KOORDINACIJA JE NEUSKLAĐENA SA EU? Unija planira samit EU - Zapadni Balkan u septembru
Slovenija tokom svog predsedavanja EU u drugoj polovini godine predviđa da kao domaćin ugosti Samit EU-Zapadni Balkan, ali koordinacija Brisela i Ljubljane još je u toku, a termini neusklađeni
Prema planu slovenačke vlade, dan pre Samita EU-Zapadni Balkan, Slovenija bi trebalo da bude domaćin i neformalnog Samita čelnika zemalja članica, posvećenog otpornosti Unije na krizu.
STIŽU NOVE DOZE VAKCINA: Pomoć Meridiana za više od 50 bolnica Srbije
SLOVENIJA KREĆE SA POPUŠTANJEM MERA: Svi zaposleni testiraće se na nedeljnom nivou
MERKELOVA RAZOČARANA ZBOG SPOROG PROCESA: Odbacuje sve KRITIKE i brani EU
Međutim, realizacija ova dva događaja "još je u vazduhu", a sporan je i termin - sredina septembra - koji je predložila vlada premijera Janeza Janše.
Teškoće u dogovoru za te sastanke "uživo" u Sloveniji ne izaziva samo "nepredvidljiva epidemiološka slika", pa Brisel još nije dao zeleno svetlo Sloveniji za pripremu ta dva sastanka na vrhu.
Septembarskom terminu u Briselu nisu naklonjeni, i kao drugi mogući navode novembar, ali ni to još nije potvrđeno.
Prema nezvaničnim izvorima, zapleti su povezani i sa sadržajnim naglascima sastanaka, o čemu se treba uskladiti s kabinetima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Saveta EU Šarla Mišela.
Što se tiče Samita EU-Zapadni Balkan, u Briselu nezvanično ocenjuju da bi pravi trenutak za to možda bio kraj godine, tek kad se u pogledu proširenja EU na Balkan "bude imalo šta da pokaže", što sada nije slučaj.
Osim toga, ovog leta bi mogla biti održana konferencija za Zapadni Balkan u okviru Berlinskog procesa, pa ne bi bilo svrsishodno da ti skupovi vremenski budu odmah jedan iza drugog.
Proces proširenja obeležen je, kako dodaje ljubljanski dnevnik, bugarskom blokadom Severne Makedonije i zastojem Srbije u otvaranju pregovaračkih poglavlja, pa, prema nezvaničnim izvorima, Samit EU-Zapadni Balkan treba pripremiti "temeljno i strukturirano".
To znači da bi se morala pojačati diplomatska nastojanja za kraj bugarske blokade Skoplja.
Tako bi se s međuvladinom konferencijom mogli otpočeti pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom jer se takve odluke ne donose na neformalnim samitima.
Tek nakon toga EU bi mogla da donese deklaraciju s pozitivnim porukama u pogledu proširenja i najavi veće investicije u balkanskom regionu.
