Tajanstveni svet sakriven od svetlosti: Ovo je pećina u kojoj se nalaze stvorenja iz noćnih mora (FOTO)

Stanovnici Movilske pećine su slepi, bezbojni i žive u uslovima u kojima bi čovek jedva mogao da diše. Slučajno otkriće ovog "zaboravljenog sveta" starog više stotina hiljada godina pružilo je naučnicima priliku da prouče u kakvim je sve uslovima život na našoj planeti moguć.

Do danas, manje od stotinak ljudi je kročilo u ovu pećinu. Otkrivena je sasvim slučajno, 1986. godine kada su vlasti socijalističke Rumunije u blizini granice sa Bugarskom kod Crnog mora proučavali pogodno tlo za izgradnju nuklearne elektrane. Danas, rumunkse vlasti su zabranile pristup pećini, mada je ulazak u nju nemoguć bez posebne speleološke opreme.

Rumunski speleolog Kristijan Lasku ispitao je Movilsku pećinu nakon njenog otkrića. Kako bi došao do nje, zaronio je u jezerce sumporne vode, prošao kroz podvodni otvor i izronio u napoznatoj tamnoj pećini. Vazduh je bio zasićen sumporom i skoro bez kiseonika, a pred Laskuom se ukazao svet koji je do tada nauci bio sasvim nepoznat.

Vest o otkriću pećine punog "vanzemaljskog života" ubrzo se pročula širom sveta i biolozi su uskoro počeli detaljno da je proučavaju. Ispitivanja su pokazala da se pećina nalazi na dubini od 25 metara ispod površine zemlje i da je obložena debelim slojem gline, zbog čega je najmanje 500.000 godina bila odsečena od uticaja spoljašnjeg sveta.

Smatra se da je pećina počela da nastaje kada je zemljište počelo da se urušava pre pet miliona godina. Životinje koje su je nastanjivale u to vreme, ostale su njeni zatočenici, a njihovi potomci su postali stvorenja iz noćnih mora!

Poseban ekosistem koji se razvio u ovoj pećini je zaista začuđujuć. Mnoge životinje su bele ili veoma blede jer im je koža izgubila sposobnost proizvodnje pigmenta. Pošto nije bilo prostora za letenje insekti su vremenom izgubili sposobnost za letenje, a u potpunom mraku bube i pauci su oslepeli.

Ovaj jedinstveni ekosistem odlikuje i način ishrane njenih stanovnika. Hranu obezbeđuje sumporna bakterija koja na površini vode u pećini pravi pihtijast sloj koji predstavlja organsku podlogu za gljivice. Njima se hrane manji insekti koji na kraju postaju plen većih mesojeda.