Zašto je Makedonija bila na ivici GRAĐANSKOG RATA?

Situacija u Makedoniji eskalirala je sinoć nakon više meseci rastućih tenzija - narod je probio policijski kordon i upao u zgradu parlamenta i povredio nekoliko poslanika, uključujući i lidera opozicije, Zorana Zajeva, koji je nakon napada snimljen krvav. Ti snimci su noćas obišli svet i potvrdili jedno: makedonska kriza prerasla je u nešto što se već sada može nazvati stanjem pred izbijanje potencijalno većeg sukoba.

Što se zapravo desilo i zašto je došlo do ovakve eskalacije nasilja?

Kako smo i pomenuli, ovo je vrhunac krize koja buja već nekoliko godina, a naročito poslednjih meseci.

Postoje unutrašnji, ali i poprilično snažni spoljni faktori koji su doveli Makedoniju na ivicu ozbiljnog sukoba. 

MAKEDONIJA JE BURE BARUTA: Stručnjak objašnjava da li je pred nama RAT?!

Kada govorimo o Makedoniji u geopolitičkom smislu onda govorimo o jednoj od svega nekoliko preostalih "slobodnih teritorija" na prostoru Evrope koja nije povezana ni sa jednom političko-vojnom organizacijom. Naime., većina zemalja jugoistočne i istočne Evrope do sada je postala deo ili EU ili NATO pakta ili, najčešće, oboje.

Makedonija nije ni jedno ni drugo, što zbog spora s Grčkom oko imena, što zbog ambicija pojedinih političkih snaga unutar Makedonije kojima se s tim članstvom ne žuri. No, vreme balansiranja između Istoka i Zapada je prošlo otkada je između Zapada i Rusije buknulo nešto što se bez preterivanja može nazvati Hladni rat 2.0. Samim time integracija Makedonije u Zapadne okvire kontrole postala je hitnija dok se u isto vreme na tom Zapadu javljaju paranoje da će Rusija pokušati da spriječi  takav proces (sličnu situaciju, još i izraženiju, imamo i u Crnoj Gori, no njeno članstvo u NATO-u gotovo je zacementirano).

DAN POSLE HAOSA U MAKEDONIJI: Najnovije informacije o bezbednosti srpskih državljana

To je samo jedan od faktora, drugi je albanski faktor, koji se pak veže uz prvi. Albanija je, kako i znamo, NATO članica, i po tom pitanju poprilično lojalna. Tu se slobodno može pomenuti i tzv. Kosovo i Metohija i mada ono nije službeno u NATO-u, NATO vojna prisutnost čini ga de facto delom tog bloka. 

Jedna četvrtina stanovnika Makedonije su Albanci (Makedonija ukupno ima oko 2 miliona stanovnika, a nepoverenje između etničkih grupa je sve veće, naročito zbog pretpostavke da Albanija ima teritorijalne pretenzije prema Makedoniji (teza o "Velikoj Albaniji").

Naravno, mnogima je jasno da ta priča može postati i stvarnost u slučaju da Albanija na svojoj strani ima dovoljno jake saveznike, a danas ih ima. Štaviše, pojedini američki funkcioneri otvoreno zagovaraju potpuno razbijanje Makedonije kao države.

Zašto je albanski faktor bitan u ovoj krizi?

Naime, krajem prošle godine u Makedoniji su održani parlamentarni izbori na kojima je, ponovno, pobedio premijer Nikola Gruevski iz nacionalističke stranke VMRO-DPMNE. Gruevskog optužuje za veliku korupciju, nepotizam i generalno loše vođenje zemlje. No, isto tako činjenica je da su za njega glasali i oni kojima je jedini cilj bio da druga strana ne dođe na vlast jer istu smatraju veleizdajničkom.

VULIN ZABRINUT: Više puta smo upozoravali da priča o velikoj Albaniji nije samo priča

Dve dominantne političke struje u zemlji su, pomenuti VMRO-DPMNE, i levi centar, Socijal-demokratska unija Makedonije na čijem je čelu, sinoć okrvavljeni, Zoran Zajev.

Gruevski je pobedio na izborima, ali ne s dovoljnom prednošću da bi mogao da formira Vladu. Opozicija na čelu sa Zajevom je ipak uspela da skupi dovoljan broj mandata za formiranje Vlade, zajedno s albanskim manjinskim strankama. No, one su imale svoje uslove, a jedan od njih je da se albanski jezik proglasi službenim u Makedoniji (što je pristalicama VRMO-a apsolutno neprihvatljivo jer taj čin vide kao veliki korak prema albanskom otimanju Makedonije).

Dakle, Zajev ima većinu, u čemu je onda problem? U predsedniku Makedonije. Naime, makedonski predsednik, Đorge Ivanov (iz VMRO-a) ne želi Zajevu da da mandat tvrdeći kako time brani nacionalne interese i Ustav (od velikoalbanskih interesa) dok Gruevski predlaže nove izbore.

Džaferi preti?! Izjavio da će SVE LEĆI na svoje mesto i da će biti POSLEDICA zbog protekle noći!

Međutim, Zapad želi Zajeva na vlasti, logično, jer ovaj je politički pro-Zapadno orijentisan, za razliku od Gruevskog koji bi mogao "da šuruje" s Rusijom. To znači da je Makedonija postala vreli geopolitički epicentar Evrope, a Zapadni funkcioneri jedan za drugim već nedeljama dolaze u Skoplje kako bi Gruevskog i Ivanova nagovorili da prepuste vlast Zajevu i novoj koaliciji.

Izgleda da ti razgovori nisu uspeli zbog čega su se Zajev i opozicija odlučili na radikalan čin - proglašenje predsednika parlamenta (što je preduslov za proglašenje Vlade) bez odobrenja predsednika. To su i učinili, proglasili su Talata Džaferija, člana albanske stranke, za novog predsednika parlamenta dok su dojučerašnji vladajući parlamentarci u parlamentu uzvikivali "Puč, puč!", što u neku ruku i jeste, mada zavisi koga pitate.

Ubrzo potom gnevni građani - koji ovaj čin definitivno smatraju pučem - upadaju u parlament i napadaju Zajeva i druge opozicione poslanike rezultirajući scenom koja se retko viđa.

Što će se desiti sada?

Zapad će gotovo sigurno priznati novu vlast na čelu s Džaferijem - iz američke ambasade u Skoplju već su poručili kako su "spremni na saradnju" s njim - dok će oni Makedonci koji su danas upali u parlament, i oni koji taj potez pozdravljaju, smatrati da je ovo presudni čin u pokušaju razbijanja njihove zemlje.

U IŠČEKIVANJU DALJE SUDBINE MAKEDONIJE: Zaev ne dolazi na sastanak kod Ivanova?

Mnogi od njih, doživljavajući ovu situaciju na takav način, spremni su boriti se za svoju zemlju, a to može biti početak i oružanog sukoba pa čak i građanskog rata.

Predsednik Ivanov poziva na mir i razboritost, no puno toga sada zavisi i od njega - hoće li prepustiti vlast novoj koaliciji ili će situacija još i više eskalirati? U svakom slučaju, Makedonija se nalazi u najtežoj situaciji u svojoj novijoj istoriji.