PREMIJER VUČIĆ DANAS U PARIZU: Može li se Srbin ponovo osloniti na "lađu Francusku"?

Odnos Srbije i Francuske je oduvek bio sve samo ne jednoličan - varirao je od velike ljubavi do otvorenog neprijateljstva. Naime, svi se sećaju opevanog ratnog savezništva iskovanog u Prvom svetskom ratu, međutim danas se svi daleko bolje sećaju događaja iz ne tako davne prošlosti i bombardovanja Srbije 1999. godine, u kojem je sudelovala i Francuska..

Od Solunskog fronta i čuvene "lađe francuske", preko "pregovora" u Rambujeu, pa sve do 18. februara 2008, kada je Francuska priznala samoproklamovanu nezavisnost Kosova, Beograd i Pariz prošli su trnovit put. Ali, kao što su promene u međunarodnim okolnostima dovele do toga da dve zemlje zaborave svoje tradicionalno prijateljstvo, možda će ih novonastale okolnosti nateretati da ga se ponovo sete.

SEDIŠTE VLADE SRBIJE SE SELI IZ BEOGRADA: U ovom gradu će biti od 10. do 17. oktobra

VUČIĆ IDE U FRANCUSKU: Zakazani mu susreti sa Olandom i Valsom

Tada će možda Srbi shvatiti da je Francuska bila njihov jedini pravi zapadnoevropski prijatelj, a Francuzi će shvatiti da su u Srbiji imali dugogodišnjeg i jedinog pravog saveznika na Balkanu.

Prvi odnosi još u srednjem veku

Kralj Uroš I Nemanjić oženio se francuskom princezom Jelenom Anžujskom oko 1250. godine, koja je ostavila neizbrisiv trag u srpskoj istoriji. Kraljica Jelena zapamćena je kao velika zadužbinarka i dobrotvorka, a jedno od sećanja na ovaj brak danas je i Dolina jorgovana u dolini Ibra.

VUČIĆ U BELOJ PALANCI: Želimo u EU, ali nećemo zabijati nož u leđa našim prijateljima iz Rusije

Najstariji sačuvani dokument koji svedoči o odnosu Srbije i Francuske je pismo Karađorđa upućeno Napoleonu u vreme borbi za oslobođenje od turske vlasti.

Sačuvana je i priča po kojoj je francuski vladar upravo vođu Prvog srspkog ustanka smatrao najvećim vojskovođom tog vremena, a o "maloj, ali hrabroj državi na Balkanu" pohvalno su govorili i onovremeni književnici Viktor Igo i Lamartin.

Uspostavljanje diplomatskih odnosa

U moderno doba, Srbija i Francuska uspostavljaju zvanične diplomatske odnose nakon Berlinskog kongresa, na kojem je Srbija stekla svoju samostalnost, 01. januara 1879. godine.

Francuska postaje ključna destinacija učenih Srba koji tamo odlaze na školovanje. Skoro da nema onovremene javne ličnosti iz naše zemlje koja neko vreme nije provela u Francuskoj obrazujući se.

Od tog vremena, Srbija i Francuska bile su saveznice u svim ratovima. Tokom Prvog svetskog rata, Francuska je Srbiji slala naoružanje, sanitetski materijal i lekove. Posle golgote koju je srpski narod prošao povlačeći se preko Albanije, francuski brodovi su bili ti koji su sačekali izmoždene vojnike u Skadru i Draču i prevezli iz do Krfa. Odande, mnogi bolesnici, ali i deca i omladina, prevoženi su i smeštani u domove u Francuskoj, gde su lečeni i školovani, a onda vraćani u domovinu.

Bilo je to najslavnije vreme prijateljstva Srbije i Francuske. Oporavljena Srbija je uz pomoć Francuske organizovala Solunski front, a na čelu ujedinjene oslobodilačke vojske koja je izbacila Bugarsku iz rata i dovela do konačnog sloma Austrougarske, nalazio se francuski general Franše d' Epere.

