ŠAMARČINA HRVATIMA IZ BRISELA: Poslanici Evropskog parlamenta odnos Zagreba prema migrantima nazvali "sramotom"
EU mora da sprovede istragu i zaustavi sramotno postupanje hrvatske granične policije
Deo poslanika u Evropskom parlamentu danas je oštro kritikovao postupanje hrvatskih vlasti prema migrantima na granici s BiH nazivajući ga "sramotnim".
NISI SAMA: Kompanija Meridian ovim videom poslala NAJVAŽNIJU PORUKU! (VIDEO)
MILAN KNEŽEVIĆ UZEO PRAVDU U SVOJE RUKE! Udarna vest u Crnoj Gori - nova pobeda jednog od lidera DF-a (FOTO)
JUŽNI SUSED U KANDŽAMA KORONE: U poslednja 24 sata potvrđeno 400 novih slučajeva zaraze, 11 osoba preminulo
U središtu rasprave o humanitarnoj situaciji izbeglica i migranata na spoljnim granicama EU danas se u Briselu, pored položaja migranata u kampovima u Grčkoj, našlo i pitanje migranata u BiH koji pokušavaju preko Hrvatske da uđu u Evropsku uniju.
Procene govore da se u BiH nalazi između sedam i devet hiljada migranata. Oko dve trećine boravi u prihvatnim centrima u Unsko-sanskoj županiji i u okolini Sarajeva, dok ostali pokušavaju da prezime spavajući u napuštenim objektima, ali i u šumama u blizini granice s Hrvatskom.
Evropski poslanici, kako prenose mediji, pretežno levih i stranaka centra, tvrdili su da hrvatska policija prema migrantima postupa kršeći njihova prava i ocenili da je vraćanje migranata u BiH uz upotrebu sile (takozvani "pushbackovi"), "sramotno".
Oni su zatražili da EU mora da sprovede istragu i zaustavi takvo postupanje hrvatske granične policije.
Portugalka Isabel Santos je ispred kluba socijaldemokrata (S&D) rekla da odgovornost za nehuman položaj migranata, uz lokalne vlasti, deli i EU zbog "sramotnih postupaka graničnih policija država članica".
Sofija in`t Veld je u ime kluba liberala u parlamentu (Renew Europe) prozvala Komisiju i Veće da ne čine dovoljno kako bi rešili položaj migranata i sprečili nasilje nad njima na spoljnim granicama Unije i zatražila punu istragu tih praksi i Fronteksa, EU Agencije za evropsku graničnu i obalsku stražu.
Malin Bjork je u ime "Levice" rekla da druge članice "treba Hrvatskoj jasno da stave do znanja da neće ući u Šengen dok ne prestanu brutalnosti".
Te brutalnosti nisu "navodne", tvrdi ona, pozivajući se na 1.500 stranica svedočanstava o njima i zaključila da postoji "sramotno nasilje na granicama EU, politika `pushbackova` i izostanak solidarnosti".
HDZ-ov poslanik u EU Karlo Resler je u odgovoru na prozivanje hrvatskih vlasti za nezakonito postupanje prema migrantima izjavio da je reč o "neutemeljenim i političkim motivisanim napadima na Hrvatsku, Grčku, Fronteks, ali u suštini na evropsku politiku zaštite granice".
- Pravi uzroci ove humanitarne situacije su u propusnim granicama i manjku graničnog i institucionalnog kapaciteta Bosne i Hercegovine, ali i u ne uvek dovoljnom evropskom angažmanu u našem neposrednom susedstvu - nastavio je Resler.
Tonino Picula iz SDP je u raspravi ocenio da je situacija na granici BiH i Hrvatske "sve gora i dodatno podvlači nefunkcionalnost institucija Bosne i Hercegovine i dotrajali dejtonski sistem".
- Finansijska podrška EU je potrebna, ali novčana pomoć neće rešiti u osnovi politički problem - upozorio Picula.
Predstavnica portugalskog predsedništva Veća EU, portugalska ministarka za evropske poslove Ana Paula Zacarijas, u obraćanju poslancima EP ocenila je da stanje na spoljnim granicama "zabrinjava" i da je za trajno rešenje potrebna reforma sistema azila u EU.
