PRVI USTAV MODERNE SRBIJE: Zašto je Sretenjski ustav trajao samo mesec dana i koje je odredbe imao?
Iako je trajao kratko, Sretenjski ustav je prvi ustav u istoriji Srbije, i na prostoru bivše Jugoslavije, i jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba. Donet je 15. februara 1835. godine.
U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine, te je kao takav jedan od prvih demokratskih ustava svog doba.
ROĐENI VOĐA, SA VOJNIM VASPITANJEM U DUHU VOJVODA MIŠIĆA I PUTNIKA: Srpski oficir bez mrlje u ratničkoj karijeri
ZNAČAJAN DOKUMENT ZA PREKRETNICU U SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI: Zbog njega je Vuk Karadžić Srbiju učinio ponosnom
DA LI STE NEKADA ČULI ZA CARA MAKRINA? Ogromna bista sa njegovim likom je pronađena u jednom srpskom selu
Na ovaj dan 1804. u Beogradskom pašaluku i šest okolnih nahija izbio je Prvi srpski ustanak. Mada je počeo kao lokalna pobuna protiv dahija, ustanak je prerastao u višegodišnji rat koji će istoričari nazvati „srpskom revolucijom“. Ovaj trenutak je predstavljao istorijski prelom sa kojim su počeli oslobađanje i razvoj Srbije kao države.
Ubrzo se dogodio i Drugi srpski ustanak, koji je rezultovao autonomijom Srbije u okviru Osmanskog carstva, stvaranjem Кneževine Srbije, i na taj način utaban je put do sledećeg važnog trenutka koji se dogodio tog istog 15. februara.
Imajući u vidu da je ustav najviši pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, Porta se protivila njenom donošenju. Austrija je takođe bila protiv ustava, jer ga ni sama nije imala. Rusija je donošenje ustava prokomentarisala kao „francuski rasad u turskoj šumi“.
Kada je srpski izaslanik Mihailo German krajem februara odneo Ustav u Carigrad, turski ministar inostranih poslova je izjavio da je to "zarazitelna konstitucija". Ruski poslanik u Carigradu Butenjev bio je još stroži, optužujući Srbe da su napravili francusko-švajcarsku konstituciju. Bile su mu problematične i boje na srpskoj zastavi, jer su iste kao i na francuskoj.
Knez Miloš, jedva je dočekao ovo odbijanje velikih sila, pa je Ustav ukinut pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja, a njegov tvorac je isteran iz službe.
Tekst Ustava
Knez je neprikosnovena i neodgovorna ličnost. Šef je države. Poslušavši Državni sovjet daje zakone i uredbe. Njegovo dostojanstvo je nasledno. Nasleđuju muški potomci, ako ih nema muški potomci kneževog brata, ako ni njih nema muški potomci kneževih kćerki.
Državni sovjet je telo kojim su srpski velikaši nastojali ograničiti kneževu vlast. To je svojevrstan oligarhijski organ. Članovi sovjeta su predsednik, sekretar, neodređen broj savetnika i popečitelji (ministri).
Pravo zakonodavne inicijative imaju knez i Državni sovjet. Zakonodavni organi su knez i sovjet čije članove imenuje knez. Knez ima pravo da dva puta odbije zakonski predlog. Treći put ga usvaja ako ne ide na „pagubu“ naroda, ustava ili države.
Izvršnu vlast dele knez i Državni sovjet. Sovjet u svom sastavu ima šest popečiteljstava: spoljašnji poslovi, unutrašnji poslovi, pravosuđe, finansije, vojska i prosveta. Popečitelji ne obrazuju kolegijalno telo – vladu. Za svoj su odgovorni knezu koji ih može smeniti, ali oni i dalje ostaju u Sovjetu kao savetnici. Savetnik je odgovoran za ono što čini i ne čini. Nisu politički odgovorni, ali odgovaraju za kršenje ustava, prava građana, povredu sultanove i kneževe ličnosti.
Narodna skupština nema pravo zakonodavne inicijative niti može da poziva popečitelje na odgovornost, ali može da izrazi želju za donošenjem zakona ili preispitivanjem rada određenog popečitelja. Narodna skupština je učestvovala u promeni ustava. Kvorum je bio 3/4 članova, dok je za promenu ustava trebalo da glasa 2/3 od broja prisutnih. Shodno tome ovaj ustav spada u kategoriju čvrstih.
Prava i slobode građana proklamovane ustavom su: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja. Prisutni su članovi koji pokazuju na ostatke feudalizma, jer se navodi da je zabranjen kuluk, zagrađivanje seoskih šuma, te se proglašava sloboda raspolaganja zemljom. Ustav ne sadrži politička prava. Član 127. navodi da je zvaničan jezik u sudstvu i upravi srpski jezik.
Činovnici su na položaju doživotno. Njihov položaj je nenasledan. Mogu biti otpušteni samo uz sudsku krivicu. Imaju pravo na penziju. Ne smeju se baviti trgovinom ni zanatstvom. Činovnici su bili retko pismeno stanovništvo.
Članovi o crkvi potvrđuju odredbe Konkordata od 1831. godine, koji je potpisan sa Carigradom.
