SRAM TE BILO KRIVOKAPIĆU: Premijer optužio Andriju Mandića da je kreirao političku zaveru protiv njega
Patetično pismo, puno nebuloza.
U ime Vlade i države Crne Gore zaključiću Ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), mojom crkvom, u mojoj zemlji, iako on nije temeljni uslov zaštite crkvene imovine, saopštio je večeras Zdravko Krivokapić, predsednik Vlade Crne Gore.
On je rekao i da je predsednik Nove srpske demokratije (NSD) i jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić, direktno i lično vršio pritisak da se izbor mitropolita crnogorsko-primorskog odgodi do rekonstrukcije Vlade.
SPECIJALNA PONUDA od 469€: Dubai i Kipar! Platiš 5, dobiješ 7 noći – platiš 7, dobiješ 9 noći
"KRIVOKAPIĆ JE STRANI AGENT KOJI RADI PROTIV SPC I PRAVOSLAVLJA" Medojević nikad brutalniji, sasuo premijeru istinu u lice
SMIŠLJENI PLAN, ILI SLUČAJNOST? Nakon sramnih ucena Krivokapića, komite divljale ispred Cetinjskog manastira (VIDEO)
Obraćanje Krivokapića koje je dostavljeno iz Vlade Crne Gore prenosimo u celosti:
- Nakon mora izjava, stavova i saopštenja, povodom moje posete Patrijarhu Srpske pravoslavne crkve, njegovoj Svetosti, gospodinu Porfiriju, imam i državnu dužnost i ličnu potrebu da zbog svog naroda u Crnoj Gori i van nje najotvorenije saopštim ono što mi je na srcu.
Svoj premijerski put prihvatio sam zbog naroda i pobede nad prljavštinom u kojoj duša naroda pronalazi put ka istini i onda kada joj istinu uporno zaklanjaju.
Svoj premijerski put, prihvatio sam zbog blagoslova Mitropolita Amfilohija, da budem predvodnik naše borbe za ljubav, na svetovan način, u kojoj je veličanstveno pobeđivao.
Prihvatio sam ovaj put u životu u kom sam već imao sve, van kog mi, sem Boga, ništa nije ni trebalo, prihvatio sam da budem neshvaćen i osuđivan jer i to je bio poziv na promenu za kojom je Crna Gora vapila, i ja sam vapio, za slobodom, u kojoj nam više niko ništa ne može oduzimati, u kojom nam više niko ništa ne može zabranjivati, nakon hiljada i hiljada naučenih pa predavanih profesorskih lekcija odlučio sam da budem sluga svom narodu.
Na tom putu branim Svetinje svoje prošlosti i svoje budućnosti, moje svetinje. Kao mandatar obećao sam da će prvi zadatak naše Vlade biti predlaganje drugačijeg Zakona o slobodi veroispovjesti, zakona mira i pravde, a kada je usvojen od strane Parlamentarne većine, na dan rođenja našeg Svetog Vasilija Ostroškog, moj narod je pobedio zlo.
Imovina Srpske pravoslavne crkve, ali i svetinje ostalih verskih zajednica time su konačno zaštićene od svih koji su želeli da oduzimanjem Svetinja za sebe ugrabe groševe po kojima će ih buduće generacije poznavati.
U ime Vlade i države Crne Gore zaključiću Ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, mojom crkvom, u mojoj zemlji, iako on nije temelj ni uslov zaštite crkvene imovine. Crkvena imovina usvajanjem Zakona o slobodi veroispovijesti je zaštićena ali zaključenje Temeljnog ugovora predstavlja civilizacijski čin realizovan sa Islamskom zajednicom, Jevrejskom zajednicom i Svetom Stolicom, ali gle čuda ne samo sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Zaključivanje ovog Ugovora je obaveza i potreba pravde i naroda i Boga koji ne poznaje narodnosti ali poznaje jednakost. Potreba mog Patrijarha, mog Mitropolita i mog Vladike Joanikija, je i potreba Crnogorskog Premijera, koji je vernik i čovek koji diše duh svog roda, iako mi se to često spočitava kao greh.
Zaključivanje ovog Ugovora je potreba našeg Mitropolita Amfilohija, čiji blagoslov nad svim našim dušama osjećam kao najveći dug da se borim za ono što je on nesalomljivo, nepokorno branio, neposlušnost prema političkim i svim drugim ucjenama, prema nametanju igre koja vuče konce van Crne Gore i van Srpske pravoslavne crkve.
