NAVRŠILO SE 40 DANA VELIKE TUGE: Smrt mitropolita Amfilohija kao iz jevanđelja
Mitropolija crnogorsko-primorska saopštila je da će zbog korone liturgijama i četrdesetodnevnom pomenu prisustvovati isključivo sveštenstvo i monaštvo
Niti je bilo uzdaha, niti je bilo grča na licu, makar neki od mišića ili živaca da mu se pomerio... Niti onog samrtnog ropca, ništa pod milim bogom. Samo je odlepršao kao ptičica ka Gospodu, naš voljeni mitropolit Amfilohije.
Ovako poslednje trenutke života vladike, uoči današnjeg obeležavanja 40 dana od upokojenja mitropolita Amfilohija, opisuje sabrat Cetinjskog manastira, jeromonah Justin Mrenović, kelejnik mitropolita crnogorsko-primorskog, koji je bdio uz njegovu postelju u KBC Crne Gore.
CRVENI METEOALARM PROGLAŠEN ZA JADRAN: Stižu snažne vremenske neprilike (FOTO)
SARAJEVO U SUZAMA: Preminula poslednja Osmanlijka Nimeta Spahić, ćerka moćnog paše sultana Abdula Hamida II
MILOVA PRIJATELJICA PRAVI SKANDAL U CRNOJ GORI: Jeknić u ratu sa NOVOM VLADOM!
Reči jeromonaha Justina, danas, na praznik nebeskog pokrovitelja Svetog Amfilohija Ikonijskog, kada će u svim parohijskim i manastirskim crkvama Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije budimljansko-nikšićke biti služena Sveta zaupokojna liturgija i četrdesetodnevni pomen cetinjskom arhiepiskopu, podsećaju da u mitropolitovu smrt koji je u bolnicu smešten zbog zaraze virusom korona niko nije verovao do poslednjeg trenutka. Svedoči da se borio protiv bolesti ćutke, da je trpeo sve bolove i lekarske procedure, sa osmehom za svakog doktora i sestru. Činu upokojenja prisustvovali su i doktorka Jelena i otac Branko koji ga je pričestio, i niko od njih, premda su netremice gledali u njega, nije video momenat kada je mitropolit otišao Bogu.
Jeromonah Justin prepričao je za Radio Svetigoru i kako je mitropolit, iako na respiratoru i u blagoj komi, čuo njegove reči u momentu kada su mu svi životni parametri, tog petka 30. oktobra, bili na minimumu:
- Poslali smo po oca Branka Vujačića da ga pričesti, ali on nikako nije dolazio. Oko 6.15, kada je izgledalo da je gotovo, uhvatio sam mitropolita za ruku i rekao mu: "Vladiko, oprostite, sačekajte još malo". I odmah su se digle sve vrednosti - i udisaji, i kiseonik, i pritisak... Tačno je čekao da dođe otac Branko da ga pričesti. Brinuli smo se da li će zbog respiratora uopšte moći da primi Sveto pričešće. Međutim, kada je otac Branko prineo darove, poluglasno sam mitropolitu rekao: "Vladiko, evo otac Branko je tu da vas pričesti". Kako sam mu to rekao, mitropolit je nepogrešivo krenuo prema kašičici, uzeo Sveto pričešće usnama i progutao, ne otvarajući oči. Doktorka Jelena i svi ostali su počeli da plaču, jer je to bio baš potresan prizor.
Liturgije danas bez vernika
Mitropolija crnogorsko-primorska saopštila je da će zbog složene epidemiološke situacije liturgijama i četrdesetodnevnom pomenu mitropolitu Amfilohiju danas prisustvovati isključivo sveštenstvo i monaštvo. Dodaje se i da će u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici biti služena sveta arhijerejska liturgija u kojoj će učestvovati više arhijereja SPC.
Inače, mesto gde tihuje vladika minulih dana nije bilo bez poklonika i poštovalaca onoga koji je s narodom vratio Crnoj Gori slobodu veri i duši. Uoči praznika Vavedenja Presvete Bogorodice i četrdesetodnevnog pomena mitropolita Amfilohija, Eparhija zahumsko-hercegovačka podarila je video "uradak" o misiji cetinjskog arhiepiskopa.
Otac Justin kaže i da u početku bolest nije bila jakog intenziteta, ali da je posle konstatovana upala pluća i da je vladika bio poslušan prema lekarima i sestrama:
- To je izuzetno zahtevno i terapijski intenzivno lečenje - mnoštvo infuzija, injekcija, vađenja krvi... Nije bilo mesta na rukama vladike koje nije bilo izbodeno iglama. Međutim, on nikada nije pustio ni glasa. Kada bi ga pitali boli li ga, on bi se našalio: "Ma ne, nije ništa. Navikao sam ja na to - piju meni krv ceo život. A pijem i ja drugima."
Mitropolitov oporavak išao je uzlaznom linijom, terapija je delovala, on je bio raspoložen, a doktorka Jelena optimista. I tako je bilo sve do srede po podne, dva dana pred smrt, kada je Justin primetio da se mitropolit malo meškolji i da drži ruku u predelu grudnog koša. Odmah su preduzete potrebne mere, ali je tada doktorka Jelena prvi put rekla da se boji da mitropolit neće uspeti da se izbori sa koronom.
- Pre nego što će mu staviti masku za kiseonik, rekao mi je: "Znaš šta, mi idemo za Lučindan na Cetinje". U sebi sam pomislio: "Kakvo Cetinje, vladiko, još se niste sa kiseonika makli..." U četvrtak ujutru, kada je svanulo, tražio je da mu damo vode. Skinuli smo mu masku sestra Stoja i ja, i dali mu vode, a on je samom sebi u bradu promrmljao: "Gotovo je".
Kasnije mu je u toku prepodneva pozlilo, i lekari su morali da ga zaseku između rebara, da bi mu obezbedili dodatni vazduh, pojašnjava otac Justin:
- Ti poslednji njegovi dani su bili zaista kao iz Jevanđenja - bile su mu izbodene i ruke i noge od silnih lekova i analiza, probodena su mu bila i rebra, iz kojih je izašla voda sa sukrvicom. To se sve desilo 29. oktobra, na dan kada se slavi Sveti Longin Sotonik, koji je kopljem probo Gospodnja rebra. Nakon što se probudio iz blage narkoze, lekari su ga pitali kako je, a on je rekao: "Završavajte to, deco, i pustite me".
