"Dugo sam se premišljao koga da ubijem..." Masakr na Cetinju treći je tokom novogodišnjih praznika u Crnoj Gori

Podsetimo, u popodnevnim satima prvog januarskog dana, između 17:25 i 18:00 časova, Aleksandar Martinović je na pet lokacija na Cetinju ubio 12 svojih sugrađana, a ranio još četvoro. Zatim je, nekoliko sati kasnije, izvršio samoubistvo.

U pitanju je najveće masovno ubistvo u Crnoj  državi, ali ne i prvo u kojem je izvršilac likvidirao bliske osobe. Među žrtvama pomahnitalog Martinovića bili su i članovi njegove porodice, kumovi i prijatelji.

Ubistvo bračnog para u Zelenici

Prvo višestruko ubistvo u prazničnim danima u Crnoj Gori u novijem periodu dogodilo se 2005. godine. Bila je druga januarska noć u Zelenici kod Herceg Novog, kada je u to doba 34-godišnji Željko Pištinjat ubio bračni par Nikolu (64) i Mariju Rašo (59).

Kako se ispostavilo, ubica je sve isplanirao – najpre im je pokucao na vrata, i slagao da neko pokušava da im ukrade kola. Pošto je muškarac izašao iz kuće i parkirao kola na drugo mesto, ubica ga je s leđa udario sekirom.

Nakon toga je pozvao njegovu suprugu i rekao joj da Nikola ima problema – nakon čega je i nju sa leđa ubio sekirom. Potom je nastavio da udara nesretnog muškarca dok nije izdahnuo. 

Kako se ispostavilo, on ih je ubio zbog plana da opljačka 3.000 evra – koje je od njega tražila devojka iz Vojvodine, kako bi kupili kuću. No, ukrao je 250 evra i zlatni nakit.

Pištinjat lečen zbog paranoidne psihoze

Još jedan morbidan detalj leži u tome što je Pištinjat, nakon počinjenog ubistva, uklonivši tragove, otišao kući i do jutra gledao televiziju.

Sledećeg dana je otišao za Beograd, potom i za Novi sad kod devojke. Brzo se, međutim, vratio – a uhapšen je u jednom restoranu na obodu Podgorice 6. januara.

Inače, iz policije je tada naglašavano da je Pištinjat psihopata sa paranoidno agresivnim crtama, i da se u vise navrata lečio od paranoidne psihoze.

- Dugo sam se premišljao koga da ubijem: babu, tetku, komšije ili nekog nepoznatog - rekao je on u policiji, a na kraju je osuđen na 30 godina robije.

Ubistvo porodice Roganović

Iste te godine, i to na novogodišnju noć 31. decembra, još jedno zversko ubistvo dogodilo se u Herceg Novom.

U naselju Nemila, ubijena je petočlana cetinjska porodica Roganović. Ubistvo Slavoljuba (41) i Slavice (42) i njihove maloletne dece stare osam, 10 i 12 godina otkrila je sestra nesretne žene, uz pomoć jednog od komšija, i to u momentu kada je došla kod njih sa namerom da se druže pred novogodišnju noć.

U kući je bilo beživotno telo Slavke Roganović, ali i nihova tri sina. Međutim, Slavoljubovo telo nisu našli tamo. Međutim, nakon što se jedan od njihovih rođaka setio kako su Roganovići imali nesporazuma sa komšijom Milanom Zekovićem, otišli su do njegove kuće – provalili su i u njoj našli beživotno Roganovićevo telo.

Kako se ispostavilo, ubica, koji je u Nemilu stigao 2002. iz Zemuna, pozvao je nesrećnog muškarca kako bi mu pomogao da otkloni kvar sa instalacijama. Zatim ga je upucao sa leđa. Onda je otišao u kuću Roganovića i ostatak porodice ubio koristeći nož. Najsuroviji je bio prema jednom od dečaka, kojem je nanio 27 uboda nožem.

Zeković bolovao od paranoidne šizofrenije

Zekoviću je desetak dana pre ubistva umrla majka, a tada su u njegovoj kući upravo bili i Roganovići koji su – uprkos lošim komšijskim odnosima – otišli tamo kako bi mu izjavili saučešće.

Odmah po ubistvu, otišao je na stanicu i napustio Herceg Novi. Uhapšen je u majčinom rodnom selu kod Gornjeg Milanovca, i to što su tamošnji stanovnici – koji ga nisu videli tridesetak godina – 1. januara uveče primetili kako ima ranu na ruci.

Ispostavilo se da je Zeković tri godine ranije u Zemunu ubio i 18-godišnjeg Bojana Simića.

Tokom sudskog procesa, ustanovljeno je kako Zeković boluje od paranoidne šizofrenije. Zbog toga mu nije izrečena zatvorska kazna već obavezno lečenje – prvo u Crnoj Gori, a od 2013. u Srbiji.

Izvor: Analitika