Američka strategija prema Asadu, doživela KRAH!

Kao što su događaji u Siriji nedvosmisleno pokazali, samoproglašena Islamska država i „umereni“ džihadisti, koje podržavaju SAD, su poraženi, a sa njima je poražen i ključni uzrok američke direktne i indirektne vojne intervencije – mantra da „Asad mora da ode“. Ovo je evidentno ne samo iz načina na koji sirijska armija – uz podršku iranskih i ruskih saveznika – uništava one koji žele da unište Siriju već i iz načina na koji je Asad počeo da potvrđuje status legitimnog vladara Sirije, predstavljajući njene interese na velikim međunarodnim forumima i postavljajući uslove angažmana u pogledu sirijske budućnosti i uloga koje određene zemlje mogu u njoj da imaju.

Pogledajte šta su Asadovi sokolovi pronašli u džihadističkim MIŠJIM RUPAMA Deir ez Zora (VIDEO)

Predsednik Bašar al Asad čestitao generalima POBEDU kod Deir ez Zora! (FOTO/VIDEO)

Ovo se u potpunosti pokazalo u govoru koji je Asad održao u drugoj polovini avgusta, kada je izneo svoju viziju posleratne obnove Sirije. Od naročite važnosti bile su njegove reči u vezi sa ulogomm koju su povodom sirijskog takozvanog „građanskog rata“ odigrale određene strane sile. Rekao je da od tih zemalja – Amerike i njenih arapskih saveznika, koji su sledili agendu smene režima, agendu koja je, pre nego što je doživela spektakularni neuspeh, izazvala mnogo uništenja – očekuje da prekinu sve preostale veze sa pobunjeničkim grupama. Dok to ne bude učinjeno, nastavio je Asad, „neće biti bezbednosne saradnje niti otvaranja ambasada“.

Ništa bez braće Rusa: Evo kako su pomogli Asadovim snagama u proboju džihadističke opsade Deir Ez Zora

Asad jasno ukazuje na svoje uslove za angažman sa zemaljama koje su u prethodnih pet ili više godina pokušavale da ga svrgnu. Jednako je jasno da je Asad sebe predstavio kao čoveka koji upravlja sirijskom politikom, ukazujući na nameru da proširi kontrolu na teritoriju cele zemlje i odlučuje o unutrašnjoj i spoljnoj politici. Dakle, Asad je bio jasan u kritici određenih spoljnih sila i njihove uloge u Siriji, ali jasan je bio i u trasiranju buduće spoljnopolitičke orijentacije svoje zemlje ka istoku. Rekao je: „Strateška budućnost Sirije mora biti usmerena ka Istoku“.

Asad o budućoj Siriji

Asadov govor poklopio se sa porazom jedne od najmoćnijih „pobunjeničkih grupa“ u Siriji – Ahrar al Šama. Ne samo da je ova grupa bila jedan od zapadnih „umerenih elemenata“ već je igrala i odlučujuću ulogu u velikom broju „pobunjeničkih“ pobeda protiv vladinih trupa tokom 2013. i 2015. godine. Mnogi na Zapadu su u nju polagali velike nade, videći je kao potencijalnog aktera u budućnosti Sirije, naročito pošto su se njene snage pridružile u borbi protib Islamske države i pristale na političko okončanje sirijskog konflikta. Zbog toga je njen poraz poslednji ekser u američkoj politici „Asad mora otići“.

Isamovi junaci Deir ez Zora OSOKOLJENI dolaskom Asadovih vitezova čiste šire područje grada! (VIDEO)

Sada kad Ahrarovi borci napuštaju položaje i pridružuju se drugim grupama, a sirijski i ruski elementi kontrolišu geopolitički teren u Siriji, Zapadu ostaje vrlo mali broj opcija da oživi rat posredstvom drugih grupa. Stoga ne iznenađuje što neki uticajni kreatori politike u SAD počinju da se mire sa situacijom u kojoj će Sirija biti pod Asadovom kontrolom.

