Makedonija treba da uči od Srbije: Rasulo makedonske države posledica trulih koalicija!
Pored toga što je promenila ime u Severna Makedonija, Makedonija je kao drugi zvanični jezik dobila albancki. Predsednik Parlamenta Makedonije Talat Džaferi uspeo je promenom Ustava da progura ono za šta se zalaže od kako je dobio poziciju u patlamentu. Jačanjem pozicije Albanaca u Makedoniji, a promenom Ustava, Makedonci su na korak do toga da u potpunosti izgube nacionalni identitet i postanu produžena ruka Albanije
Trenutna politička situacija u Makedoniji vešto oslikava kako izgleda nestabilna politička država, u kojoj se uz pomoć slabih koalicionih partnerstava sprovode i rešavaju najbitnija politička pitanja jednog naroda, dok se za Srbiju ne može reći ništa drugo sem toga da je prava slika i prilika stabilne države.
Slika makedonskog parlamenta nakon izbora 2016. godine postala je polarizovana. Tada je naveći broj mandata (51) osvojila koalicija Hristijana Mickoskog - VMRO-DPMNE, a nakon nje najbolji rezultat imala je stranka Zorana Zaeva - SDSM, sa 49 mandata, a ostale partije su bile manjinske. Ipak, Zaev je uspeo da labavim koalicijama sa albanskim partijama ostvari većinu sa ukupno 67 mandata od mogućih 120.
Nakon dve godine od izbora građani Makedonije našli su se pred referendumom koji je trebalo da pokaže stvarnu volju građana i odredi pravac narednih političkih odluka koje se tiču promene Ustava i do uvođenja novog imena državi. Referendumsko pitanje je bilo "Da li ste za EU i NATO, uz sporazum sa Grčkom" koje je bilo krajnje sugestivno. Referendum koji je održan u 2018. godini nije uspeo, jer nije izašao dovoljan broj glasača.
- Odluka na referendumu nije usvojena, jer nije glasalo više od polovine od ukupnog broja birača upisanih u birački spisak (1.806.336) - rekao je predsednik DIK Oliver Derkoski.
Ovakva odluka nije sprečila makedonskog premijera Zorana Zaeva da sprovede svoje zamisli u delo i dovede državu u nestabilnu koaliciju sa albanskim strankama i time se ogluši o volju naroda. Kako je za izglasavanje o izmenama Ustava koje, na osnovu Prespanskog sporazuma s Grčkom, predviđaju i promenu imena zemlje u Republika Severna Makedonija potrebna dvotrećinska većina, to jest 80 glasova, makedonski premijer je po svaku cenu pristajao na „meke“ koalicije koje sa sobom nose jak ucenjivački karakter. Tako je zarad glasanja ostvarena saradnja sa albanskom strankom Besa, lidera Bilala Kasamija, koja se zalaže za striktno razdvajanje Albanaca i Makedonaca i brisanje pojma „makedonski državljanin“ kod Albanaca.
Politički analitičar iz Skoplja Branko Đorđevski kaže da je ovo natezanje pokazalo da nije bilo tačno ono što su govorili iz SDSM da imaju većinu i da je ovo upravo pokazalo nestabilnost države.
- Trenutno je najveći problem što se iza kulisa prave različiti i rizični dogovori, od ucena, preko potplaćivanja, do davanja raznih ustupaka. A sve to će se u budućnosti prelomiti preko pravne države - dodaje Đorđevski.
Makedonije je zvanično, mimo volje naroda, a preko poslanika u Sobranji, postala Republika Severna Makedonija, izglasana na staklenim nožicama koalicija koje je Zoran Zaev jedva uspostavio. Ovakva situacija i nestabilnost u Makedoniji iskorišćena je i da predsednik Parlamenta Makedonije Talat Džaferi potpiše Zakon o jezicima kojim albanski postaje službeni jezik pored makedonskog, bez potpisa predsednika Đorđa Ivanova.
Ono što je fascinantno jeste to da je upravo Zoran Zaev bio taj koji je kritikovao srpsku vlast i predsednika Vučića kako negativno govori o Makedoniji i spominje „makedonski scenario“, iako se pokazalo da je predsednik Srbije itekako bio u pravu što je rekao da neće dozvoliti da se u Srbiji odigrava bilo šta slično tome i što je na vreme stvorio stabilnu državu koja poštuje volju i izbor naroda.
Srpski parlament u potpunosti je drugačije struktuiran od makedonskog i ima stabilnu većinu na čelu sa Srpskom naprednom strankom, lidera Aleksandra Vučića. Naime, od poslednjih parlamentarnih izbora 2016. godine, koalicija oko Srpske napredne stranke ima 131 mandat i stabilnu većinu u Narodnoj skupštini. Ova pozicija i volja naroda potvrdila se i na svim lokalnim izborima koji su održavani u toku ove dve godine. Predsednik Srbije i njegov tim koji radi na dijalogu Beograda i Prištine, pregovorima pristupaju isključivo kroz volju naroda, a ne kao komšije Makedonci koji najbitnije odluke donose kroz slabe i opasne saveze.
Jedino konstantna politika koja je podržana voljom naroda, a koja je dobijena putem izbora, može da donese trajne i ordržive rezultate jedne zemlje. To se vidi na primeru Srbije. Dijalog koji Beograd vodi sa Prištinom predstavlja jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se susrećemo kao država. Politika koju sprovodimo poslednjih šest godina pokazuje da smo ubedili svet da napokon čuje glas Srbije i da se uvaži pozicija Srbije u svetu. Srbija je ubedila čak 12 zemalja da povuku jednostrano priznanje Kosova, pa vidimo da je i ubedila Ameriku koja nas je bombardovala pre 20 godina da stane na njenu stranu i zapreti Prištini sankcijama.
