Jezive sudbine Srba koji su otišli da ratuju za IS: Slepu suprugu je vratio u zemlju, a on je završio ovako

Prema podacima novopazarskih „evidentičara” verski fanatizovanih bračnih parova iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, na ratišta takozvane Islamske države države, uglavnom u Siriji, ali i Iraku, dospele su 22 porodice.

Bitka za Raku postaje sve OKRUTNIJA: 70 posto grada OSLOBOĐENO od IS, ali KRAJ je još daleko (FOTO)

TURCI ZAPUCALI NA AMERIKANCE! Kraj savezništva na pomolu?!

Bračni parovi sa ukupno 36, listom maloletne dece. Najviše ih je iz BiH 12 sa ukupno 19 dece, iz Srbije je sedam bračnih parova odvelo u teroristički pakao 14, a tri porodice iz Crne Gore troje dece. Prema istoj evidenciji, od sredine 2012. pa do sredine prošle godine, vratila su se samo dva bračna para, sa ukupno dve devojčice i jednim dečakom, piše Pobjeda.

Posebni slučajevi

Crnogorski državljani, iako ih je najmanje iz regiona, posebni su „slučajevi”. Podgoričanin Mirza Haklaj, primera radi, otišao je na ratište sa ženom Alminom Kurpejović i tamo je poginuo.

Almina je, i posle pogibije svog muža, ostala u jednom od džihadističkih kampova „milicije za kontrolu morala žena i devojaka”, a svoje dvoje dece je zadržala, vaspitavajući ih isključivo po strogim šerijatskim pravilima i odbijajući svaku mogućnost da se makar ona spasu iz IS pakla.

Prema Pobjedinim informacijama, Alminu je, negde na ratištu, ili u nekoj od džihadističkih baza u Siriji, svojevremeno upoznala Kerima Ličina, majka maloletne devojčice i žena Hamida Beharovića, kome će se u septembru suditi u Podgorici.

Kerima je, na sreću, sa ćerkom i mužem uspela da se domogne istanbulskog aerodroma, da bi ih, sve skupa, na podgoričkom, sačekali ovlašćeni agenti nadležnih bezbednosnih službi Crne Gore…

Moćne familije

O Ines Hasanagić i njenom mužu Samiru, takođe crnogorskim državljanima, u plavskoj čaršiji ne može se saznati ništa više od užasavajuće informacije da je njen brat (prezimenom Canović) poginuo na ratištu, a sahranjen je, prie nekoliko meseci, na lokalnom groblju. Novopazarski im izvor, međutim, dobronamerno sugeriše da se manu daljih „istraživanja”, jer obe osobe (Ines i Samir) potiču iz vrlo uticajnih familija.

Šta god značila citirana „sugestija”, Pobjeda ipak, nastavlja: nadomak Crne Gore u Srbiji, naime stvari stoje ovako: Ašim Šaćiri iz Preševa, uz ženu Bahriju, na ratište je poveo i decu – Anitu, Safeta, Samira i Amru. Abid Podbićanin iz Prijepolja, inače osnivač novopazarskog Furkana, sa Nevenom Plojović, jednom od dve šerijatske žene, u Siriju je odveo dvoje dece, a tamo je, sa drugom ženom makedonskom državljankom dobio još dvoje.

Sumnjivi povratnici

Sa čuvenim zemunskim vehabijom Goranom Pavlovićem, (samo)zvanim Abdulahom, u Siriju su otišle žena Mirjana i kćer Nevena. Državljanin Srbije Ridvan Haćifi, inače rodom iz Gnjilana, na ratište je otišao sa ženom Imrom i dve ćerke od četiri i šest godina. A Emin Hodžić je uz ženu Anitu Šaćiri odveo i njihovu trogodišnju Eminu. Što je sa Lejlom Brahović, učenicom završnog razreda novopazarske Medrese i njenim trostruko starijim „dečkom“ zbog koga se i odlučila da ode u IS pakao, ne znaju čak ni „sveznajući” novofurkanci.

Znaju, međutim, da je famalija Ferata Kasumovića, jedina koja se, pod još nerazjašnjenim okolnostima, vratila u Srbiju. Sa slepom suprugom Makrifetom Šaćiri i dvoje dece, jedan od najbližih saradnika neprikosnovenog sandžačkog džihadističkog vođe Abida Podbićanina, obreo se u Beogradu, još pre gotovo dve godine. Tamo je i uhapšen i osumnjičen za planiranje terorističkih napada (čak i na Rim), a njegova je supruga sa decom dugo bila pod svojevrsnom zaštitom zbog pretnji sledbenika njenog muža, koji su sumnjali da ga je upravo ona izdala.