HRVATSKA UŠLA U "SUPERIZBORNU" GODINU! Tesnu trku obeležilo PREPUCAVANJE Milanovića i Plenkovića: "Jedan nesposoban, drugi korumpiran"

Evropski izbori biće održani od 6. do 9. juna ove godine, predsednički u Hrvatskoj krajem decembra, dok su parlamentarni zakazani za 17. april. Izborna tišina u Hrvatskoj počela je u ponedeljak u ponoć i trajaće do srede do 19 sati, odnosno do zatvaranja oko 6.500 biračkih mesta.

Parlamentarni izbori vrte se oko rivalstva premijera Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića, koje se razbuktalo u trenutku kada se zemlja bori sa raširenom korupcijom, hroničnim nedostatkom radne snage, najvišom stopom inflacije u evrozoni i problemom ilegalnih migranata duž granice, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Na izborima će se suočiti vladajuća HDZ predvođena Plenkovićem i savez stranaka centra i levice koje nezvanično predvode Milanović i njegova SDP.

Tesna trka

Hrvati će na parlamentarnim izborima odlučiti da li žele da zemlja ostane na strani Ukrajine i Zapada ili da na vlast postavi stranku levog centra predsednika Zorana Milanovića, poznatog po njegovim vezama sa Rusijom, piše “Juronjuz”.

Prema poslednjim anketama HDZ sa partnerima je i dalje u prednosti u odnosu na najuticajniju opozicionu SDP, koji na izbore izlazi u koaliciji sa još nekoliko stranaka.

Deo analitičara i medija saglasan je da nijedna od političkih opcija neće moći samostalno da formira vlast, a ako ne dođe do dogovora o postizbornim koalicijama ne isključuje se mogućnosti ponavljanja parlamentarnih izbora.

Optužbe za korupciju

Hrvatski sabor raspušten je u martu, čime je otvoren put za predstojeće parlamentarne izbore. Odluka je usledila nakon što su se premijer Andrej Plenković i HDZ suočili s optužbama opozicije za korupciju.

Poslednji skandal odnosi se na imenovanje bliskog HDZ-ovog saveznika Ivana Turudića na mesto glavnog državnog tužioca zbog ranijih optužbi za njegove veze sa osobama umešanim u korupciju, što on negira. Protivnici su izrazili zabrinutost da je to način da vlada zaštiti samu sebe, piše RSE. Milanović je pozvao da se "lopovi i nasilnici zbace s vlasti i da se dugotrajno spreči njihov povratak na položaje".

- Hrvatska nikada nije imala ovako pokvarenu vladu. U Hrvatskoj se nikada nije kralo kao u ovih osam godina Plenkovićeve i HDZ-ove vlasti. Kradu i smeju nam se u lice – rekao je on u ponedeljak u video-poruci.

Plenković, koji je u vladi od 2016, odbacio je optužbe za korupciju i rekao da je njegova stranka spremna da nastavi sa obavljanjem dužnosti. On je u ponedeljak rekao da je uveren u pobedu HDZ-a i svoj treći mandat na mestu premijera.

- Naša kampanja je najvidljivija, Milanovićev prasak je nestao, izduvao se kao balon - rekao je Plenković.

On je ranije ovog meseca optužio Milanovića za “štetočinsko ponašanje, kršenje svih etičkih i pravnih načela i diktatorske manire.

Šta kažu ankete?

Prema nedavnoj anketi Ipsosa, HDZ ima 27,3 odsto podrške građana Hrvatske, a SDP 22,6%.

Anketa za izbore 17. aprila objavljena na državnoj televiziji 10. aprila pokazala je da bi HDZ mogao da dobije 60 mesta, što bi bio pad sa sadašnjih 66 u Saboru koji ima 151 mesta. SDP bi dobio 44 mandata, tri više nego 2020.

