PATRIJARHOVE REČI ODJEKUJU CRNOM GOROM: Svet bez crkve ne postoji, a neki bi hteli da je uvuku u zemaljsko blato
Patrijarh SPC Porfirije održao je govor u Đurđevim stupovima u Beranama na ustoličenju episkopa budimljansko-nikšićkog Metodija.
Patrijarh je rekao:
- Pre svega i iznad svega, a to obuhvata i sve pomenute obraćam se vama braćo i sestre pravoslavni hrišćani. Dobro došli u ovu svetinju nemanjićku, u ovu zemlju u kojoj su duboki koreni plemena Vasojevića, u zemlju iz čijih korena je izašlo stablo protkano nauzvišenijim duhovnim dometima, ali i narodnim, pravoslavnog naroda koji pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi ali i srpskom pravoslavnom narodu.
USTOLIČEN VLADIKA METODIJE: Patrijarh Porfirije se obratio narodu - biblijske scene u Beranama (FOTO/VIDEO)
Brojne zvanice na ustoličenju vladike Metodija: U Ðurđevim stupovima Krivokapić, ministri, poslanici
SIMBOL SLOBODE I NEUNIŠTIVOSTI: Đurđevi stupovi - manastir koji je pet puta spaljivan i razaran, zadužbina Nemanjića
Kada kažemo "pravoslavni" to znači da je u samoj svojoj suštini reč o hrišćanskom, o jevanđeljskom, što znači da jeste koren koji daje plodove koji su definisani i svesni samih sebe, koji poznaju ko su i šta su, koji znaju odakle su i koji im je cilj. I baš zato što sve to znaju bivaju sposobni da mogu u istoj meri, na isti način kao što poštuju sebe i vole sebe, da na isti način vole i drugoga, u svim njegovim dimenzijama, bilo da se radi o komšijama, sugrađanima, bilo da se radi o građanima jedne države, bilo da su Bošnjaci, Crnogorci, Hrvati da li su bilo koji drugi narod, i naravno da li su Srbi. Sve to skupa, baš zbog toga što potiče iz vasojevićkog korena mogu da poznavajući sebe i svoje ne budu zatvoreni u sebe nego da budu otvoreni za drugog, čak i onda kada se na drugi način moli Bogu, jer Bog je taj koji procenjuje.
Danas smo služili Svetu liturgiju i imali veliku radost da budemo svedoci i učesnici ustoličenja novog duhovnog oca, pastira budimljansko-nikšićke eparhije, gospodina Metodija.
Vladiko, dragi Metodije, voljom Duha Svetoga i saborskih otaca naše pomesne crkve izabran si za episkopa naše budimljansko-nikšićke eparhije. Sin si ljudi čiji je koren ovde, na ovim prostorima, ali si rođen u Sarajevu u mestu gde se ukrštaju narodi i vere, ali i u mestu u kojem iako postoje drugačiji i različiti, prisutan je Bog. Onda, rastao si ovde u ovom podneblju, duhovno stasavao uz skute blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija u Cetinjskom manastiru. A onda, iz te svetinje, školovao se i u drugim pomesnim crkvama, a isto tako posećivao zapadne zemlje i boravio na Zapadu. Sve to zajedno je dodatak što u Vašoj duši postoji kao seme, pokretač i orijentir, a to je vera u živoga Hrista, sina Božijeg koji je došao na ovaj svet.
Vi dobro znate da crkva nije od ovoga sveta, ali jeste u ovome svetu, zato što ovaj svet bez crkve ne postoji, odnosno nema smisla. Oni kojima crkva smeta, odnosno sistem vrednosti, hteli bi da crkvu proglase onim što ona nije ili da je prikažu drugačijom nego što jeste, a ponekad bi hteli crkvu da uvuku u svoje zemaljsko blato. Crkva nije od ovoga sveta, u ovom svetu je da ga pretvara u crkvu. Mi jesmo građani gradova i sela, ali smo isto tako žitelji gornjeg Jerusalima, žitelji Carstva nebeskog. Mi smo u istoriji, ali smo i učesnici metaistorije.
