Ko zaista KROJI budućnost narodima ratom opustošenih zemalja Bliskog istoka?!

Svi se sećate zlogasnog predviđanja bivše američke državne sekretarke Kondolize Rajs o „porođajnim bolovima Novog Bliskog istoka“. Dosledna režimu Džordža V. Buša i Čejnija, Kondi je sve shvatila spektakularno pogrešno ne samo po pitanju Libana i Izraela već i Iraka, Sirije i Kuće Sauda.

Ako Rusi nastave sa ovakvim ŽESTOKIM udarima, ubrzo će im se i Deir ez Zor OBRADOVATI! (VIDEO)

Hajat Tahrir Al Šam napao Islamsku državu u južnom Damasku! (MAPA)

Obamina administracija se tvrdoglavo držala tradicije, koju bismo u slobodnoj interpretciji mogli nazvati spoljnopolitičkom školom Seks pistolsa („nema budućnosti za tebe“). To je u samo nekoliko rečenica savršeno ilustrovala uvek spokojna portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Ona ukazuje da Obamin tim „nije imao konzistentnu sirijsku strategiju za svih osam godina vlasti: jedan dan bombardujemo, sledeći dan prestanemo, jedan dan se povučemo iz Sirije, drugi dan uđemo“. Razlog tome je što „jedna grana vlasti nije razumela šta radi druga“. Na kraju su prosto počeli da provode sve sirijske politike u nemogućnosti da sagledaju njihov logičan ishod. Potom su se fokusirali na Alepo, ali ne na rešavanje situacije, već isključivo na raspirivanje histerije i informativne kampanje za domaću predizbornu upotrebu“.

A to nas dovodi do onih koji odlučuju u Trampovoj eri i koji zaista posmatraju porođajne bolove novog Bliskog istoka – Rusije.

KURDI zauzeli ŽELEZNIČKU STANICU jugoistočno od Rake (VIDEO)

Iranska baza u Latakiji

Počnimo od nedavne posete izraelskog premijera Bibija Netanijahua predsedniku Putinu. Bibi je otišao u Moskvu nadahnut biblijskim maštarijama, suštinski pokušavajući da navede Putina da potkopa strateško partnerstvo sa Iranom i da se pridruži „arapskom NATO“, tj. izvikanoj antiiranskoj i antišiitskoj koaliciji na čelu sa SAD, kojoj pripadaju i Izrael i petrodolarske reketaške monarhije Zalivskog saveta za saradnju (GCC), plus manji partneri (Jordan i Maroko).

Bibi je očajan jer Iran, uz svoje adute na terenu (iranski borci i Hezbolah) uparene sa ruskim adutima u vazduhu, zapravo u ime Damaska dobija sirijski proksi rat. Šta god da se dogodi nakon Astanskih pregovora, Teheran će zadržati trajno uporište u Siriji, što izaziva balistički bes u NATO, Zalivskom savetu za saradnju i Izraelu.

Posledica je i to da Izrael više neće moći da napada južni Liban. Prošlog meseca u Teheranu dobio sam potvrdu da Hezbolah sada kontroliše lavirint podzemnih instalacija i da ima do 40.000 boraca spremnih da brane Liban od svega, a to je 10 puta više nego što je imao u 2006, kada je izraelska invazija okončana ponižavajućim povlačenjem. Ne postoji ništa što je Bibi mogao da ponudi Putinu osim maglovitog i nedokazivog obećanja naredbe da moćni izraelski lobi u Vašingtonu ublaži neprekidnu histeričnu demonizaciju Rusije.

U međuvremenu su se pojavili izveštaji da je sirijski predsednik Bašar el Asad dao zeleno svetlo za izgradnju iranske pomorske baze u Latakiji, u blizini aviobaze Hmejm, koju koriste Ruske vazdušno-kosmičke snage. To je usledilo nakon što je Muhamed Bageri, šef iranskog generalštaba, izjavio da će iranskoj mornarici ubrzo biti potrebne baze u Siriji i Jemenu.

Koalicija na čelu sa SAD nastavlja sa bombardovanjem Rake! (FOTO)

Teheran je uglavnom slao vojne savetnike i instruktore u Siriju, ali i Islamska revolucionarna garda (IRG) je takođe dala neke od najboljih vojnika.

Prilikom boravka u Teheranu imao sam zadovoljstvo da upoznam general-majora Muhameda Ali Džafarija (na slici iznad), glavnog zapovednika Iranske revolucionarne garde i vrsnog taktičara i organizatora specijalizovanog za asimetrično ratovanje, sa ogromnim iskustvom koje je stekao tokom Iransko-iračkog rata i Hezbolahovog uspeha iz 2006.

