SVE O AZRI BAŠIĆ - ozloglašenoj krvnici koja je kidala Srbima polne organe i uši, urezivala krstove i slova S!

Azru Bašić (58) iz Rijeke, poznatiju kao "Krvava Azra" i "Azra dva noža", sud u Bosni i Hercegovini danas je osudio na 14 godina zatvora zbog zločina počinjenim nad zarobljenim srpskim civilima u Domu JNA u Derventi i u selu Polje 1992. godine. Bašićeva je u novembru 2016. godine iz SAD izručena Tužilaštvu BiH. Bila je svedok i učestvovala je u mnogim užasnim zločinima, a jednom vojniku je odsekla polni organ.

Bašićeva je osuđena da je kao pripadnik Hrvatskog veća odbrane od 26. aprila do početka maja 1992. godine učestvovala u ubistvu, mučenju i nanošenju velikih patnji i povreda srpskim zarobljenicima.

Tužilac je zatražio od Suda BiH da prilikom određivanja kazne uzme u obzir činjenicu da je Bašićeva pokazala naročitu okrutnost i upornost prilikom činjenja krivičnog dela, posebno tokom ubistva Blagoja Ðuraša, kao i potpuno odsustvo kajanja i izbegavanje ekstradicije iz SAD.

Kao otežavajuću okolnost tužilaštvo navodi i držanje Bašićeve, koja se hvalila kako je ubila Ðuraša.

Ko je Azra Bašić?

Rođena je u Hrvatskoj i koristila je imena Azra Kovačević i Izabela Bašić. Nekoliko godina živela je u Kentakiju, SAD, gde je radila u staračkom domu i fabrici za preradu hrane pre nego što je uhapšena u martu 2011.

Komšije iz Kentakija kažu da nije podnosila samo jednu stvar - ratne filmove. To im je bilo čudno.

- U trenu bi je oblio hladan znoj, počela bi da mrmlja sebi u bradu, pa naglo menjala program - seća se jedan od komšija.

Azra je rodom iz pretežno muslimanskog sela Kotorsko, nedaleko od Doboja. Mnoge porodice iz tog kraja odselile su se na Zapad u potrazi za boljim životom još pedesetih godina prošlog veka, a neki su ostali u Rijeci, otakle su planirali da se otisnu prema Italiji. To je učinila i njena porodica.

Iz tog je doba malo podataka o Aleševićima, ali se priča da joj je otac bio pomorski kapetan. Kada je buknuo rat, ona se iz Rijeke vratila u rodni kraj i uzela pušku. Njen ratni put je pravi primer haosa u Bosni.

Zločini krvave Azre

U SAD je priznala da je počinila više ubistava, iako je u zahtevu iz BiH za ekstradiciju pomenuto samo jedno.

"Njujork Tajms" tada je preneo svedočenje Stiva i Lusi Loman, kod kojih je u gradiću Stentonu poslednjih pet godina živela Bašićeva.

- Bilo joj je muka samo kada je ubila prvog čoveka jer je bila licem u lice s njim. Situacija ubij ili budi ubijen. Posle prvog smaknuća, ostala su išla mnogo lakše - rekao je Stiv Loman.

Lomanovi navode da Bašićeva nikad nije krila da je učestvovala u sukobima. Ona im je ispričala da je, navodno, prisustvovala kada su srpski vojnici silovali devojčicu. Loman je rekao da je ona kasnije naišla na jednog od "vojnika silovatelja" i da nije dozvolila svojim saborcima da ga ubiju iz vatrenog naoružanja, već da mu je ona odsekla polni organ.

Prema sudskim dokumentima, ona je maltretirala preko 200 Srba. Optužnica je, takođe, tereti za paljenje zatvorenika, čupanje noktiju, otkidanje ušiju i urezivanje krstova i slova "s" u meso zatvorenika.

- Mom ocu Blagoju Đurašu krvnici su prvo izbili zube, polomili kosti, dodatno ga mrcvarili ubodima noža, terali ga da na kolenima hoda po staklu, s kaišem oko vrata, a onda ga je Azra Bašić, ne trepnuvši - zaklala! Potom su hrvatski vojnici sa pripadnicima domaćih hrvatsko-muslimanskih jedinica, predvođeni krvavom Azrom, igrali oko mrtvog tela. Ona je dobitno podvriskivala: "Jedan vojvoda manje".

