SVE VIŠE ŽENA U ORUŽANIM SNAGAMA: Zbog jedne stvari postoji velika potreba za tim, a evo kakva je situacija u Vojsci Srbije
Svet je rapidno napredovao u odnosu na vremena kada su uloge u vojsci bile usko povezane sa pojmom pola.
Široko rasprotstranjen savremeni koncept da smo svi jednakih mogućnosti, otvorio je prostor za učešće žena u mnogim sferama života, pa tako i u sektoru bezbednosti.
Sve veća potreba za učešćem žena u oružanim snagama i stvaranje povoljnog položaja da u gotovo svim delatnostima budu jednako tretirane kao muškarci je slika koja u potpunosti odgovora društvenoj stvarnosti modernog života, jer kako i ne bi, kada žene čine jednu polovinu društva.
Čovečanstvo je danas u takvom statusu da žene jednostavno moraju predstavljati potreban resurs za odbranu.
EGIPAT spustio cene! HURGADA na 10 noći - All inclusive od 485€
UPOZNAJTE "BOGOMOLA" Mali beloruski protivtenkovski sistem odličan je lovac na tenkove, ali ima i mane (VIDEO)
PACIFIČKA FLOTA UNIŠTILA NEPRIJATELJSKU PODMORNICU: Tihi okean svedočio moći ruske mornarice (VIDEO)
I baš zbog toga, primećuje se da mnoge zemlje širom sveta sve ozbiljnije razmatraju ovo pitanje i sve više ulažu napore kako bi u svoj aktivni odbrambeni angažman uključile ženski deo populacije. Mnoge su uočile da je neophodno ne samo podići svest društva o ovoj potrebi, nego i otići korak dalje - dozvoliti ženama da pod jednakim uslovima obavljaju poslove kao njihove muške kolege. Tako je u nekim državama baš na ključnim funkcijama u okviru odbrambenog sistema postavljeno nekoliko žena, koje na jednako požrtvovan način obavljaju svoj posao.
SAD - Američka vojska preduzela je značajne korake tokom protekle decenije da izgradi raznovrsniju i sveobuhvatniju silu koja privlači vrhunske talente zemlje. Ovakav potez naročito je otvorio vrata ženama, ukidajući ograničenja u borbenim ulogama. Međutim, žene, ali i etničke manjine i dalje su nedovoljno zastupljene u delovima vojske, posebno na najvišim nivoima rukovodstva.
Sjedinjene Američke Države prešle su na koncept dobrovoljnog služenja vojnog roka 1973. godine. U to vreme žene su predstavljale samo dva posto angažovanih snaga. Prema podacima iz 2020. godine, u redovima američkih oružanih snaga učestvuje 16 posto žena, što je veliki napredak, ali nedovoljan za zemlju koja ne samo da ističe, nego i nameće drugima ideologiju o rodnoj, polnoj i bilo kojoj drugoj ravnopravnosti.
RUSIJA - Iako su žene već dugo služile kao dobrovoljci u ruskoj (i ranije sovjetskoj) vojsci, predsedničkim dekretom ženama je službeno dozvoljeno da se prijave na ugovor u novembru 1992. godine.
U maju 2020. godine ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da je oko 41.000 žena prijavljenih u ruske oružane snage, što prema zvaničnim podacima čini otprilike 4,26 odsto ukupnih aktivnih snaga.
UJEDINJENO KRALJEVSTVO - Prema podacima iz 2020. godine broj ženskog personela porastao je za 0,3 procenta u odnosu na 2019. godinu.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu vlade, broj žena u sastavu britanske vojske čini 10,9 odsto od ukupnog broja snaga.
KINA - Nacionalni savet za društvene studije izvestio je 1994. godine da žene čine 4,5% Narodnooslobodilačke armije (PLA).
To je potvrdio "China Military Online", koji je za 2015. godinu dao procenu na "približno 5% posto ili manje", sugerišući da oko 53.000 žena služi u kineskoj vojsci. Pretpostavlja se da ovakva statistika važi danas, sa realno manjim odstupanjima.
SEVERNA KOREJA - Početkom 2015. godine, vlada Severne Koreje odlučila je da vojnu službu učini obaveznom i za sve žene. Namera je bila da se unaprede sve slabije vojne snage u zemlji. Za žene starosti od 17 do 20 godina koje su završile školu, služenje vojnog roka je sada obavezno.
Služenje vojnog roka traje do 23 godine života, što se razlikuje u donosu na mušakrce, koji služe čak 10 godina.Ova inicijativa predložena je za nadoknađivanje gubitaka devedesetih tokom severnokorejske gladi, kada je zemlja doživela široko rasprostranjenu smrt, nizak natalitet i visoku stopu smrtnosti dece.
