"UŠLI STE U PAKAO" Ksenija Atanasijević, prva Srpkinja doktor nauka - osim ISTINE i ZAKONA nije imala ništa
Smatra se prvom feministkinjom u Kraljevini SHS zbog toga što se borila za prava žena na obrazovanje i rad.
Ksenija Atanasijević bila je filozof prva žena doktor nauka i predavač na Beogradskom univerzitetu. Pojedini je smatraju prvom feministkinjom u Kraljevini SHS zbog toga što se borila za prava žena na obrazovanje i rad.
SRPSKI SIBIR! NAJOZLOGLAŠENIJI GRAD U SRBIJI: Od njega je i sam Knez Miloš strahovao
Prošao šest ratova, a završio kao državni neprijatelj: Tragična sudbina velikog srpskog vojvode
Vojvoda Stepa je imao samo jednu želju kada je odlazio u penziju: Nije mu bila bitna imovina već samo ona
Pred kraj osnovnih studija postaje asistent slavnom profesoru Branislavu Petronijeviću koji je važio za "strah i trepet". Kada je diplomirala, počinju čaršijske priče kako je njegova ljubavnica i da je to zapravo razlog njenog uspeha. Ona kreće u potragu po Evropi za retkim knjigama o Đordanu Brunu i bira temu "Brunovo učenje o najmanjem" za svoj doktorat.
Tog 20. januara 1922. godine na Beogradskom univerzitetu, pred prepunim amfiteatrom, brani svoj doktorat i tad je, između ostalog, od Petronijevića dobila zadatak da objasni matematičke formule Bruna. Uspela je da ih reši, iako je branila filozofski rad, tako da više niko nije mogao da joj ospori doktorsko zvanje. Postaje prva žena doktor nauka sa svega 28 godina.
Ksenija je sanjala o univerzitetskoj karijeri. U to vreme, ni na jednom fakultetu u Kraljevini SHS nije postojala žena sa zvanjem docenta. U oktobru 1923. odobren je predlog da bude prihvaćena za rad na fakultetu, što je dočekano veoma burno. Poznata je rečenica koju joj je rekao etnolog dr Tihomir Đorđević: "Čestitam vam, gospođice, ušli ste u pakao!" Za nju i jeste nastao pakao. Nije se priključila nijednom klanu, bila je posvećena svom cilju, pa se suočavala sa intrigama, javnim ismevanjima, čak i pričama da joj je najbolja prijateljica zapravo ljubavnica.
Te 1928. godine Ksenija je bila izabrana za vanrednog profesora za istoriju klasične filozofije. To je trebalo da potvrdi Univerzitetsko veće i tu počinje njena agonija – jedan od kolega proglasio ju je plagijatorom jer navodno nije navela autora dve rečenice u jednom od njenih dela. Protiv ove optužbe se borila osam godina, da bi na kraju odustala i rekla "na svojoj strani, osim istine i zakona, nisam imala ništa više". U tom trenutku, Enciklopedija Britanika uvršćuje njen rad na spisak relevantne literature za proučavanje ličnosti i dela Đordana Bruna.
Za vreme Drugog svetskog rata branila je Jevreje i odbila je da potpiše Apel srpskom narodu, zbog čega je hapsi Gestapo. Nakon završetka rata hapsila je i OZNA pod optužbom da je uticala na svog prijatelja Milana Grola da podnese ostavku i tako izazove krizu vlade. Jedan od njenih kolega sa fakulteta, Dušan Nedeljković, u tom trenutku dekan Filozofskog fakulteta i predsednik Komisije za ratne zločine, tražio je smrtnu kaznu za Kseniju, ali ona izlazi iz zatvora lišena svih građanskih prava. Njene knjige su zabranjene, povučene iz svih biblioteka i knjižara, zabranjeno joj je da nastupa na tribinama, ali je, uprkos svemu, ona nastavila da radi anonimno.
Iako je dobijala pozive za profesorski posao u Americi, Ksenija ostaje u Beogradu sve do svoje smrti 1981. godine.
