HAOS U SEVERNOJ MAKEDONIJI Albanci traže "etničke lične karte", evo šta se krije iza toga i zašto je to opasan potez
U Severnoj Makedoniji žive brojne etničke manjine, od kojih je najveća albanska koja čini najmanje 25 procenata od dva miliona stanovnika u zemlji
Predlog male, ali ključne stranke u vladajućoj koaliciji Severne Makedonije za uvođenje etničke pripadnosti u lične karte građana, dobio je gotovo jednoglasno političko odobravanje u zemlji. Sa druge, sve glasnija su upozorenja da taj potez, kojim bi država postala jedinstven slučaj u Evropi, može dovesti do produbljivanja etničkih podela i podsticanja diskriminacije.
DODIK ZAPRETIO KOVAKSU: "Tužićemo vas ako probijete rok za isporuku vakcina!"
DRUGI KONTIGENT SPUTNJIKA V STIŽE U REPUBLIKU SRPSKU: Cepivo stiže preko beogradskog aerodroma!
PRIHVATILI VUČIĆEVU PONUDU: FBiH od Srbije dobija veliku dozu vakcina
U Severnoj Makedoniji žive brojne etničke manjine, od kojih je najveća albanska koja čini najmanje 25 procenata od dva miliona stanovnika u zemlji. Bivša jugoslovenska republika Severna Makedonija nalazila se na ivici građanskog rata 2001. godine tokom sukoba između vladinih snaga bezbednosti i albanske gerile. Borbe su se završile sporazumom kojim su Albancima dodeljena veća prava, ali etničke podele u zemlji i dalje su duboke.
Da se građanima da pravo da uključe svoju nacionalnost u lične karte predložila je u februaru albanska stranka BESA, deo koalicione vlade socijaldemokrata, kao deo izmena Zakona za lične karte koji je ušao u parlamenetarnu proceduru.
Promene u zakonu, odnosno uvođenje etničke pripadnosti u lične karte, objašnjavaju se, između ostalog, zloupotrebom određene nacionalnosti od strane pripadnika druge, jer se u proteklih godinu dana dogodilo da su se Makedonci izjašnjavali kao Albanci ili Turci, koristeći etničku pripadnost kao prednost na konkursima za zapošljavanje, u skladu sa Ohridskim okvirnim sporazumom.
Predlog za uključivanje etničke pripadnosti u lične karte izazvao je burne reakcije političara, stručnjaka, analitičara i građana.
Političari skoro jednoglasni
Poslanci albanske BESA-e tvrde da je njihov predlog, koji je deo predizbornog dogovora sa SDSM i ima podršku drugih albanskih partija, u duhu multietničkog koncepta države.
Premijer Severne Makedonije i lider SDSM Zoran Zaev ne vidi ništa sporno u stavljanju etničke pripadnosti u lične karte i podseća da je mogućnost da se etnička pripadnost upiše u lične karte data još zakonom koji je usvojen sa ustavnim izmenama.
- Mi sa zakonom koji smo prihvatili još sa ustavnim izmenama, a i sada stojimo iza njega, dajemo opciju da se upiše i etnička pripadnost. Opcija da se upišemo kao etnički pripadnici, znači da, pored toga što smo Makedonci, gradjani Republike Severne Makedonije, možemo da se upišemo etnički kao Makedonci, Albanci, Turci, Srbi, Romi, Vlasi i slično - rekao je Zaev.
Da bi voleo da mu u ličnoj karti pored državljanstva piše i da je etnički Makedonac potvrdio je i potpredsednik najveće makedonske opzicione partije VMRO DPMNE Aleksandar Nikolovski u jednoj televizijskoj emisiji.
Lider VMRO DPMNE Hristo Mickoski, kao veliki protivnik promene imena države, svoju podršku inicijativi uslovljava time da u ličnim kartama ispred Makedonija ne sme da stoji pridev "Severna", ali nema ništa protiv polja o etničkoj pripadnosti.
- Ne vidim problem u tome da u mojoj ličnoj karti piše da sam Makedonac. Apsolutno ne vidim razlog zašto moje nacionalno, etničko opredeljenje da sam Makedonac ne bi bilo u mojoj ličnoj karti, niti zašto bi to neko sprečavao - kazao je Mickoski.
Makedonski predsednik Stevo Pendarovski rekao je da se on lično ne slaže sa uvođenjem etničke pripadnosti u lične karte, jer ne postoji nijedna demokratska država na svetu koja je to učinila, ali da će bez protivljenja potpisati uredbu ukoliko zakon prođe u skupštinskoj proceduri.
