HRVATI TRADICIONALNO SLAVE ETNIČKO ČIŠĆENJE SRBA: Objavljen program obeležavanja godišnjice vojno-policijske akcije Oluja

Hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatskih snaga na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

Među žrtvama te akcije hrvatske vojske i policije su 553 žene, a 80 odsto njih je bilo starije od 60 godina.

Reč je o vojno-policijskoj akciji koja je ujedno i najveće etničko čišćenje na teritoriji Evrope nakon Drugog svetskog rata, koju Hrvatska predstavlja kao oslobodilačku.

Taj dan Hrvatska će tradicionalno proslaviti u Kninu, a danas je objavljen i Program obeležavana, prema kojem će uobičajeno proslava početi u jutarnjim satima budnicom ulicama Knina, dok se dolazak zvanica očekuje do 9.30 sati.

Centralna svečanost je predviđena na fudbalskom stadionu Dinara, a putem videozida biće omogućeno praćenje događaja na centralnom gradskom trgu i deo programa koji se bude odvijao na Kninskoj tvrđavi.

Svečanost na stadionu će završiti prikazom sposobnosti pripadnika Hrvatske vojske i policije i letačkim programom.

 Načelnik Glavnog štaba Oružanih snaga Hrvatske general pukovnik Tihomir Kundid je na konferenciji za novinare najavio da će prelet imati MIG 21 iz dva, kako je rekao, simbolična razloga.

 - Prvi je taj da je to avion koji je pružao vazdušnu podršku kopnenim snagama tokom operacije Oluja i drugi razlog je da tim preletom MIG 21 odlazi u istoriju, njegova era se završava i započinje era Rafala - rekao je Kundid.

Državni sekretar Ministarstva hrvatskih branitelja Darko Nekić je rekao da je vlada sufinansirala dolazak u Kin udruženja koja su pokazala interes, da očekuju brojna izaslanstva svih udruženja i da će se Oluja osim u Kninu obeležavati i u drugim gradovima Hrvatske.

Očekuje se da će obeležavanju prisustvovati najviši državni zvaničnici, a predsednik Hrvatskog generalskog zbora Marinko Krešić kaže da je u prošlosti bilo problema oko toga ko je pozvan i ko je gde smešten, a ove godine su mu očekivanja pozitivna.

 - Bili bismo žalosni da dođe do bojkota bilo koje vrste. Narod je izabrao Zorana Milanovića i prepori između njega i premijera su njihovi lični. Mi ćemo ići kod onih koje je narod izabrao i prisustvovaćemo svečanostima, nemamo alternativu. To što na prijem kod predsednika ministri neće doći, ne gledamo kao nešto pozitivno, taj dan bi trebao biti iznad netrpeljivosti - smatra Krešić.

Ministri iz Vlade premijera Andreja Plenkovića prošle godine su bojkotovali prijem koji je dan uoči svečanosti na Kninskoj tvrđavi upriličio predsednik hrvatske Zoran Milanović.

Za Srbiju je Oluja jedan od „najtežih i najtužnijih dana za srpski narod i dan za tugovanje za poginulima, kao i za još 770 ljudi kojima se i danas ne zna grob.

Obeležavanje godišnjice Oluje u Hrvatskoj se iz godine u godinu pretvara u veličanje ustaštva i izliva mržnje prema Srbima, posebno u nastupima pripadnika HOS koji na svom grbu imaju utisnut ustaški poklič "za dom spremni". Kako će biti ove godine, kada je vlast u Hrvatskoj čini koalicija HDZ i Domovinskog pokreta Ivana Penave, ostaje da se vidi. 

Za zločine nad Srbima u Oluji sudilo i trojici hrvatskih generala pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Pretresno veće je jednoglasno zaključilo da su dvojica od trojice optuženih generala bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, čija je zajednička svrha bila trajno uklanjanje srpskih civila iz Krajine silom ili pretnjom silom, i osudilo ih na dugogodišnje kazne zatvora, ali je Žalbeno veće poništilo prvostepenu presudu i oslobodilo optužene generale po svim tačkama optužnice. 

Izvor: Tanjug