Ko ima najbolje dronove u regionu i koja im je namena? Gde je tu Srbija, a gde region? Snaga bespilotnih letelica (VIDEO)
Javno dostupni podaci i publikacija Militari balans za 2020. godinu, kada se pažljivo pročitaju otkrivaju mnogo toga
-
Tok savremenonog rata, odavno je promenjen kada su velike sile u pitanju. U kratkom ratu u Nagorno-Karabahu videli smo značaj bespilotnih letelica odnosno dronova. Dronove su nekada imale samo najveće armije sveta, a sada smo videli da ih imaju i manje države.
BRZI, NEPOGREŠIVI I EFIKASNI! Antiterorstičke jedinice Srbije prikazale opremu i naoružanje koje koriste (VIDEO)
SLIČAN SE SLIČNOM RADUJE: NATO ishvalio Albaniju, zajedno vežbaju odbranu od "agresije"
NAJNOVIJA PRETNJA VAŠINGTONA: Turskoj sledi teška kazna ukoliko kupe ruski S-400, čeka se odgovor Ankare
Gde je tu Srbija, a gde region? Ko ima dronove u regionu i koja im je namena? Javno dostupni podaci i publikacija Militari balans za 2020. godinu, kada se pažljivo pročitaju otkrivaju mnogo toga.
- Treba razlikovati letelice sa fiksnim krilima i letelice sa rotorima, kvadrikoptere, oktakoptere. Letelice sa fiksnim krilima i mini helikopteri mogu da budu letelice dalekog dometa, da imaju veću autonomiju i veće radijuse kretanja.
- Kod letelice sa fiksnim krilima, tu su veća nosivost, drugačiji je potpuno pristup tom segmentu", kaže u razgovoru za emisiju Dozvolite Vladimir Babić direktor kompanije "Damiba", koja se bavi i bespilotnim letelicama.
- Ne tako davno firma "Damiba" pobedila je na tenderu Ministarstva odbrane Crne Gore i prodala im 4 drona DJI Matrice M200V2.
- Ne znam tačno za šta će Ministarstvo odbrane Crne Gore to da koristi, pretpostavljam za nadzor. uglavnom, pošto imaju u sebi termalnu i video kameru - objašnjava Vladimir Babić.
Crna Gora ima dronove koje je nabavila od firme iz Srbije, a za Bosnu i Hercegovinu ne postoje javno dostupni podaci.
Situacija je drugačija u Hrvatskoj koja poseduje više bespilotnih letelica. Ono što je posebno zanimljivo, jeste činjenica da je Hrvatska još 1993. godine razvila svoju bespilotnu letelicu M99 Bojnik koja je imala značajnu izviđačku ulogu za vreme rata.
Međutim, Hrvati nisu nastavili razvoj bespilotnih letelica, već su kupovali strane sisteme. Tako je 2015. godine na vojnoj paradi prikazana letelica Skajlark 1.
Hrvatska je posredstvom Evropske agencije za pomorsku bezbednost dobila letelice Kamkopter C-100 koja služi za nadgledanje obale i pomorskog saobraćaja.
Hrvatska vojska ima i izraelski izviđački dron Orbiter 3 autonomije leta do 7 sati i maksimalnog radijusa 150 kilometara od zemaljske stanice.
U publikaciji Militari balans za 2020. godinu stoji podatak da Hrvatska poseduje velike borbene dronove izraelske proizvodnje Hermes 450 koji imaju opciju da budu naoružani. U odgovoru na naše pitanje pres službi Ministarstva odbrane Hrvatske da li poseduju Hermes 450 - dobili smo odogovor da je to poverljiva informacija.
Naš severni sused, Mađarska, poseduje takođe izraelske bespilotne letelice Skajlark 1. Koristi se za izviđanje i u vazduhu može da provede do 3 časa, sa doletom od 40 kilometara.
Kada je reč o Rumuniji, pored malih izviđačkih bespilotnih letelica koje njihove trupe sigurno poseduju, mediji prenose da jedna izraelska kompanija u Rumuniji otvara pogon za proizvodnju dronova Hermes 450.
Takođe, Rumunija je potpisala ugovor za nabavku 9 ovakvih dronova.
Hermes 450 može da ostane u vazduhu i do 20 sati, ima radijus dejstva od 300 kilometara, a leti na visini do 5.500 metara ili van dometa lakih sistema za protivvazduhoplovnu odbranu. Može biti naoružan i nositi rakete.
Za javnost je možda najzanimljiviji podatak, da Bugarska poseduje sovjetski bespilotni avion Yastreb-2S iz dalekih 60-ih godina prošlog veka. Militari balans navodi da Bugarska ima jednu ovakvu letelicu. Međutim, tamo se ne navodi da li je ona u upotrebi.
Severna Makedonija poseduje letelice Skajlark 1 baš kao Hrvatska i Mađarska. Nedavno je otrkiveno da je Severna Makedonija imala tajnu jedinicu dronova Hermes 450. Korišćeni su u sukobu u Kumanovu 2015. godine, međutim ne postoje informacije da li su makedonski hermesi 450 tada koristili i rakete ili su samo korišćeni za izviđanje.
Albanija nabavlja šest malih američkih letelica Puma. Reč je o letelici sličnoj Skajlarku 1. Lansira se iz ruke, leti na visini od 150 metara, maksimalno ostaje u vazduhu do 3 sata, leti 85 km na čas i leti 20 kilometara od upravljača.
Vojska Srbije je među prvima na ovim prostorima nabavila dronove još 2008. godine i to su izraelske letelice Orbiter 1, koje su još u upotrebi.
Od ne tako davno u upotrebi je i nemački dron kvadrikopter AR-100 C, za koji na zvaničnom sajtu proizvođača piše da u vazduhu može da provede do 25 minuta, da pređe do 3.000 metara i da u sebi ima tri kamere.
U naoružanje Vojske Srbije uveden je i kineski borbeni dron CH-92A, koji ima velike mogućnosti. Naoružan je sa dve rakete koje mogu da unište lako oklopljena vozila.
Srbija ima i dva drona domaće proizvodnje, jedan je Vrabac, koji je ušao u naoružanje, i ima slične karakteristike kao i izraelski Skajlark 1 ili američki Puma.
Drugi je Pegaz, koji će u saradnji sa kineskim stručnjacima i prema najavama zvaničnika uskoro će postati deo arsenala Ratnog vazduhoplovstva Vojske Srbije.
U poslednjih 10 godina videli smo razne projekte proizvodnje i nabavke dronova, kako u Srbiji tako i u regionu, potovu se o tome bombastično pisalo u medijima. Videli smo ko šta ima i koja je namena.
Zaključak je jasan, Srbija je kada su u pitanju dronovi lider u regionu i najavljuje se jačanje flote bespilotnih letelica.
