Da li Milo i milogorci u Parizu slave srpsku okupaciju?
Neverovatna situacija da predsednik Crne Gore u svega nekoliko dana građane koji slave pobedu u Prvom svetskom ratu naziva "neprijateljima Crne Gore", a onda sam ide u Pariz da slavi tu istu pobedu sa svetskim liderima rečito govori o razrokosti aktuelnih vlasti u Podgorici, kaže analitičar Vojin Grubač.
Iako je Crna Gora jedina država na svetu koja zvanično ne slavi Dan pobede u Prvom svetskom ratu, njen predsjednik Milo Đukanović upravo tim povodom danas boravi u Parizu, kako bi ispred Trijumfalne kapije prisustvovao upriličenoj ceremoniji obeležavanja stogodišnjice Velikog rata.
Matija Bećković brutalno spustio crnogorski režim: HVALA IM, MOGAO SAM DA ZAVRŠIM KAO KAŠOGI
Činjenica da je vlast u Podgorici doslovce proglasila za "neprijatelja države" svakog ko slavi završetak Prvog svetskog rata, da bi predsednik Crne Gore nakon toga lično otputovao u Francusku da slavi taj isti događaj, po mišljenju mnogih analitičara, predstavlja samo još jedno u nizu lutanja i nekonzistentnosti crnogorske državne politike.
Okolnost da prorežimski ideolozi i istoričari upravo Francusku najviše okrivljuju kao državu koja je bila glavni pokrovitelj navodne "srpske okupacije" Crne Gore, Podgoričke skupštine, te njenog nestanka 1918. godine, paradoks Đukanovićevog boravka u Parizu čini još većim.
To nisu primetili samo analitičari već i obični ljudi na portalima i društvenim mrežama, pa se neki pitaju da li to Milo u Parizu slavi Podgoričku skupštinu, dok drugi cinično primećuju da "kada Milo slavi, svi slavimo, a kada opozicija slavi - ruši državu".
Da je u pitanju razrokost i licemerje državne politike, čini se, svesni su i u Vladi Crne Gore, pa se premijer Duško Marković, kako bi opravdao Đukanovićev put u Pariz, danas prvi put dosetio da nam je "dužnost da na ovaj dan odamo počast svim žrtvama borbe za crnogorsku slobodu".
Marković o stogodišnjici od završetka Velikog rata: Crna Gora jedina poražena u VELIKOJ POBEDI
Ipak, činjenica je da zvanična Podgorica osim Srbiji nikom drugom od država-saveznica u Prvom svetskom ratu oficijelno ne zamera ništa povodom Podgoričke skupštine i događaja 1918. godine, iako je jasno da su se taj događaj i stvaranje Kraljevine SHS odigrali pod dirigentskom palicom velikih sila (prvenstveno SAD i Francuske), te da tada zbog međunarodnih okolnosti nije ni moglo biti drugačije.
Čitav narativ oko Podgoričke skupštine vlastima u Crnoj Gori služi, izgleda, isključivo kao glavni instrument za obračun sa srpskim identitetom i širenje srbofobije u Crnoj Gori, dok u drugim slučajevima nema nikakvu upotrebnu vrednost. To ovih dana najbolje potvrđuje gromoglasno ćutanje na Đukanovićev put u Pariz istih onih medija i intelektualaca koji su crnogorske građane koji su u Crnoj Gori slavili kraj Velikog rata danima medijski razapinjali.
Komentarišući ovaj paradoks, analitičar Vojin Grubač primećuje da je interesantno posmatrati kako predsednik Crne Gore, kao dugovečni šef crnogorskog režima, "u etapama ide iz krajnosti u krajnost", koja je, kako dodaje "ideološki najčešće radikalno suprotstavljena".
- Pre samo nekoliko dana, tačnije 8. 11. 2018. godine, imali smo agresivnu reakciju Demokratske partije socijalista (DPS), koja je građane Crne Gore koji su tih dana proslavljali kraj krvavog Velikog rata i oslobođenje dela teritorije današnje Crne Gore od okupatora, etiketirali kao "iskonske neprijatelje Crne Gore", dok je jedan poznati režimski portal proslavu opisao naslovom "Bizarni vašar nacionalista i šovinista u Budvi". I tako, samo nekoliko dana posle tog saopštenja, gde je Đukanović kroz svoje potčinjene saopštio da pobedu u Velikom ratu u Crnoj Gori slave samo "srpski nacionalisti, šovinisti i njihovi klerikalni promoteri", te "osvedočeni negatori svega što je crnogorsko", i "protivnici temeljnih vrednosti na kojima se zasnivaju civilizovana društva", danas imamo preokret - pa upravo taj isti predsednik Crne Gore, koji je aminovao takav ideološki pucanj, odlazi u Pariz na poziv francuskog predsednika da slavi pobedu u Velikom ratu - primjećuje Grubač za Sputnjik.
Tako smo, kako kaže ovaj analitičar, dobili neverovatnu situaciju - da predsednik Crne Gore građane koji ovih dana slave pobedu u Prvom svetskom ratu naziva neprijateljima Crne Gore, a da onda sam ide u Pariz da slavi tu istu pobedu sa svjetskim liderima, koje ne sme nazvati neprijateljima Crne Gore.
