Dodik: Moj cilj je da odvojim Republiku Srpsku, a da pri tome ne padne nijedna glava
Predsednik Republike Srpske obrazlaže svoju težnju, koja se pretvorila u njegov glavni politički cilj
Sanjam i verujem da će Republika Srpska jednog dana biti država. Da li će to biti za pet, deset ili petnaest godina, nije važno. Garantujem, nezavisna Srpska će nam pasti u krilo kao zrela jabuka. BiH je neodrživa, a kada bi se RS danas izdvojila, ne bismo imali nijedan problem da živimo kao samostalna država. Kad bih mogao sutra da napravim nezavisnu RS a da ne padne nijedna glava, uradio bih to. Moja politika je da to učinim političkim sredstvima.
Pročitajte i:
Ovako, u razgovoru za "Novosti", predsednik Republike Srpske obrazlaže svoju težnju, koja se pretvorila u njegov glavni politički cilj i koja će, čini se, obeležiti njegovu političku karijeru. Za Dodika, Bosna i Hercegovina je "moranje, a ne želja", a za sebe kaže da se nikada nije osećao Bosancem:
- Uvek me zaboli kada dođem u Beograd i neko me pita šta ima novo u Bosni. Utrnem od takvog pitanja. Ne mrzim nikoga u Bosni, ali se ne identifikujem sa tom državom, već sa narodom kojem pripadam, svojom verom, jezikom i pismom. Moj pradeda je na Solunskom frontu izgubio nogu i jasno vam je na kojim pričama sam ja odrastao.
Da li insistiranjem na samostalnosti Srpske ugrožavate poziciju Beograda u vezi s Kosovom?
- Nisam pitao Srbiju šta o tome misli. Beograd iz svojih razloga mora ostati na međunarodnom principu teritorijalne nedeljivosti, imajući u vidu Kosovo. To je najvažnije državno pitanje Srbije, i ja to razumem. Ali isto tako, najvažnije nacionalno pitanje Srbije je Republika Srpska.
Mogu li se te dve stvari rešavati u "paketu"?
- Svet je povodom Kosova, navodno kažnjavajući Miloševića, koji već nije bio tu, dodatno ponižavao Srbiju i Srbe. To govori koliko je taj projekat ciničan i antisrpski, a ne antimiloševićevski. Cilj je bio da se uruše i ponize srpska državnost i nacija. Albancima i Srbima koji ratuju i ubijaju se, međunarodna zajednica kaže - raziđite se. Muslimanima i Srbima koji takođe ratuju i ne vole se, kažu - morate da budete zajedno. To je licemerje međunarodne zajednice. Nije nam ponuđeno fer rešenje.
Kako situacija u Kataloniji utiče na vaš cilj?
- Nismo se identifikovali sa Katalonijom. Naša priča je potpuno autentična. Istoriju Katalonije ne poznajem dovoljno, ali znam svoju. I znam da je RS konstituisana kao država, jer sam bio poslanik kada se ta odluka donosila. Imamo sve elemente državnosti - teritoriju, efektivnu vlast i narod koji to želi. Bili smo, i jesmo, država. Ali nam ne dozvoljavaju da to govorimo.
Zbog takvih stavova ušli ste u oštar sukob sa delom međunarodne zajednice?
- Moramo narod da oslobodimo tog stereotipa da stranci ovde mogu da rade šta hoće a da mi moramo da slušamo. Ja sam to raščistio još 2006, kada sam postao premijer. Tada sam prekinuo praksu da se svi materijali pre sednice Vlade šalju u Kancelariju visokog predstavnika. Kada je došao njihov predstavnik Kris Benet da se žali, ja sam ga izbacio napolje i napisao odluku da mu se zabranjuje ulazak u zgradu Vlade RS.
Nedavni izveštaj visokog predstavnika Valentina Incka ocenili ste kao udar na srpski narod. Da li bi situacija u BiH bila bolja ako bi Incko otišao?
- Incko mora da ode, ali da niko drugi ne dođe. To je suština. On je jedan fin međunarodni hohštapler. Ima platu od 24.000 evra, na koju ne plaća porez, a tragično je to što tvrde da on nama pomaže.
On tvrdi da ste ublažili retoriku i odustali od referenduma posle sankcija Amerike.
- Evo, molim Amerikance da mi produže sankcije ako misle da je to razlog. Meni je život lakši otkako mi Amerikanci ne dolaze u kabinet. Šta će mi oni? Sa njima je veoma teško razgovarati. To su uvek nadobudni tipovi koji nešto traže i na nešto vas prisiljavaju.