Sa druge strane, Demokratski savez, jedna od manjih partija iz vladajuće koalicije, smatra da je takav predlog u suprotnosti sa građanskim konceptom države, da može da izazove diskriminaciju gradjana i dovede do povrede njihovih induvidualnih i građanskih prava.
Sa time se slaže i opoziciona partija Levica koja je u pokušaju da onemogući usvajanje zakona podnela više od 1.200 amandmana. Zbog toga je 13. februara odložena sednica odbora Sobranja na kojoj je trebalo da počne razmatranje pregloga izmena Zakona za lične karte. Kao razlog za odlaganje naedena je potreba da se amadmani Levice prevedu na albanski jezik.
"Umesto da rešavate stvarne probleme..."
Predsednik Demokratskog saveza Pavle Trajanov, koji je sadašnji poslanik i bivši ministar unutrašnjih poslova, kaže da nema potrebe da se građani dele na nacionalnoj osnovi.
- Кoji je razlog za navođenje u ličnoj karti da ste Turčin, Rom, Srbin, Makedonac, Albanac? Mora postojati neka ideja da bi se neko pravo iskoristilo. Da li neko misli da će danas biti uključena etnička pripadnost, sutra verska, prekosutra nešto drugo? Krajnje je iracionalno voditi ovakvu politiku i prikupljati političke poene. Polarizacija je neodgovoran potez - smatra Trajanov.
Novinar i analitičar Sašo Ordanoski piše za "CIVIL Media" da projekat "Jedno društvo za sve“ SDSM-a, koji je trebalo da bude konstrukcija za jačanje ustavno definisanog građanskog karaktera države, polako postaje utočište za sve nacionalističke frustracije u vladajućoj koaliciji Zaeva.
Politički analitičar i novinar Кšelal Neziri kaže da čak i predložene promene neće sprečiti manipulaciju etničkom pripadnošću da bi se dobio posao.
- Zato što će neko moći u ličnoj karti da se izjasni kao pripadnik nacionalne manjine za koju smatra da će mu donetio prednost pri zapošljavanju - objašnjava.
"CIVIL Media" je anketirala Makedonce na društvenim mrežama koji su o "etničkim ličnim kartama" imali da kažu sledeće:
- Loše! Šta je sa ljudima koji su iz mešovitih brakova?!?
- A zašto ne bismo stvorili civilno društvo, odnosno jedno društvo za sve?
- Lična karta je identifikacioni dokument. Ovo je nepotrebno i može da nanese štetu.
- Fašistička inicijativa! Svako ima pravo da ima ličnu kartu zemlje u kojoj je rođen i živi, a ne da bude obeležen. To je osnova građanske države u kojoj su zagarantovana prava i svih grupa bez izuzetka.
- Možda bi bilo pametnije da stoji krvna grupa.
- Navedite primer članice EU ili bilo koje zapadne demokratije, jer ih stalno držite kao civilizacijske vrednosti, u kojoj lični dokumenti navode etničku pripadnost. Umesto da se posvetite rešavanju stvarnih problema građana, bavite se glupostima, idiotskim pitanjima i stvarate nepotrebne probleme.
Sa ovim poslednjim stavom slaže se i većina kritičara koji su primetili da je predlog o "etničkim ličnim kartama" odjednom zasenio druga pitanja u zemlji, poput spore vakcinacije protiv kovida-19, reforme pravosuđa i obrazovanja, pa čak i bugarske blokade otvaranja pregovora o članstvu u EU. Stvorio je i do sada neviđeni koncenzus među političkim rivalima u Svernoj Makedoniji, zbog čega mnogi smatraju da iza svega stoji hladna politička kalkulacija.
Šta se nalazi u ličnim kartama?
Trenutno lične karte u Severnoj Makedoniji uključuju ime i prezime osobe, državljanstvo, datum rođenja i datum važenja dokumenta, pol, broj socijalnog osiguranja, kao i mesto rođenja i adresu. Osim za identifikaciju, lična karta se može koristiti za prelazak granice sa onim zemljama sa kojima je Makedonija sklopila takav sporazum - Srbijom, Albanijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.
Lične karte susednih zemalja uglavnom sadrže i podatke o krvnoj grupi, visini i boji očiju. Nijedna zemlja EU nema podatke o etničkoj ili verskoj pripadnosti, a neke zemlje članice nemaju ni obaveznu ličnu kartu. Etnička pripadnost nalazi se na kineskim ličnim kartama i to je jedan od retkih primera u svetu da se sprovodi takva praksai. Većina zemalja u 21. veku napustila je praksu navođenja etničke ili verske pripadnosti, jer se pokazalo da je diskriminatorna.
