240 SPRATOVA I 3.600 STEPENIKA! Deka Božidar (71) je od malena bio invalid, a sada obara rekorde (VIDEO)
Kao dete je bio invalid jer je rođen sa oštećenjima kičme i nogu.
Nekoliko operacija tokom odrastanja dovelo ga je do invalidskih kolica, a dalje je samo snagom svoje volje, istrajnošću u vežbanju, hodanju, trčanju i sportu, uspeo da dođe do potpunog oporavka. Danas ima 71 godinu i u sredu uveče je postao svetski rekorder u trčanju uz stepenice. Pretrčao je 240 spratova i ukupno 3.600 stepenika, za neverovatnih 1 sat i 27 minuta.
UNA (8) POSTALA JE SIMBOL LITIJA U CRNOJ GORI: Njene reči RAZNEŽILE su sva srca
CRNA GORA DANAS BRANI SVETINJE: Gde se sve održavaju molebani i litije (VIDEO)
Svešteniku Milosavu razbili auto: VANDALIZAM U BIJELOM POLJU (VIDEO)
Dugogodišnji atletičar Božidar Deodat Krešić iz Osijeka tako je potukao svetski rekord postavljen u Čikagu gde je mlađi trkač od njega prešao 208 spratova/3120 stepenica za 1,37 minut.
- Isplatio sam sebi posmrtnu pomoć. Ako umrem doći će po mene. Leš mi je osiguran, a nadam se besplatnom oglasu o smrti - rekao je u šali pre početka trke Krešić kojeg je u poduhvatu pratio ceo tim atletskih sudija koje su merile vreme kao i kamera na glavi koja je snimala celu trku.
Ona je najavljena i verifikovana od strane Svetske tauerraning asocijacije koja je, zbog fenomenalnog rezultata, osječkog trkača uvela među svojih sto najboljih trkača sveta.
- Ceo život trčim, minimalno četiri puta nedeljno. Organizam mi je fit jer se i zdravo hranim, ne pušim, pazim na unos potrebnih vitamina i minerala. Kvalitetna ishrana je 50 posto treninga. Preferiram voće i povrće više od mesa. Genetika mi je naklonjena. Kada sam išao na pregled za srce doktori su bili iznenađeni veličinom mog srca, ne zato što je bolesno veliko nego je genetski veliko i zdravo. Navodno zbog toga mogu da podnesem sve te sportske napore - kaže Božidar koji se u takmičarske atletske vode otisnuo sa svojih 50 godina života kada se prijavio na međunarodno prvenstvo u trčanju na pet kilometara.
Okružen profesionalcima, on amater osvojio je prvo mesto i postao prvak države. Do svoje 67 godine redovno je nastupao na domaćim i evropskim prvenstvima.
- Uspeo sam da postavim 14 državnih rekorda u svojim kategorijama. Do danas nisu oboreni. Najplodnije razdoblje mi je bilo kada sam ušao u kategoriju do 60 godina. Uspeo sam da se pojavim na 30 rang lista top 10 trkača. S obzirom na to sam 2016. godine dospeo na takmičenje za Ginisovu knjigu rekorda u Budimpešti gde sam trčao 400, 800, 3000 metara i štafetu 4x200 metara sa momcima iz Zagreba. Pobedio sam u svim kategorijama iako je između svake bilo samo pola sata razmaka. Pred kraj trčanja nisam gotovo ništa više video ni čuo. Mrak mi je padao na oči, uopšte nisam bio svestan da sam prošao cilj - kaže on.
Lekari su mu rekli da je kolabirao.
- Na žalost, taj ludi Ginisov rekord nije ušao u knjigu jer nisam imao da platim 1.500 evra, koliko je trebalo da se plate sudije i sve ostalo. Nisam znao da to mora da se plati. Pomalo me je sramota tog rekorda zbog toga - priseća se Božidar dodajući kako je u to vreme nastupao kao član Hrvatskog atletskog veteranskog udruženja.
Okušao se i u bacanju diska i koplja. Imao je uspeha ali nije mu bilo zanimljivo.
- Imao sam period zasićenja dok nisam čuo za ove ludake koji trče po stepenicama. To je izuzetno teška disciplina za srce i kolena. Ne preporučuje se ljudima moje dobi ali morao sam da pokušam. Prijavio sam se prošle godine na tu trku u Zagrepčanki. Organizator prvo nije hteo da me pusti. Smatrao je da imam previše godina. No, završio sam je kao najbolji u svojoj kategoriji. To mi se svidelo pa sam se godinu dana pripremao za ovu osječku trku koju sam organizovao uz pomoć entuzijasta. U pripremama su mi pomogla dva najbolji trkača sveta, iz Japana i Francuske, koji su mi davali savete. Trčanje uz stepenice zapravo nema veze sa trčanjem, bolje se može opisati kao skakutanje. Francuz mi je otkrio tehniku koja ne umara. Trebalo mi je mesec dana da je savladam. Zbog nje sam sačuvao kolena - kaže Božidar dodajući kako je za ovaj sport izuzetno važno biti i psihički i fizički istreniran.
- Pre 15 godina me je trkač iz Bugarske naučio kako se tokom trčanja spojiš sa svojom psihom i postići fizički maksimum - dodaje ovaj vitalni 71-godišnjak.
Trka je počela u 21 sat. Održala se u neboderu od 14 spratova u kojem Božidar inače živi, na 13. spratu. Unutra je bila sparina i vazduh je bio težak, ali sve Božidarove komšije otvorile su vrata svojih stanova kako bi on imao dovoljno kiseonika da izdrži trku. To ga je ganulo. Pravila su nalagala da mu svaki uspon na jednom mora trajati 6,30 minuta, jer to je ritam trčanja.
- Trčao sam od podruma do samog kraja. Sa vrha sam se spuštao liftom, ali sam i u njemu trčao u mestu kako se mišići ne bi opustili i ohladili. Ritam srca mi je bio oko 180. Ništa nisam video ni osetio. Ubacio sam se u svoj film i samo gledao stepenice i noge. Kada sam se 15-ti put popeo na zadnji sprat, hteo sam da napravim još jedan krug ali sa sledećim korakom noge i kolena su mi otkazala. Bio sam kao paralizovan. Da me nisu pridržali, pao bih. Nakon par minuta, kada se krvotok oporavio, bilo mi je bolje. Doveo sam se do toga da telo više ne može - opisuje Božidar ovu ludu trku sa samim sobom koju je okončao rekordom. Mišići nogu oporavljaju se od uspona na 3.600 stepenica.
Dokumentacija o trci i video snimak poslati su u svetsku organizaciju Tauer raning vorld asosiejšn.
- Priznali su mi rekord i nagradili me. Moje udruženje Tauer Raning Kroejša asosiejšn uvrstili su u deo asocijacije, ušao sam među 15 članova predsedništva i u elitni klub 100 trkača sveta i kao takvog će me pozivati na svetske trke i sponzorisati me. To me izuzetno raduje jer znam da ću im kao vremešni trkač biti atraktivan za promociju ovog sporta - kaže oduševljeni Božidar ističući da u svetu sporta ima samo 3 posto sportista koji imaju 70 godina.
Božidar inače ima troje dece i dvoje unučadi ali se nko od njih ne bavi aktivno sportom. Prošle godine je organizovao trku neboderskih trkača nazvanu Osječanka 250 na kojoj su nastupili uglavnom mlađi sportisti pa je shvatio da je on u tom sportu raritet.