To je kao da upoznate marinskog generala Džozefa Danforda, šefa američkog Združenog generalštaba – ali bez formalnosti i medijske pompe. Kao pristojan i blag čovek, Džafari nije imao vremena da zalazi u detalje, ali drugi izvori potvrđuju da bi bez njegovog iskustva – u borbi stečenog – Damask danas bio u velikom problemu.

Šta Rusija želi u Siriji

Potom je tu i intervju ruskog zamenika ministra spoljnih poslova Mihaila Bogdanova, bivšeg ambasadora u Tel Avivu, Kairu i sada Putinovog specijalnog predstavnika za Bliski istok koji je, metaforički rečeno, ponovo razdvojio Crveno more. Bogdanov je arapskoj publici pružio na uvid koncizan vodič kroz rusku bliskoistočnu politiku, dijametralno suprotan od dementne i praznoglave neokonske agende smenjivanja režima.

Uporedio je „desetine hiljada“ stranih salafi-džihadističkih plaćenika koji ratuju protiv Damaska sa rusko-iranskim vojnim prisustvom, koje je zvanično zahtevano od „legitimne vlade“. Odbacio je iskrivljenu ideju da Iran izvozi Islamsku revoluciju (što se moglo reći u ranim 80-tim). Objasnio je kako Moskva želi da ostvari neku vrstu američko-iranskog "Entente Cordiale" (grupni naziv za tri sporazuma koji su 8. aprila 1904. potpisani između Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske; prim. prev.) u koji bi – što je malo verovatno – bila uključena i Kuća Sauda. Pregovori bi se mogli održati u Moskvi ili na nekom drugom mestu.

Kremlj, kako se izrazio Bogdanov, želi sekularnu Siriju, distanciranu od sektaštva, koja bi organizovala slobodne i pravedne izbore pod patronatom UN. Očekivano, njegove reči jedva prikrivaju ogorčenje Moskve zbog vašingtonske opsesije sprečavanjem učešća Teherana u sirijskim mirovnim pregovorima. Takođe je čvrsto odbacio ideju o „umerenim pobunjenicima“, čiji jedini cilj se svodi na to da „Asad mora otići“ i biti izveden pred sud pravde u Hagu („ako je to cilj, rat može trajati večno“).

A potom je usledio krunski argument: - Rusija želi da se pridržava međunarodnih zakona. Posvećeni smo principima nemešanja u unutrašnja pitanja bilo koje zemlje, računajući i našu. Pristalice smo demokratskih procesa, a ne obojenih revolucija.

Ruske trupe stigle u oblast Efrin na severozapadu Sirije u pomoć KURDIMA! (FOTO)

Članovi Trampovog tima možda će nastaviti da maštaju kako će Moskva iskopati rov sa Teheranom ne samo po pitanju Sirije već i u pogledu evroazijskih integracija. Nema šanse. Ali kako to objasniti Kući Sauda? Kuća Sauda je potrošila bogastvo investirajući u salafističko-džihadističku smenu režima u Siriji, kao i sukob protiv Jemena, u kojem je, koristeći američko oružje, izazvala masovnu glad, vodeći rat u kojem ne može da pobedi. Moskva bi možda vremenom mogla da usadi nešto geopolitičkog smisla Rijadu. Ali, opet, nema šanse da se to dogodi budući da je Rijad sad ubeđen kako je njegov najbliži saveznik predsednik Tramp.

Ubijena šestorica NAJOKORELIJIH džihadista Islamske države u iračkom vazdušnom napadu!

Geopolitički saterana u ćošak, nesposobna da se oslobodi od sebi svojstvene paranoje, Kuća Sauda je odlučila da krene u ofanzivu, sa kraljem Salmanom, koji je investirao u raskošnu azijsku turu – na čijoj trasi je i Peking – prilikom koje je potpisao veliki broj ugovora, dok se princ Muhamed bin Salman – zapravo ratni princ zaslužan za civilnu tragediju u Jemenu – umiljava Trampu u Vašingtonu.

Aktuelni spin kaže da će Saudijska Arabija biti Trampov uticajni „bliski saveznik“ za pitanja bezbednosti i ekonomije na Bliskom istoku, uključujući i palestinsku tragediju i iranski nuklearlni sporazum. Nema tog Danteovog kruga pakla u kojem bi nastao bolji recept za „porođajne bolove“ koji vode u nesputanu katastrofu novog Bliskog istoka.

Da li to PROPAGANDNA MAŠINERIJA Islamske države priznaje RUSKU dominaciju nad sirijskim nebom?!

Sve oči su uprte u sirijske Kurde

Očekivano, ni Moskva ni Teheran nisu pozvani na okupljanje 68 zemalja anti-IS koalicije, koje će se održati naredne nedelje u Vašingtonu. To je još jedno poglavlje teškog informativnog rata za domaću upotrebu, budući da Rusija i Iran prosto ne smeju biti doživljeni kao zemlje koje se stvarno bore – i pobeđuju – protiv terorizma.

Uništenje IS-a je Trampovo veliko predizborno obećanje. On to neće uspeti da uradi sa nekoliko stotina američkih marinaca koji drže Raku na nišanu, što je, uzgred rečeno, formalno mini invazija, jer Damask nije tražio njihovo prisustvo. Stoga je usledio povratak na plan A – sirijske Kurde.

CRNI TRENUCI za sirijsku vojsku južno od Alepa i kod Palmire! (VIDEO)

Prvo je visoki američki komadant na Bliskom istoku general Džozef Votel otišao u Kobani da obeća Pentagonovu podršku Sirijskim demokratskim snagama (SDF), koju predvode Kurdi. Potom je Pentagon, po Trampovom nalogu, objavio svoju revidiranu strategiju borbe protiv IS, koja se svodi na parolu „nema spavanja pre Rake“. To podrazumeva sasvim novo geopolitičko svrstavanje. Obamin tim – pogotovo CIA i Stejt department – bili su taoci turskog stava da su sirijski Kurdi „teroristi“. Ne i Tramp. Kao uostalom ni Bogdanov:

- Zašto je Turska pristala na Irački Kurdistan, a ne želi da prihvati Kurdistan u Siriji? Mislim da se to njih ne tiče. To je unutrašnje pitanje Iraka i Sirije. Sirijski narod treba da odluči, a ne turska država.

Pentagon je, blago rečeno, izgubio strpljenje za Ankaru. Zbog mnogo razloga: od neprekidnih čistki (u kojima su poskidani strateški raspoređeni američki kadrovi) do tursko-ruskog zbližavanja, ugrađenog u Erdoganovu pretnju da će se okrenuti ka Istoku ukoliko Vašington podrži sirijske Kurde i/ili ne izruči Fetulaha Gulena, kojeg Erdogan optužuje da je glavni odgovorni za propali vojni puč iz 2016. godine.

Pa kako vam se onda sviđa ovo: Vašington, Moskva i Teheran ujedinjeni u podršci sirijskim Kurdima. Stvar je, naravno, komplikovana. Na pregovorima u Astani, Turska, Rusija i Iran su teoretski na istoj strani. Ipak, Teheran podržava neku vrstu kurdske autonomije u Siriji – što je prokletstvo za Erdogana, kojem je jedina prihvatljiva kurdska autonomija ona koju imaju njegovi prijatelji u Iračkom Kurdistanu, koje kontroliše Barzani.

Stoga je na Moskvi da uspostavi ravnotežu, nastojeći da objasni Ankari da nema izlaza osim da se obezbedi neka vrsta kurdske samouprave u budućoj sirijskoj federalnoj državi. Koncept je ekstremno ambiciozan: Moskva namerava da pokaže i Istoku i Zapadu da su sirijski Kurdi, kao pravi neislamistički i sekularni sirijski akter, savršen instrument za borbu protiv IS-a i drugih formi salafi-džihadizma.

Ruska POMOĆ namenjena stanovništvu Deir ez Zora PALA U RUKE džihadista Islamske države?! (FOTO)

Nije čudo što Saudijska Arabija nije oduševljena; borba protiv IS nikada nije bila njihov prioritet. Ali ono što je zaista važno je da Ankara nije ubeđena. Erdogan je u potpunosti fokusiran na predstojeći referendum, koji bi mogao da ga pretvori u neku vrstu predsedničkog sultana. Kako bi odneo odlučnu pobedu, mora se na svaki mogući način udvarati turskom nacionalizmu. Sa druge strane, geopolitički ne može istovremeno ići protiv Rusije/Irana i Vašingtona.

Pre samo nekoliko nedelja niko ne bi pretpostavio da su sirijski Kurdi potencijalna strateška poluga kojom se geopolitička situacija na Bliskom istoku – povezanom sa Azijom, Afrikom i Evropom – može preokrenuti iz korena. Kineski projekat Jedan pojas, jedan put –raspomamljena izgradnja luka, gasovoda i brzih pruga – čvrsto cilja jugozapadni azijski prolaz, od Irana (ključnog čvorišta) do Saudijske Arabije (najvećeg kineskog snadbevača nafte). Sirija je takođe budućnost ovog projekta, a takva Sirija mora biti mirna i oslobođena od salafi-džihadizma. U tihom maniru diskretne evroazijske integracije, Kina podržava odluke Rusije i Irana.

Do sada je postalo mnogo jasnije ko oblikuje porođajne bolove novog Bliskog istoka. Nije Izrael. Nije Kuća Sauda. A nije baš ni Tramp.

Vesti iz Sirije i Iraka možete pročitati OVDE.