BEOGRAD SE OKREĆE MULTIPOLARNOSTI: Predsednik Kazahstana u zvaničnoj poseti Srbiji
Predsednik Republike Kazahstan boravi u trodnevnoj zvaničnoj poseti Srbiji. Ovo je prva poseta predsednika Kazahstana Srbiji od osamostaljenja. Sa predsednikom Kazahstana u Srbiju dolazi i delegacija uglednih privrednika te zemlje, koja će se upoznati sa uslovima investiranja i poslovanja u Srbiji.
Nursultan Nazarbajev je rođen 1940. godine u regionu Almati, a 1967. godine je diplomirao na Metalurškom univerzitetu u Karagandiju. Pre rukovođenja ovom velikom državom, vršio je širok spektar funkcija unutar Komunističke partije Kazahstana, na lokalnom i najvišem državnom nivou. Od 1990. godine, sa funkcije sekretara centralnog komiteta Komunističke partije Kazahstana dolazi na mesto predsednika države, gde ostaje do danas.
U skladu sa diplomatskom praksom, njegov domaćin u Beogradu biće predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, a ključne teme na dnevnom redu biće ekonomija i bilateralna saradnja dve države.
PRIZNANJE: "RUSKA PROPAGANDA" nije subjektivnija od propagande BBC
Predsednik Srbije je rekao da Srbija i Kazahstan dele mnoge zajedničke vrednosti, ali da ekonomija nažalost ne prati prijateljstvo koje postoji u političkim odnosima. On je izrazio očekivanje da će poseta predsednika Kazahstana otvoriti novo poglavlje u ekonomskim odnosima dve države. Potpisivanje bilateralnih sporazuma i zasedanje mešovite komisije bi trebali da daju podstrek i posluže konkretizaciji zajedničkih projekata u sferama od interesa obe zemlje.
Trgovinska razmena - nafta i gas za gotove proizvode
Međusobnu trgovinsku razmenu Srbije i Kazahstana karakteriše izuzetno uska struktura roba, koju čine pretežno energenti, kao i izraziti deficit na srpskoj strani. Ukupna robna razmena je od 2011. do danas porasla za čak 350 odsto, ali je njena struktura ostala ista.
EGIPAT ŽELI NUKLEARNU ENERGIJU: O saradnji sa Rusijom u novom sporazumu
Prirodni gas i sirova nafta čine čak 90 odsto uvoza iz Kazahstana, što govori o potrebama, ali i mogućnostima unapređenja međunarodnih ekonomskih odnosa. Zanemarljivi ostatak uvoza čine obojeni metali, đubriva i žitarice. Srbija, sa druge strane, u Kazahstan izvozi različite vrste gotovih proizvoda (48 odsto), nameštaj, mašine, povrće i voće, dok četvrtina izvoza u tu zemlju otpada na kategoriju "ostalo".
U međusobnoj saradnji dominira kupoprodaja, bez značajnijih zajedničkih projekata i investicija, dok ekonomska mreža naših preduzeća u Kazahstanu gotovo da i ne postoji. Među kompanije iz Srbije koje imaju intenzivnu saradnju sa Kazahstanom, bilo u oblasti izvoza ili uvoza, su "Valjaonica bakra Sevojno", "Impol Seval", "Energoprojekt", "Somboled", "Tarkett" i još neke.
POLJACI NA TANKOM LEDU: Partneri pronalaze druge načine za "SEVERNI TOK 2"
Srbija sa Kazahstanom kao članicom Carinske unije ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, koji je 2010. potpisao bivši predsednik Boris Tadić prilikom službene posete Astani. Međutim, uspostavljanjem jedinstvenog ekonomskog evroazijskog prostora okolnosti su se dramatično izmenile nabolje, pa se otvara prostor za unapređenje međusobne saradnje.
Ogroman potencijal u politici i ekonomiji
Kazahstan je značajan saveznik Rusije u okviru Evroazijske unije (uz Belorusiju, Jermeniju i Kirgistan) i Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Republika Kazahstan je od 1936. do 1991. godine bila u sastavu SSSR-a, dok je danas nezavisna država koja se ubrzano razvija i gradi političke odnose u pravcu uspostavljanja multipolarnog sveta u okviru pomenutih organizacija, ali i mnogih drugih foruma i oblika saradnje na multilateralnom nivou.
IRAN SE VRATIO U MEĐUNARODNU ARENU: Evo šta to znači za ceo svet!
Kazahstan je po površini čak 30 puta veći od Srbije, dok ima duplo više stanovnika, što ga čini jednom od najređe naseljenih država na svetu. Pored toga, on je bogat energentima (proizvodi oko 20 milijardi kubnih metara gasa i 1.6 miliona barela nafte dnevno) i beleži respektabilne stope privrednog rasta, što je garant da će i u budućnosti nastaviti intenzivan razvoj. Ovo su idealni uslovi za buduće zajedničke projekte i poslovanje srpskih kompanija iz gotovo svih privrednih grana.
Prostor za upliv srpskih kompanija na kazahstansko tržište je pre svega u sektoru građevine i infrastrukture, jer se Kazahstan ubrzano razvija zahvaljujući ogromnim deviznim prihodima od nafte i prirodnog gasa.
Posrednička uloga Kazahstana u tihom konfliktu na relaciji Moskva - Ankara nakon obaranja ruskog aviona iznad Sirije pokazuje da ova zemlja i njen lider Nursultan Nazarbajev imaju izuzetnu težinu u međunarodnoj sferi i kapacitet za rešavanje konflikata. On zato može da služi kao primer kako se od slabo razvijene i loše infrastrukturo povezane ekonomije gigantskim koracima grabi ka BDP-u koji je po glavi stanovnika već sada duplo veći od našeg, i ka poziciji političkog rasta paralelno sa ekonomskim.
ULOGA RUSIJE U SVETSKOM MIRU: PUTIN voljan da posreduje između IZRAELA I PALESTINE
Podsetimo, premijer Aleksandar Vučić je nedavno na sastanku sa ambasadorom Kazahstana u Srbiji rekao da je Srbija zainteresovana da njene građevinske firme učestvuju u izgradnji stambeno-poslovnih kompleksa i infrastrukturne mreže u Kazahstanu. Takođe, on je naglasio veliki značaj mogućnosti da se "Fijatovi" automobili iz Kragujevca izvoze na tržišta Evroazijske ekonomske unije bez carine.
Ostaje nada da će visok stepen međusobnog razumevanja u međunarodnim političkim odnosima rezultirati zajedničkim projektima u sferi ekonomije, na korist oba naroda.