Da sačuvam njegovu senu uradiću sve, ali ne pristajem i neću pristati da bilo ko potire Blagoslov Mitropolita i obračunava se sa njegovom jasno izraženom voljom.
Iz najbolje želje i pokazivanja najbolje volje da do potpisivanja Ugovora dođe.
Otišao sam kod Patrijarha Porfirija i pored zdravstvenih problema svoje supruge, ne sluteći da time ulazim u političku igru, odavno započetu van Srpske pravoslavne crkve, njegove Svetosti i Vladike Joanikija, o kojoj ni oni, a u to najiskrenije verujem, kao ni ja nisu znali ništa, otišao sam iz želje da razgovaramo o pomenutom Ugovoru.
Predložio sam 30.oktobar kao mogući termin potpisivanja Ugovora, mogući a ne isključivi tremin, jedino i isključivo iz želje da time odamo počast Mitropolitu Amfilohiju, na godišnjicu njegove svetovne smrti, predložio njegovoj Svetosti da sam odredi datum potpisivanja, ako želi i pre tog datuma, otvoreno navodeći formalnu činjenicu da Ugovor ne mogu potpisati pre održavanja sednice Vlade na kojoj bi tekst Ugovora bio usvojen, da se o njemu moraju izjasniti svi članovi Vlade, a ne samo ja.
Moj život sam posvetio porodici, crkvi i profesiji. Gnušam se i pomisli da neko može i pomisliti da ja, Zdravko Krivokapić, mogu i želim dovesti u pitanje potpisivanje Temeljnog ugovora, koji je i moj lični temelj.
Priznajem, nepragmatično, ali samo iz srca i dubine duše izrazio sam želju da budući Mitropolit bude Vladika Joanikije, smatrajući to merom sopstvenog osećaja da putujući ka svetim Vladikama budem najiskreniji, kako se to jedino i može putujući ka Patrijarhu i vladikama, gde je mesto istini i pravdi.
Naš razgovor smo završili u dobrom raspoloženju i atmosferi dijaloga, uvažavanja i prijateljstva.
U još jednoj, koliko sada vidim, političkoj igri koja se otvoreno odigrava van Srpske pravosloavne crkve, uporno sam u medijima javnosti Srbije i Crne Gore predstavljan kao, za jedne izdajnik svega narodnog, za druge svega srpskog, za treće svega crnogorskog, a sada, konačno i svega crkvenog, jer to je mjera takve igre, da jedino nije izdajnik onaj koji slijepo prati upute i politiku čiji eksponent je Demokratski front. U pozadini toga, a to narodu Crne Gore sada otvoreno govorim, jednu od glavnih uloga igra upravo lider Demokratskog fronta, gospodin Andrija Mandić, koji je direktno i lično vršio pritisak da se izbor Mitropolita odgodi do rekonstrukcije Vlade.
Nije Zdravko Krivokapić, a to narod Crne Gore mora jasno znati, sinoć Patrijarhu rekao bilo šta što bi ugrozilo interese Crne Gore, niti interese vernika Srpske pravoslavne crkve, ali je Zdravko Krivokapić očigledno ugrozio interese Demokratskog fronta.
Nisam pristao na takve ucene, jer Vladu Crne Gore i Crnu Goru, dok sam Premijer niko neće ucenjivati, pa ni deo parlamentarne većine, kojoj potpisivanje ovog Ugovora, sada je jasno kao dan, služi kao izgovor za rušenje Vlade.
Biću potpuno direktan: gospodo lideri Demokratskog fronta i svi koji se krijete ispred ili iza njih nemojte mene učiti o mojoj veri i o mojoj crkvi. Vaš odnos prema Crkvi, Mitropolitu Amfilohiju a time i narodu Crne Gore iskazali ste na sastanku pod Ostrogom neposredno nakon parlamentarnih izbora.
Bio sam dužan da ne pristanem na ovakvu političku podmetačinu koje verujem sinoć nisu bile svesne ni moje vladike, pa ni moj Patrijarh.
Zbog pune istine, ali i odgovornosti koje ove reči nose sa sobom, narodu Crne Gore želim da saopštim i objasnim ovu političku podmetačinu.
Kao premijer iz naroda radim i radiću po savjesti i srcu i neću pristati da budem pion u političkoj igri dela parlamentarne većine. Teret i volju svog naroda nosiću onako kako me je učio blaženopočivši Mitropolit Amfilohije, u veri da će istina na kraju naći put do srca svih koji u nju veruju.
Tako mi Bog pomogao".