IZRAEL - Izraelske odbrambene snage (IDF) počele su 1985. godine raspoređivati žene na borbene položaje, a do 2009. godine žene su služile u artiljerijskim jedinicama, spasilačkim snagama i protivavionskim snagama. Iako žene moraju da učestvuju u obaveznom služenju vojnog roka, one se regrutuju samo dve godine, naspram tri za muškarce.
Žalba visokog suda 1994. godine primorala je Vazduhoplovstvo da prihvati žene kadete. 2001. godine, prva izraelska borbena pilotkinja dobila je svoja krila.
Godine 1999. osnovana je pešadijska četa "Caracal", sastavljena od žena. Godinu dana kasnije proširen je u bataljon (nazvan 33. za 33 žene poginule u borbama tokom rata za nezavisnost). Od tada su ženama otvoreni i drugi borbeni položaji, uključujući artiljeriju, terensku obaveštajnu službu, potragu i spasavanje, službu na karaulama, učešće u jedinici K-9 i protivavionsko ratovanje.
Tadašnji načelnik generalštaba i današnji ministar odbrane, Beni Ganc, najavio je 2011. godine da će za brigadnog generala biti izabrana Orne Barbivaia. Barbivai je unapređena u general-majora, čime je postala najviša žena oficir u istoriji IDF-a.
Prema podacima iz Izveštaja o sprovođenju nacionalnog akcionog plana za primenu rezolucije 1325 SB UN - žene, mir i bezbednost u Ministarstvu odbrane i vojsci Srbije za 2020 godinu, od ukupnog broja zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije na dan 22,94% čine žene, što je za 1,01% više nego u 2019. godini.
Među oficirima žene su zastupljene sa 7,91% (povećanje za 0,92%), među podoficirima sa 2,40% (povećanje za 0,44%), među profesionalnim vojnicima sa 15,89% (povećanje za 0,48%) i među civilnim licima sa 52,99% (povećanje za 1,02%).
Zastupljenost žena na komandnim i rukovodećim dužnostima u odnosu na ukupan broj komandnih i rukovodećih dužnosti u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, iznosi 8,96%, što je za 0,47% više nego u 2019. godini.
Za vreme primene NAP (2017-2020) povećana je zastupljenost žena u Vojnoobaveštajnoj agenciji sa oko 19,5% na 24%, odnosno za oko 4,5%, čemu je doprinela izmena formacije Vojnoobaveštajne agencije kojom je povećan broj formacijskih mesta civilnih lica na koja žene mogu ravnopravno da apliciraju u skladu sa potrebnim kvalifikacijama. Takođe, Vojnoobaveštajna agencija je, vodeći računa o rodnoj ravnopravnosti, upodobila propise, tako da na konkurse za izaslanike odbrane ravnopravno mogu da konkurišu profesionalno pripadnici Vojske Srbije oba pola.
Situacija bolja nego u državama koje su uvele obavezan vojni rok i za žene
Kada uporedimo zvanične podatke, naša zemlja ni u kom smislu ne zaostaje u odnosu na druge države, kada je u pitanju uključenost žena u oružanim snagama. Može se reći da Srbija prednjači, a ako se uzme u obzir da mnoge ekonomske i vojne sile konstantno snimaju propagandne spotove, promovišući idealnu sliku žena u vojsci, naša zemlja je zabeležila ogroman uspeh i na ovom polju.
U Evropi to je omogućeno u Danskoj, Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Litvaniji, Holandiji, Norveškoj, Poljskoj, Rumuniji i Švedskoj. Pored njih Australija, Kanada i Novi Zeland, Eritreja, Izrael i Severna Koreja donele su odluku o učešću žena na prvim linijama fronta.
Naša zemlja može se pohvaliti činjenicom da spada u red retkih zemalja koje dozvoljavaju ženi da upravlja borbenim avionima.
To je veliki iskorak, a pored Srbije, žene piloti borbenih aviona mogu se videti samo još u Pakistanu, Južnoafričkoj Republici, Južnoj Koreji, Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD-u.
Svet je rapidno napredovao u odnosu na vremena kada su uloge u vojsci bile usko povezane sa pojmom pola. Danas se žene oficiri širom sveta bore sa svojim muškim kolegama. U ratnim zonama žene su često te koje obavljaju najoperativnije zadatke, poput skrivanja arsenala, sakupljanja podataka o teroristima i drugih bezbednosnih podataka. Žene su ključne za održavanje mira. Vreme je da više zemalja podigne svest o ovom pitanju i uvede rodnu ravnotežu u svoje oružane snage.
Vesti o domaćem i stranom naoružanju možete pročitati OVDE.
