Opasan potez Hrvata: Hoće deo Republike Srpske!? Napravili PRVI KORAK ka formiranju države u BiH

Ocenjeno je da je trenutno ustavno odnosno institucionalno i političko stanje u potpunosti neprihvatljivo za Hrvate u BiH i da je dejtonska BiH u dubokoj krizi. Hrvatski nacionalni sabor je zatražio "briselsku nadogradnju" uz obrazloženje da su unitaristički i separatistički ciljevi i interesi nespojivi sa temeljima Dejtona.

- Stoga bi u tim ciljevima trebalo tražiti glavne uzroke nefunkcionalnosti i nestabilnosti dejtonske BiH. A rešenje akutnih i hroničnih kriza trebalo bi tražiti kroz povratak Dejtonu i njegovom temeljnom načelu konstitutivnosti i međusobne jednakopravnosti konstitutivnih naroda - piše u Rezoluciji.

Hrvati se u svom dokumentu naslanjaju na dve Rezolucije Evropskog parlamenta iz 2014. i 2017. godine koje podrazumevaju novu i racionalniju administrativno-teritorijalnu organizaciju kako bi se na jednak način uvažila sva tri konstitutivna naroda. Svrha tih promena sastoji se u usklađivanju ustavnih odredbi i zakonskih normi sa načelom Ustava BiH i načelom konstitutivnosti i međusobne jednakopravnosti tri konstitutivna naroda.

Koliko je ova Rezolucija bitna i koji je njen cilj?

Anđelko Kozomara podseća da ovo nije prvi put da hrvatski nacionalni korpus pokušava da dobije svoj entitet jer im je to navodno davnih devedesetih i obećano Vašingtonskim sporazumom. On kaže da zbog neprimenjivanja izbornog zakona u BiH Hrvati ostaju bez mogućnosti da sami izaberu svog predstavnika u Predsedništvu BiH - dakle glasovima isključivo Hrvata.

- Moguća je manipulacija kao što je bilo na nedavno održanim opštim izborima u BiH. Zapravo, hrvatski član Predsedništva izabran je bošnjačkim glasovima, a ne glasovima hrvatske zajednice. U tom smislu Hrvati imaju pravo što traže da se poštuju neke odredbe - objašnjava Kozomara.

On podseća da bilo kakva izmena Dejtona zahteva saglasnost sve tri strane zbog čega malo veruje da je tako nešto moguće. Međutim, iako ne spori da Hrvati imaju pravo na svoj stav, on napominje da bi treći entitet, koji bi bio hrvatski, bio po uzoru na Republiku Srpsku.

I ne samo to.

- Mnogo se greši kada se kaže da, s obzirom na to da su Hrvati i Bošnjaci u jednom, federalnom delu, to ne dotiče RS. Naprotiv, osnivanje trećeg entiteta bi zahvatilo i granice Republike Srpske, jer je dobar deo teritorije, koji je nekada predviđao stvaranje hrvatskog entiteta, takozvanu Herceg Bosnu, u sadašnjim granicama RS. A svaka promena granica je rizična. Posebno u slučaju RS - ističe Kozomara.

Rezolucija, kaže, neće naići na neki odjek u Bosni i Hercegovini osim ako ne dobije za tako nešto podršku van granica zemlje niti će imati težinu kao što se to desilo sa zahtevom stranke Bakira Izetbegovića da Republika Srpska promeni ime.

Dragan Čović ponovo izabran za predsednika HNS

Kozomara ne smatra ni da ova dva slučaja imaju neke sličnosti, ali ne beži od teze da je ovo mogući početak hrvatsko-hrvatskih tenzija u BiH.

U istoj Rezoluciji je najavljeno i osnivanje javnog RTV servisa koji će emitovati program na hrvatskom jeziku i sa programskim sadržajem koji "objektivno i afirmativno konotiraju i reprodukuju društveni, nacionalni i kulturni identitet Hrvata u BiH".

- Hrvatski nacionalni sabor BiH će u saradnji s hrvatskim organizacijama u inostranstvu ući u proces formiranja tela koje će okupiti sve predstavnike Hrvata iz BiH u dijaspori, koji će pomoći razvoju hrvatskih krajeva u BiH i povratku Hrvata iz dijaspore. Zajednički cilj svih navedenih mera i aktivnosti jeste podizanje kvalitete života i rada u BiH, usporavanje i zaustavljanje procesa iseljavanja, te demografska obnova hrvatskoga naroda - ističe se u opširnoj Rezoluciji HNS.

Dragan Čović je ponovo izabran za predsednika Hrvatskog narodnog sabora BiH na čijem je čelu osam godina. U obraćanju javnosti pozvao je na dogovor sa bošnjačkim i srpskim narodom o reformama potrebnim da bi se ostvarila ravnopravnost sva tri naroda i tako se osigurao put zemlje u EU i NATO.

Na ovu Rezoluciju najburnije je reagovao hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić.