KURDI RUŠE AMERIČKO-TURSKO SAVEZNIŠTVO? Ankara UCENJUJE SAD bazom Indžirlik!
Narušeni odnosi...
Ankara je spremna da zatvori nebo za američku vojnu avijaciju. U tom slučaju SAD neće moći da koriste vazdušnu bazu "Indžirlik" i da učestvuju u operaciji protiv DAEŠ-a, piše turska štampa pozivajući se na svoje izvore. Analitičari, međutim, smatraju da Ankara blefira kada preti Vašingtonu i da je tu reč o "političkoj uceni".
PUTIN BRANI KURDE?! Ruski predsednik sprečava dalji PRODOR Turaka?!
- Sa moje tačke gledišta, a i sa pravnog stanovišta, to je nemoguće zato što je Turska član NATO-a, druga armija Alijanse posle SAD, pa je samim tim potpun prekid saradnje nerealan. Osim toga, turska vojska je, na prvom mestu, naoružana američkim oružjem ili oružjem koje odgovara standardima NATO-a. Samim tim, zatvaranje te baze, koju Amerikanci koriste još od samog početka — od ulaska Turske u NATO, značilo bi prekid vojne saradnje, a ujedno bi to uslovilo i prenaoružavanje turske vojske. Jasno je da se o tome ne može govoriti ni sa političkog, ni sa ekonomskog stanovišta, jer turski budžet to ne bi podneo. Zato je nerealno govoriti o zatvaranju baze. To je prosto banalna politička pretnja, pokušaj ucene, koji Erdoganova vlada politički koristi prema mnogim svojim partnerima, i prema SAD, i prema EU u raznim političkim pitanjima, a takođe je taj metod koristila i prema Rusiji -kaže za Sputnjik Julija Kudrjašova, viši naučni saradnik Centra za evroatlantsku bezbednost.
Razlog za zabranu letova, kako navode turski mediji, može biti saradnja američkih vojnika sa kurdskim organizacijama — Odredima narodne samoodbrane i Demokratskim savezom, koje turske vlasti nazivaju terorističkim grupama.
Ako se saradnja nastavi, kažu izvori u Ankari, Amerikanci mogu da ostanu bez vojne baze "Indžirlik" u provinciji Adana.
ZA DLAKU SE IZVUKLI! Turski militanti JEDVA odbili napad Kurda na AZAZ! (MAPA)
Međutim, jednostrano zatvaranje dostupa bazi "Indžirlik" moglo bi ne samo da pokvari planove međunarodne koalicije, već da ima i ozbiljne posledice za samu Tursku, smatraju analitičari.
Trenutno tu vazdušnu bazu zajednički koriste vojno-vazdušne snage SAD i Turske. Delatnost baze strogo je regulisana Ugovorom o vojnoj i ekonomskoj saradnji dveju zemalja. U njoj su bazirani avioni nekoliko zemalja NATO-a, koje, na čelu sa SAD, učestvuju u vazdušnoj operaciji protiv terorističke grupe DAEŠ. Osim toga, u bazi se nalazi i taktičko nuklearno naoružanje.
Ankara je više puta dovodila u pitanje prisustvo koalicionih snaga u toj bazi. Početkom godine turski vicepremijer Vejsi Kajnak je rekao da bi pitanje razmeštanja međunarodne koalicije moglo biti preispitano zbog nedovoljne američke podrške turskim operacijama u Siriji.
Turska je u avgustu prošle godine počela intervenciju u Siriji, s jedne strane da bi DAEŠ potisnula dalje od svoje granice, a s druge strane da bi sprečila Kurde da, nakon povlačenja DAEŠ-a, zauzmu taj teren.
Međutim, Turska i SAD imaju ozbiljne nesuglasice kada je reč o kurdskom pitanju.
Za Amerikance Kurdi su "udarna pesnica" u borbi protiv DAEŠ-a, a Ankari to nije po volji, jer bi jačanje Kurda moglo da dovede do stvaranja njihovih autonomnih enklava duž granica Turske, a to bi ugrozilo i teritorijalni integritet zemlje.
Upravo te različite pozicije oko kurdskog pitanja stvaraju sve dublji jaz između Ankare i Vašingtona.
- Pitanje zatvaranje baze ’Indžirlik‘ je bilo pokrenuto još prošlog leta, prilikom pokušaja vojnog puča u Turskoj, kada je ta baza optužena za umešanost u puč i podršku pučistima. Sada je to pitanje ponovo dospelo u žižu interesovanja. Međutim, turska Vlada sada hoće da Amerikanci o pitanju Kurda uzmu u obzir stav Ankare, a Sjedinjenim Državama Kurdi ostaju važan saveznik - kaže Kudrjašova.
Raskid saradnje sa SAD bi bio nerazuman, ocenjuje Kudrjašova, jer je na Bliskom istoku Turska jedina snaga koja je sa SAD povezana velikim brojem vojnih i političkih dogovora i ulazi u zapadni vojno-politički blok.
BUDUĆNOST SIRIJE IZMEĐU BORBE VELIKIH SILA: Čiji interes pobeđuje?
- Kažem, jedina snaga zato što su drugi američki saveznici u regionu, poput Saudijske Arabije, koja je monarhija sa radikalnim stavovima, nepredvidljivi kada je reč o njihovoj spoljnoj politici. Osim toga, poznato je da oni takođe podržavaju niz terorističkih grupa koje se bore u Siriji. Hoću da kažem, oni nisu ozbiljan saveznik na koje bi SAD mogle da se oslone. Setimo se koga tamo imamo… Sa Izrealom su sada veoma komplikovani odnosi. Tu je i turski sused Iran. Turska je jedina zemlja na teritoriji Bliskog istoka i Male Azije koja nekako može da uspostavi ravnotežu kada je reč o Iranu - dodaje analitičarka.