- Još je strašnije, ona je trojicu naših komšija, Radojicu Garića, Dragana Kovačevića i Mila Kuzmanovića, kako su mi oni lično ispričali, terala da ližu i piju krv iz prerezanog vrata mog oca.Pitala ih je da li bi im umesto četničke, možda više godila i slađa bila ustaška krv - priča sa gorčinom Slaviša Đuraš.

Dolijao nakon godina skrivanja: Begunac iz Padinske skele uhvaćen nasred Beograda sa heroinom

Za razliku od Garića i Kovačevića, Mile Kuzmanović, nije dočekao izlazak monstruma pred lice pravde. Preminuo je. Šest polomljenih rebara, gotovo smrskana glava, iščupani nokti, urezana četiri slova "S" na telu, kao i druge muke kojima su ga podvrgli Azra i njena sabraća po zločinu, doprineli su da prerano ode sa ovog sveta.

Atmosfera i dešavanja u današnjem Domu kulture u Derventi, na čijem ulazu je podignuta spomen-ploča, bili su deveti krug pakla. Međutim, nije Azra samo terala Blagojeve zarobljene komšije da ližu i piju krv iz njegovog prerezanog vrata. Terala ih je i da ga drže, dok su mu krvnici lomili kosti. Ironijom sudbine, to će se kasnije pokazati ključnim u identifikaciji njegovih posmrtnih ostataka.

Drugi logoraši svedočili su da je Azra zatvorenicima kleštima rezala uši, kidala im polne organe... Neke je skinula, naterala ih da puze po podu punom stakla, a ona bi sedela na njihovim leđima i stavila im u usta uže koje je povlačila rukama. Terala ih je i da jedu posoljeni novac koji su im pronašli u džepovima, piju benzin... Sve vreme su brutalno tučeni. Nekoliko puta je, prema svedočenjima preživelih, Azra lično urezivala četničke znakove na čela zatvorenika.

STRAŽARI SPREČILI OKRŠAJ IZA REŠETAKA: Kik-bokser iz Nane napadnut u pritvoru Centralnog zatvora

Svedok Zdravko Vidović dao je tri izjave. U prvoj, koju je dao 21. novembra 1994. godine u Osnovnom sudu u Derventi, rekao je da su ga, nakon hapšenja 26. aprila 1992. godine, pripadnici HVO i Riječke brigade, sa meštanima iz Čardaka odveli u Dom JNA gde su ih terali da gutaju so i jedu jugoslovenske dinare.

- Tu su bili neki Gavran i Azra. Udarali su nas nogama, rukama, palicama. Svi smo bili krvavi, a oni su nas terali da sa poda ližemo krv. Kada je na pod od udaraca pao Blagoje Đuraš, prišla mu je Azra i nožem presekla vrat. To smo morali gledati, a ja nisam smeo. Prišao mi je jedan vojnik i, uz pretnju nožem, naterao da to gledam - ispričao je Vidović.

On je svedočio da je, sa ostalim zarobljenicima, odveden u podrum u kojem su bili dva dana. Za to vreme, zatvoreni Srbi su odvođeni na ispitivanje, nakon čega su se vraćali krvavi. Iz Doma JNA, prebačeni su u logor na Rabiču.

U izjavi od 23. maja 2006. godine, koju je dao u Policijskoj stanici u Derventi, Vidović je naveo da je nakon zarobljavanja 26. aprila 1992. godine, sa 30-tak meštana Čardaka odveden u jednu kuću u selu Polje, gde su ih vojnici HVO i Riječke brigade odmah počeli tuči.

- Nakon dva časa, odveli su nas u Dom JNA u Derventi, u kojem su nas pojedinačno izvodili na ispitivanje. Govorili su nam da smo četnici i pitali ko je vojvoda. Predveče je doveden Blagoje Đuraš kojeg su pretukli jer su mislili da je on vojvoda. Azra je kleknula pored njega i kazala: "Videćete sada kako Arkanovka kolje" - rekao je Vidović.