„Vlada Bašara al Asada je vojno pobedila u ovom ratu“, navodi Robert Ford, bivši američki ambasador u Damasku, za kojeg se smatra da je odigrao ključnu ulogu u izazivanju krize u Siriji tokom 2011. i 2012. godine, dodajući: „Ne vidim kako sirijska opozicija može da ga primora na dramatične ustupke tokom mirovnih pregovora“.

Iako sirovi materijal, tj. ljudski resursi za održavanje ovih grupa postoje, izvori podrške su presušili. Sirijski „pobunjenici“ su frustrirani, na primer, načinom na koji je Evropa postala više zainsteresovana da ograniči priliv sirijskih izbeglica i dovoljno stabilizuje zemlju kako bi mnoge od onih koji su već stigli poslala nazad. Evropi, dakle, ne odgovara nastavak rata.

Persijski zaliv je u previranju, a zbog tog unutrašnjeg raskola tokovi podrške prethodno podržavanim grupama su dramatično smanjeni, što dodatno doprinosi frustraciji opozicionih grupa. Stoga su instrukcije koje sada dobijaju dosta različite od onih od pre dve godine. „Sve zemlje koje su nas najviše podržavale... sada menjaju svoju poziciju“, izjavio je Osama Abu Zaid, portparol opozicije, za američki list. „Sa svih strana smo pritisnuti da usvojimo realniju viziju, da prihvatimo da Asad ostaje“.

ASAD IMA SVE JAČU PODRŠKU NARODA: Prisustvovao molitvi u oslobođenom Karahu!

Amerika (SAD) neće spasiti Kurde

Iako su SAD uspostavile veliki broj vojnih utvrđenja u kurdskim delovima severne Sirije, ukazujući na nameru da produže svoj boravak u Siriji, brzina kojom sirijske snage vraćaju izgubljene teritorije i činjenica da su se regionalne sile – Turska i Iran – udružile da spreče uspostavljanje Kurdistana, čine da američki planovi sve više deluju kao maštarije. U realnosti SAD očigledno nemaju dovoljno resursa na terenu da održe svoju poziciju ili utiču na konačni ishod. S obzirom da direktna vojna intervencija ne dolazi u obzir, pred njima je gotovo nemogući zadatak povezivanja novih „pobunjeničkih snaga“, koje bi bile sposobne da se suprotstave zajedničkim snagama sirijske vojske i proiranskih milicija (uključujući Hezbolah) u južnim i istočnim delovima Sirije.

Dodatni problem predstavlja činjenica da grupe koje podržavaju SAD i takozvana američka koalicija nisu uspele da ohrabre mase koje navodno štite od „brutalnog“ režima. Takozvani „nesrećni“ incidenti u kojima ove snage ubijaju civile dodatno ih otuđuju od naroda koji ih je nekada možda i podržavao. U poslednjem incidentu tog tipa američka koalicija je prošlog petka saopštila da je u avioudaru na snage Islamske države nastradao 61 civil. To mnogo doprinosi eroziji „narodne podrške“ koju ove snage i zemlje tvrde da imaju.

Sve u svemu, jasno je da je otklonjena svaka mogućnost da Asad napusti Siriju. Jedino što SAD preostaje, ako žele da realizuju svoju dosadašnju agendu, je masovna mobilizacija kurdskih snaga. Međutim, ako bi se ovo dogodilo, SAD bi nevoljno dodatno učvrstile tursko-iranski savez i povećale šansu da iranske milicije i Asadove snage – uz svesrdnu podršku Turske – pokrenu ofanzivu protiv sirijskih Kurda. U takvom scenariju SAD neće vojno intervenisati da spasu Kurde. Američka javnost za to nema aptetita; sirijski Kurdi silno greše ako misle da će ih SAD spasiti.

Ostale vesti iz Sirije, Iraka i Jemena možete pročitati OVDE.