OTIMANJE ZEMLJE U GLAMOČU: U Livnu zakup ara platili 800 evra, u Glamoču bi da ar trajno otmu za 15 evra

Oni smatraju da bi izgradnja vetroparka na Hrbljini bila dobra stvar i za njih i za Opštinu, ali ne pristaju da im se zemljište na kojem će biti izgrađene vetrenjače i pristupni putevi trajno oduzima, o čemu se u Opštini Glamoč uveliko donose rešenja, već predlažu da ga oni sami iznajme investitoru na 30 godina, kao što je to urađeno u slučaju pojedinih vetroparkova u susednim opštinama Livno i Tomislavgrad.

Odluku o eksproprijaciji Opština Glamoč je obrazložila navodnim postojanjem  javnog interesa. Međutim, već na prvi pogled jasno je da nije u pitanju nikakav javni, već privatni interes. Javni interes bi bio da je zemljište oduzeto radi izgradnje škole, vrtića ili vetroparka od strane javnog preduzeća koje se bavi proizvodnjom električne energije a ovde je zemljište oduzeto da bi vetropark pravio privatni investitor.

- Opština Glamoč je prvo zemljište otela od vlasnika a onda ga dala pod koncesiju na 30 godina. A onda je koncesionar, u pitanju su ljudi iz Banjaluke, od kojih je jedan poznati policijski službenik, što je takođe dobra tema za istraživanje, jer odakle državnom službeniku iz Banjaluke koji je radio za platu novac da kupuje zemljište u Federaciji BiH, zemljište ponudio različitim investitorima. I postigao dogovor sa investitorima iz Kine, koji su već izgradili neke vetroparkove u ovom delu BiH – kaže član Opštinskog veća Glamoča, koji je zamolio da mu „iz razloga političke budućnosti ali i lične bezbednosti, jer u pitanju su moćni ljudi i ogroman novac“ ne navodimo ime.

Sva ta trgovina obavljena je bez znanja i saglasnosti ogromne većine katastarskih vlasnika zemljišta i njihovih naslednika. A u pitanju je nekoliko stotina ljudi.

Osim što ne pristaju da Opština cepa njihova imanja, ponegde i na po pet-šest delova, a onda otete delove parcela krčmi za račun burazerskog namirivanja sa novokomponovanim banjalučkim i kineskim tajkunima i političarima, vlasnici zemljišta ogorčeni su i zbog cene od 15 evra po aru koju im je odredila Opština Glamoč, koju vodi načelnik Nebojša Radivojša.

Pri tome brutalno gazeći ne samo prava vlasnika već i sopstveno rešenje o eksproprijaciji. Naime, postupajući po zahtevu načelnika Radivojše  od 13. decembra 2018. godine, Služba za stambeno-komunalne poslove, obnovu i razvoj,  geodetske, imovinsko-pravne poslove i katastar opštine Glamoč  je 26. juna 2019. donela rešenje o eksproprijaciji u kojem piše: „Za eksproprisane nepokretnosti ranijem vlasniku pripada pravična naknada koja će biti određena u postupku sporazumnog određivanja naknade“. Rešenje je potpisala pomoćnik načelnika Bojana Bikić Vuleta.

Dakle, Opština Glamoč nije obećala, pa da bude obećanje ludom radovanje, već se svojim zvaničnim dokumentom obavezala, da će se sa vlasnicima sporazumeti o visini pravične naknade. I slagala. Naknadu su odredili sami: 15 evra po aru. Vlasnike nisu ni pitali.

Da jesu, ne bi mogla da se dogodi da se ista naknada plaća za kućišta i oranice i za kamenjare u koje ni zverad ne voli da zalazi. Što nije ništa drugo već kriminalna uravnilovka.

Na isti prevaran način, Opština Glamoč je bila krenula i u oduzimanje zemljišta za izgradnju drugog vetroparka, na planini Slovinj. Vlasnici su se pobunili. Investitor iz Hrvatske Frano Pašalić je uvažio njihove argumente i oni su dobili naknadu od po 50 evra po aru.

Na ruku vlasnicima zemljišta na Slovinju išlo je i to što su oni stanovnici Opštine Glamoč i glasaju na izborima na kojima se bira opštinsko rukovodstvo. A izbori su sledeće godine. Na drugoj strani, više od 90 odsto vlasnika zemljišta koje se otima na Hrbljini su iz opštine Kupres i ne mogu direktno uticati na to da li će načelnik Radivojša i članovi opštinskog veća obnoviti mandat.

Da revolt porodica Pivač, Ždero, Milišić, Kureljušić, Marić, Zubić i drugih iz kupreških sela Šemenovci, Novo Selo, Barjemovci, Blagaj i Mrđenovci, zbog otimanja očevine i male cene koja im se za nju nudi, nije bez osnova ukazuje i slučaj investitora koji gradi vetropark na Ivoviku, u susednoj opštini Livno.

On je sa vlasnikom iz sela Potočani sklopio ugovor o iznajmljivanju zemljišta na 30 godine, uz plaćanje mesečne kirije. Ugovorom broj 1935/1-A, koji se nalazi u posedu autora ovog teksta, član 13. predviđeno je da investitor, kao zakupac parcele od 25 ari i 25 metara površine vlasniku mesečno plaća 101 konvertibilnu marku. Za 30 godina zakupnina će iznositi 36.360 KM. Investitor se obavezao da će nakon isteka ugovora ukloniti vetrenjaču i pristupni put.

- Znači, taj čovek iz Potočana će za ar zemljišta dobiti 1.440 KM, odnosno oko 750 evra. I zemljište ostaje njegovo. A načelnik Radivojša i društvo nama za ar zemljišta koji nam trajno oduzimaju plaćaju 15 evra!? Matematika je jasna: naknada za ar otetog zemljišta je 50 puta manja nego za ar zemljišta uzetog pod kiriju. Gde je tu logika? Nema je. Ne verujem da postoji sudija, a stvar će se očigledno rešavati na sudu, koji će smeti da presudi da je Opština Glamoč u pravu – kaže Vlado Marić, čijoj porodici je oduzeto 150 ari zemljišta.

Njegov komšija Dušan Ždero ističe da je zagovornik dogovora i da još uvek veruje da će Opština Glamoč i načelnik Radivojša shvatiti da je najbolje da se spor reši obostrano prihvatljivim kompromisom.

- U suprotnom, zaštitu svojih prava ćemo tražiti pred domaćim ali i stranim pravosudnim institucijama i institucijama za zaštitu ljudskih prava i svojine – kaže Ždero.

U susednim opštinama, Tomislavgradu i Livnu, pojedini investitori su za trajno oduzeto zemljište vlasnicima isplatili i preko 100 evra po aru.