meksiko prebačen u kontejneru, ali i još jedan o čijem će se pogotku i oštećivanju, kako on kaže, verovatno tek govoriti i pisati.
Zoran Vukosavljević, nekadašnji podoficir artiljerijsko-raketnih jedinca RV i PVO Vojske Jugoslavije potvrđuje navode kolege Golubovića i skreće pažnju da se o drugom F-117A pogotku pisalo u više zapadnih izvora koje je on, kao i Golubović, godinama prikupljao:
– Ovaj događaj pomenut je i u knjizi "Vazdušni rat nad Srbijom 1999." Bojana Dimitrijevića i Jovice Draganića, ali bez dodatnih pojašnjenja, samo kao informacija da je 30. Aprila, F-117 sleteo u Špandalem.
Citira se "oštećenje repa" iz "raznih izvora".
U svojoj knjizi "Agresija NATO, RV i PVO u odbrani otadžbine", general Spasoje Smiljanić, piše sledeće:
- Pisano je, ali je i sasvim tačno, da je administracija vazduhoplovnih snaga SAD, osim oborenog F-117A, odmah posle završetka agresije na SRJ rashodovala još 2 aviona F-117A.
Što se tiče američkih i zapadnih izvora, počeću sa člankom iz digitalne arhive "ACJ" dnevnih novina iz Atalante.
Radi se o članku na 14. strani izdanja za 6. maj 1999. Opisani događaj se po tim navodima zbio 30. aprila 1999.
Ovaj datum se više puta pojavljivao u raznim izvorima. Opisuje se avion F-117A koji je oštećen "projektilom zemlja-vazduh".
Konstatuje se da je avion "skoro nevidljiv za radare" ali da je možda bio nanišanjen optički pod "svetlom punog meseca".
Avion je, tvrde, uspeo da sleti u bazu u Nemačkoj.
Drugi izvor je iz britanskog vazduhoplovnog časopisa "Air Forces Monthly", koji govori i opisuje tok vazdušnog rata u periodu 16.04.1999. do 11.05.1999. godine nad SRJ, pogođene sisteme PVO, uništene avione i helikoptere VJ na zemlji i u vazduhu, ali i pogođene i oborene avione i bespilotne letelice NATO snaga.
Tu se navodi da je 30.04.1999. godine, jedan F-117A iz sastava 49th FW Špandalem, oštećen raketom sistema SA-3 (američka oznaka za sistem S-125 Neva) koja je eksplodirala u blizini letelice i pritom je avion izgubio "deo repne sekcije", ali je uspeo da se vrati i sleti u bazu.
I za kraj, tu je i treći izvor, koji je danas teško dostupan, a radi se o pisanom referatu-izveštaju pukovnika američke vojske Everesta E. Rićonija.
U svom referatu pod nazivom "Description of our failing acquisition system as exemplified by the history, nature and analysis of the USAF F-22 Raptor program; A national tragedy – Military and Economy" iz 8. marta 2005. godine on kaže:
- Ovaj događaj, koji se dogodio tokom sukoba na Kosovu 27. marta, bio je veliki udarac za američko ratno vazduhoplovstvo. Letelica je bila posebna: stelt bombarder F-117 Nighthavk koji je srpskoj PVO trebalo da bude sasvim nevidljiv. I ovo sigurno nije bila slučajnost - nekoliko noći kasnije, srpske rakete oštetile su drugi F-117 – kaže Vukosavljević.