Analitičari sumnjaju da će bilo HDZ bilo SDP sami moći da ostvari većinu za formiranje vlade, a centralno-desna koalicija Most-Suverenisti mogla bi da učestvuje u tome. Lider Suverenista Marijan Pavliček rekao je da očekuje “jako nategnute” izbore i da ga “ne bi začudilo da premijer dođe iz neke treće opcije”, preneo je B92. On je ranije ove godine rekao da će Most i Suverenisti biti “veliko iznenađenje izbora”, naglasivši da će njihov kandidat za premijera biti najkvalitetniji, kako je preneo HRT, a kasnije je rekao da mu je žao što se sve vrti oko sukoba premijera i predsednika.

- Smatram da imamo lice i naličje iste politike, sa jedne strane Zoran Milanović upamćen kao premijer najnesposobnije hrvatske vlade, a sa druge strane Andrej Plenković upamćen kao premijer najkoruptivnije hrvatske vlade... Oni su u ideološkom smislu jednaki i smatram da je Nikola Grmoja najkvalitetniji kandidat za premijera – rekao je u martu Pavliček, preneo je N1info.hr.

Između predsednika i premijera

Dok je do sada uglavnom pobeđivao HDZ, čini se da bi ovi izbori mogli da budu drugačiji zahvaljujući prisutnosti Milanovića. Otkako je postao predsednik pre četiri godine, konstantno je ocenjivan kao najpopularniji političar u zemlji, iako kao šef države ima uglavnom ceremonijalne moći.

Stoga je najava da bi on mogao da bude kandidat za premijera - najvišu političku poziciju u zemlji - značila da je situacija krajnje nepredvidljiva.

Promovisanje popularnog predsednika kao potencijalnog premijera imalo je direktni uticaj na ankete, raniji veliki jaz između SDP-a i HDZ-a se značajno smanjio.

Ali, Ustavni sud je u martu presudio da Milanović ne može da bude kandidat na parlamentarnim izborima dok vrši funkciju predsednika. Milanović je optužio sudije da rade za HDZ, za visoke pravosudne zvaničnike u zemlji je rekao da su "seljačine" i označio njihovu presudu "nepismenom". On zvanično više nije kandidat na izborima, navodi RSE. Ministar Oleg Butković poslao je rano ujutru 11. aprila poruku Milanoviću i hrvatskoj javnosti preko “Fejsbuka”, u kojoj tvrdi da predsednik namerava da podnese ostavku u petak, što je proglasio "očajničkim potezom" (to se nije dogodilo).

Veliki ulog na izborima

Parlamentarne izbore u sredu pratila je usijana kampanja sa premijerom i predsednikom u glavnim ulogama što je, kako piše AP, produbilo političku krizu u balkanskoj zemlji članici EU i NATO saveza.

Veliki su ulozi u trci za hrvatski Sabor, ne samo u Hrvatskoj nego i u Evropi, u pozadini ruske invazije na Ukrajinu.

Ako HDZ ostane na vlasti, Hrvatska bi zadržala relativnu političku stabilnost i nastavila prozapadnim kursom podrške Ukrajini u borbi protiv Rusije. Uspeh SDP-a mogao bi da vodi ka pobedi na izborima za EP u junu i predsedničkim u decembru. Uzdrmao bi dugogodišnju dominaciju HDZ-a u politici i potencijalno otvorio prostor za jači proruski uticaj u zemlji, slično Mađarskoj i Slovačkoj, navodi RSE.

Ako rezultati izbora 17. aprila na vlast dovedu koaliciju koju predvode socijaldemokrate, to bi moglo da promeni stav najmlađe članice EU u velikim pitanjima kao što je podrška Ukrajini u ratu sa Rusijom, piše Rojters. Milanović se protivi pomoći Ukrajini za razliku od većine članica EU.

Za mnoge Hrvate, međutim, domaći problemi su važniji.

HDZ je većinom bio na vlasti, podseća AP, otkako je Hrvatska dobila nezavisnost od bivše Jugoslavije 1991. Najmlađa je članica EU od 2013, koja se Šengen zoni pridružila 2023. Ali protivljenje onome što mnogi kritičari vide kao obrazac korupcije i nepotizma tokom Plenkovićevog mandata je poraslo, njegov ugled je ukaljan i očekuje se da će izborni rezultat to i pokazati.

Preliminarni rezultati izbora biće poznati već tokom izborne noći.

Izvor: Srbija Danas/Blic