Jedan od ključnih zahteva američkog diplomate Hojta Jia, kako se moglo čuti, bio je da vas Vučić obuzda u aspiracijama prema nezavisnoj RS?
- Hojt Ji, koji se ovde lažno predstavlja kao neka moć, najveći je gubitnik. Dosad se nije desilo da je neki američki diplomata došao i nešto rekao a da je posle morao da menja svoj stav. To govori da on nije dobio podršku Vašingtona za takvu priču. Zato je i EU istog dana saopštila da ne stoji iza toga. Odlično je što se to desilo, jer se sada vidi da je taj Hojt Ji potpuno beznačajna politička figura i običan mešetar.
Sedi li Srbija na te dve stolice, o kojima je Ji govorio?
- Zapravo je on sedeo na dve stolice - jednoj iz bivše administracije i na drugoj u pokušaju da se dodvori novoj. Očigledno mu se ova druga izmakla. Ovde se ne radi o stolicama, već o realnim interesima. Traže da prekinemo odnose sa Rusijom i pitaju šta su oni uradili za nas. Uradili su mnogo. I da ništa drugo nisu, stavili su veto na britanski predlog deklaracije UN po kojoj su Srbi genocidan narod. Ne samo da bi to bio dodatan atak na RS, već bi ta deklaracija razgrađivala i Srbiju. To se ne može zaboraviti. A od Amerikanaca smo dobili bombe sa osiromašenim uranijumom. Oni su jaki, to je u redu, ali nemojte očekivati da vam aplaudiramo dok nas bombardujete.
Kako komentarišete informaciju da Britanija šalje dodatne vojnike u BiH "za operativno reagovanje u regionu"?
- Stara britanska politika je usložnjavanje odnosa, a ne rešavanje problema. Ta politika je u kontinuitetu antisrpska. Čak i kada je delovalo da su nam saveznici, radili su podmuklo protiv srpskih nacionalnih interesa. Moramo narod da oslobodimo stereotipa o moćnim strancima i da sudbinu uzmemo u svoje ruke. Ja sam primer da je to moguće.
POTREBNA NAM JE PODRŠKA ZA PUTEVE
Naš najveći projekat za koji nam je potrebna podrška je auto-put Banjaluka - Beograd. Do polovine iduće godine završićemo još 20 kilometara puta do Doboja. Razgovaramo o tom putu sa Kinezima, oni traže da se povežemo preko BiH kao međunarodno priznate zemlje, a ja pokušavam da to izbegnem - kaže Dodik.
Šta se dešava sa auto-putem Sarajevo - Beograd?
- Što se nas tiče, taj put se završava na Palama.
Da li takvi vaši stavovi otežavaju poziciju Srpske?
- Da je RS pokazivala podaništvo prema strancima, bila bi samo dodatno devastirana. Ja uopšte ne verujem u dobre namere stranaca.
Kako napreduje zajednička deklaracija Srbije i RS o pravima srpskog naroda?
- Trebalo bi da ovih dana tekst deklaracije razmatra zajednički tim, i ukoliko se saglase, da i skupštine raspravljaju o tome. To će biti prvi put da skupštine Srbije i Srpske donesu identičan akt, i to je veoma važno.
I pre nego što smo videli ijedno slovo deklaracije, ona je dočekana na nož?
- Nemoguće je to objasniti. Deklaracija neće biti osnov za destabilizaciju. Zašto mi ne bismo promovisali svoja politička prava u CG, Albaniji, Sloveniji..., kao što to oni čine za svoje sunarodnike u našim državama. To je afirmacija prava, a ne nekakvo jurišanje.
Šta je za vas iz RS najvažnije da se nađe u tom dokumentu?
- Mi ne želimo da budemo bosanski Srbi. Hoćemo da izrazimo da su Srbi - Srbi, gde god da žive. Da nisu ničiji, da pripadaju svom narodu i vole Srbiju. Onima koji su napadali deklaraciju verovatno će smetati što nije napisano nešto nenormalno da bi oni imali čime da se zanimaju.
Kako napreduje integracija Hercegovine u RS?
- To je sve integrisano. Hercegovina živi život Srpske. Pre izvesnog vremena bila je potpuno zatvorena. Bilo je teško tamo stići. To je sada najkraći i najbolji put iz Beograda za more.