Rusi lansirali hipersoničnu raketu iz oblasti Sredozemnog mora: Za stotinak sekundi je u Parizu

Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je impresivan snimak lansiranja hipersonične rakete Oniks iz Sredozemnog mora, izvedenog tokom vojne vežbe.

Raketa je lansirana iz mobilnog sistema Bastion, a sposobna je da stigne do Pariza za nešto više od stotinu sekundi. Ovaj manevar demonstrira moć i brzinu savremenih ruskih vojnih tehnologija.

Vežba je izvedena u skladu sa unapređenjem operativne spremnosti ruskih jedinica u regionu.

Moćno oružje nove generacije

Razvoj i karakteristike rakete Oniks

Ruska hipersonična raketa Oniks predstavlja jedno od najnaprednijih dostignuća u savremenom naoružanju. Originalno razvijena kao protivbrodska raketa, Oniks je postala multifunkcionalno oružje koje se može koristiti protiv različitih ciljeva, uključujući kopnene i pomorske mete. Proizvođač ove rakete je poznata kompanija NPO Mašinostrojenja, dok je u međunarodnom kontekstu raketa poznata i pod nazivom Jahont.

Raketa Oniks koristi napredni ramjet motor, što joj omogućava da dostigne brzinu od oko 2,5 Maha i domet od 300 do 600 kilometara, u zavisnosti od verzije. Ova brzina, zajedno s mogućnošću letenja na malim visinama kako bi izbegla radar, čini je izuzetno teškom za presretanje.

Primene u vojsci

Oniks je prvobitno dizajniran za lansiranje s brodova i podmornica, ali se vremenom prilagodio za upotrebu s kopnenih platformi i aviona. U modernom ratovanju, njegova fleksibilnost omogućava Rusiji da koristi ovu raketu za neutralisanje neprijateljskih nosača aviona, fregata, kao i strateških ciljeva na kopnu.

Jedna od najvažnijih verzija ove rakete je Oniks-M, koja ima povećan domet do 800 kilometara i unapređeni sistem navođenja. Ovaj model je dizajniran da bude kompatibilan s različitim platformama, uključujući najnovije ruske borbene sisteme kao što su Bastion-P i Admiral Gorškov klase brodova.

Geopolitički značaj

Raketa Oniks postala je simbol ruske vojne moći i tehničke superiornosti u oblasti hipersoničnih tehnologija. Njena upotreba često izaziva zabrinutost među zapadnim zemljama, posebno zbog činjenice da može nositi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave. Ova dvonamenska priroda čini je ključnim oružjem u strategiji odvraćanja Rusije.

Istovremeno, kritičari ističu da proizvodnja ovakvih raketa dolazi uz visoku cenu i potencijalne političke tenzije. Njihova primena u sukobima, poput onih u Siriji, ukazuje na mogućnost eskalacije konflikata u budućnosti.

Raketa Oniks predstavlja značajan korak napred u razvoju hipersoničnog naoružanja, a njene tehničke karakteristike i fleksibilnost čine je jednim od najvažnijih elemenata ruske vojne strategije. Iako izaziva divljenje u tehnološkom smislu, njeno postojanje istovremeno otvara mnoga pitanja o balansu moći i budućnosti globalne bezbednosti.