Prijateljstvo Francuske i Srbije nastavljeno je i posle Velikog rata. A onda je došao Drugi svetski rat u kojem su Srbija i Francuska takođe bile na istoj strani, ali se nakon 1945. godine sve promenilo. Deo problema predstavljala je nacionalizacija imovine francuskih kompanija nakon stvaranja SFRJ, kao i suđenje Dragoljubu Mihailoviću kome su se protivile SAD i naročito Francuska. Diplomatski odnosi nikada nisu prekinuti, ali jesu zahladneli. 

Druga tačka razdora u jugoslovensko-francuskim odnosima je bio Alžirski rat za nezavisnost. Jugoslavija je bila prva država koja je priznala nezavisnost ove važne francuske kolonije. Ipak, odnosi su ubrzo normalizovani.

Raspad Jugoslavije

Francuska je aktivno učestvovala u ratnim zbivanjima tokom raspada SFRJ, a kao članica NATO pakta bila je i jedna od država koje su bombardovale Jugoslaviju 1999. godine iako ima podataka da se protivila napadima na civilne ciljeve, naročito beogradske mostove. 

VUČIĆ SE SASTAO SA ČEPURINOM: Unaprediti sve vidove saradnje, pogotovo ekonomsku

Tih dana Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu prekriven je crnim platnom. Umesto "Volimo Francusku kao što je ona volela nas" tada je postavljen natpis: "Neka je večna slava Francuskoj koje više nema". A priznanje tzv. Kosova na sve to je stavilo tačku.

Nova šansa prijateljstvu

Poseta, tada novog, premijera Francuske Manuela Valsa Srbiji 2014. godine najavljivana je kao preokret u odnosima dve države koji se čekao.

- Želimo da našem starom prijateljstvu udahnemo novu mladost, novu snagu na svim planovima, naravno na političkom planu, ali i na ekonomskom, jer je to oblast u kojoj Franuska nije dovoljno prisutna. Ima posla u svim tim oblastima i to je takođe smisao mog dolaska ovde - rekao je Vals koji je u Srbiju došao s privrednom delegacijom koju su činili predstavnici 34 najveće francuske kompanije.

Od tada politički i ekonomski odnosi kreću se uzlaznom putanjom. Naredna, 2015. godina bila veoma uspešna za porast trgovinske razmene između Srbije i Francuske jer je zabeležen rast od 20 odsto u izvozu srpskih proizvoda u Francusku, ali i izvozu iz Francuske u Srbiju. Ukupno, trgovinska razmena dve zemlje bila je 750,4 miliona evra, a cilj je da u što kraćem roku dostigne milijardu evra, izjavila je nedavno ambasador Francuske u Srbiji Kristin Moro.

Nakon uspešnih turneja u Rusiji i Americi, premijer Srbije Aleksandar Vučić danas uzvraća dvodnevnom posetom Francuskoj gde će razgovarati sa predsednikom i premijerom Fransoa Olandom i Manuelom Valsom, kao i sa drugim visokim francuskim zvaničnicima. To će biti nova važna šansa za jačanjem odnosa dve zemlje i prilika koju Srbija ne sme da ispusti, jer imati prijateljstvo i savezništvo Francuske, kao jedna od najvažniji država EU, nije mala stvar.

U trenutku kada se evropski kontinent nalazi na udaru mnogih opasnosti, poput islamskog terorizma, ali i problema poput migracija i "Bregzita", Srbija kao faktor stabilnosti na Balkanu i tranzitna zemlja na putu evropskih migracija postala je veoma zanimljiva Francuskoj. Takođe, kao zemlja koja se najviše našla na udaru džihadista, u Francuskoj postoji novo razumevanje za situaciju u koju su se Srbi našli 90-ih godina i to je nešto što treba iskoristiti.

Jasno je da danas jedni drugima možemo mnogo da pomognemo..Srbija je Francuskoj često bila uporište uticaja na Balkanu i neretko je potpuno sama branila srpske interese. Srbija je u Francuskoj nekada imala saveznicu, zaštitnika i uzor, a uređenje njenog društva bio je cilj kome je trebalo stremiti.

Sve je manje razloga zašto to opet ne bi bio slučaj.