ŠTA JE BUDUĆNOST "NEMOGUĆE DRŽAVE"? Cilj Sarajeva je da se BiH RAZORI, ali postoji ključ njenog OPSTANKA!
Jedino dosledno poštovanje Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini čini mogući okvir za postojanje te zemlje, zaključak je tribine "Šta BiH čini (ne)mogućom državom" u organizaciji portala "Sve o Srpsko" i Predstavništva Republike Srpske u Beogradu.
Čini se da je spisak onoga što Bosnu i Hercegovinu čini nemogućom državom predugačak, rekao je šef Predstavništva Republike Srpske (RS) u Srbiji Mlađen Cicović, na otvaranju tribine održane u Medija centru Udruženja novinara Srbije u Beogradu.
- Kroz sve razloge i pokazatelje puta ka nemogućnosti provlači se zajednička nit organizovanog pristupa pravnom nasilju, koje skoro uvek prati javna ili tajna podrška određenih krugova takozvane međunarodne zajednice - nastavio je on.
- BiH je moguća država samo u striktnom poštovanju i doslednoj implementaciji Dejtonskog sporazuma, onako kako je potpisan u Dejtonu i potvrđen u Parizu, koji je toliko jasan da mu nije bio potreban nijedan visoki predstavnik kao pomoć u tumačenju i sprovođenju - naglasio je Cicović.
CARS & COFFEE – КARAVAN OLDTAJMERA КREĆE OD LUКOILA
AFERA "PLANINSKA": Sanaderu povećana kazna zatvora!
Švedska reportaža o propasti Hrvatske: "Ovde nema života" (VIDEO)
Pravnim nasiljem u dugom kontinuitetu, dodao je on, BiH je postala prostor bespravlja i nelegitimiteta, zemlja pravne nesigurnosti u skoro svim oblastima, posebno na nivou zajedničkih organa, gde se uz podršku visokog predstavnika i određenih krugova međunarodne zajednice oduzimaju i otimaju nadležnosti RS.
Prema rečima sociologa Slobodana Antonića, u BiH se dogodila bošnjačka akvizicija države, što je glavni faktor dezintegracije.
- Bošnjački nacionalizam Srbe i Hrvate u BiH doživljava kao strano telo, koje u prvoj pogodnoj istorijskoj prilici treba izbaciti iz države ili asimilovati. To je posebno izraženo prema Srbima, kao potencijalnim žrtvama bošnjačkog resantimana koji vri u težnji ka ’revanšističkom genocidu‘. Što je ovakav bošnjački nacionalizam jači, to je BiH nestabilnija i disfunkcionalnija - Antonićev je zaključak.
Problem sa bošnjačkim nacionalizmom je u tome što on ne shvata da je sekularno društvo osnov BiH. Dakle, islamizacija Bošnjaka, koja se intenzivno dešava, pogotovo islamska radikalizacija, nužno vodi takozvanoj "debosnizaciji" Srba i Hrvata, kaže on.
Glavni urednik internet magazina "Novi standard" Aleksandar Vujović ukazao je na činjenicu kako BiH nije i ne može da bude klasična nacionalna država, ali ni liberalno-građanska država kakvu zamišlja Željko Komšić.
BiH je, dok je bila u okviru Jugoslavije, bila donekle funkcionalna, dok je sudbina RS, a time i BiH, velikim delom određena karakterom najdominantnije političke figure Milorada Dodika. Dodikova beskompromisnost u pogledu sleđenja srpskih interesa, prema Vujovićevim rečima, drži čitav dejtonski sistem u ravnoteži.
Nakon četvrt veka neuspešnog pokušavanja da u BiH obuzdaju etnonacionalne razlike i generišu državnu naciju i bosanski patriotizam, zapadni analitičari se dele na one koji smatraju da treba nastaviti po starom, samo agresivnije, na one koji smatraju da je BiH propala, nedovršena i beznadežna i na one koji smatraju da treba priznati nezavisnost RS, Herceg-Bosne i bošnjačkih kantona kao funkcionalno integrisanim delovima, reči su profesora Nenada Kecmanovića.
- Zanimljivo je da nikome od njih ni posle četvrt veka nadziranog mira ne pada na pamet da bi o tome trebalo upitati same Bošnjake, Srbe i Hrvate. Otkako se faktički odrekla izvornog Dejtona, ’međunarodna zajednica‘ je ohrabrila svaki od tri naroda u BiH da se okrenu svojim prevašingtonskim i predejtonskim opcijama, ali joj to možda i dobro dođe kao alibi za produženje protektorata u nedogled - smatra Kecmanović.
Prema mišljenju politikologa Aleksandra Pavića, sarajevska politička klasa nalazi se zarobljena u jednopolarnim narativima. Takvo njihovo ponašanje jedino garantuje budućnost BiH kao, kako Pavić kaže, zombi-države pod stalnim nadzorom struktura jednog već prevaziđenog globalnog poretka.
Šta su uzroci postojanja i kakva je budućnost "nemoguće države", pita se Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
BURNO U MAKEDONIJI Poslanik PODNEO OSTAVKU zbog DROGE! Isplivao snimak na kome se čuje kako naručuje narkotik! (VIDEO)
PUTINOV ULTIMATUM KOLINDI! Ruski predsednik ima JEDAN ZAHTEV za Hrvate - Zagreb će MORATI DA POPUSTI
"Hitno formirati vlast na nivou BiH": Dodik dodik ocenio da je trenutna situacija na štetu SVIH
- Zapadni analitičari krivicu za takvo stanje uglavnom prebacuju na bosanskohercegovačke narode - kaže on. Kao najvažniji uzrok stanja u BiH Proroković označava nepostojanje razvojne paradigme.
- Mislim da u tome leži jedan od najvažnijih uzroka opstajanja ’nemoguće države‘. Prvo, iz razloga što potencijali moći, političke, vojne i ekonomske i Vašingtona, a pogotovo Brisela kontinualno opadaju od 2008. godine, i u apsolutnom, i u relativnom iznosu. Na to nam ukazuju brojni indikatori koji se mogu pratiti. Vezivati viziju i strategije za sile u opadanju ne samo da nije pametno, već je i štetno - naglašava Proroković.
Iako se među bošnjačkom političkom i naučnom elitom govori o tome da je BiH jedina od bivših jugoslovenskih republika sa stabilnim granicama, akademik Darko Tanasković je u svojoj analizi pokazao da to baš i nije tako.
- Granice BiH definisane su tek u 19. i početkom 20. veka - kaže on, a ne u Srednjem veku.
- Sve činjenice iz prošlosti upućuju na to da je BiH mogla postojati kao relativno povezana celina jedino u sastavu većih državnih organizama, kao neke vrste spoljašnjeg skeleta. Njene promenljive granice utvrđivane su mirovnim sporazumima između velikih sila. Poslednji takav sporazum je Dejtonski i nisu ga slučajno potpisali lider Muslimana/Bošnjaka i predsednici Srbije i Hrvatske, uz garantujuće prisustvo najviših zvaničnika velikih sila - kaže Tanasković.
Nema sumnje da jedino Dejtonski sporazum, ako se primenjuje u svom izvornom smislu, garantuje spoljne granice BiH, bez obzira na razne mistifikacije o njihovoj navodnoj istorijskoj stabilnosti i viševekovnom kontinuitetu, zaključuje on.
