30 GODINA INTERNETA Zašto je njegov tvorac lako prepustio izum čovečanstvu?
Stručnjaci iz celog sveta koristili su mnoštvo različitih kompjutera, programa i medija za čuvanje podataka.
Dvanaestog marta 1989. Tim Berners-Li udario je temelje interneta, ali umesto da patentira izum, fizičar je softverski kod poklonio čovečanstvu. Za kratko vreme, svetska digitalna mreža revolucionarno je promenila komunikaciju, trgovinu i pristup informacijama.
U naučnom institutu CERN u Ženevi pre 30 godina stvorena je tehnologija, koja će za kratko vreme promeniti život mnogobrojnih ljudi: World Wide Web (Svetska mreža). Internet je, doduše, već postojao: oko milion korisnika, uglavnom pripadnika akademskih ustanova, uzajamno su komunicirali imejlom. Međutim, na institutu CERN, gde su hiljade naučnika radili na izuzetno složenim eksperimentima, vladao je "informativni haos".
TRAMP POD PRITISKOM: Novi kandidat najavio kandidaturu za predsednika SAD!
Stručnjaci iz celog sveta koristili su mnoštvo različitih kompjutera, programa i medija za čuvanje podataka. Zbog različitih formata datoteka, razmena digitalnih podataka bez problema bila je takoreći nemoguća. Osoblje se stalno menjalo pa su informacije o ranijim projektima nestajale.
Britanac Tim Berner-Li, koji je u CERN-u radio kao softverski savetnik, pokušao je da reši problem: želeo je da raznovrsne informacije učini dostupnim, kako bi svako u svakom trenutku mogao da ih vidi na računaru, ali i da ih lako ažurira.
On je pretpostavljenima predložio uvođenje sistema dokumenata, povezanih linkovima, koji će biti sačuvani na serverima i na taj način biti dostupnim svakome. To je princip na kome danas funkcioniše internet.
U narednih nekoliko meseci Berner-Li je razvio prvi pretraživač i stvorio jezik HTML, za izradu sajtova, kao i format za veb adrese.
Međutim, svetskoj mreži su nedostajali sadržaji. Zajedno s kolegama, Berners-Li je uneo telefonski imenik u mrežu. Malo-pomalo, naučnici i drugi korisnici mreže počeli su da dokumenturu svoje projekte na mreži.
Da bi ubrzao širenje mreže, Berners-Li se odlučio za veliki korak: umesto da patentira softverski kod, poklonio ga je čovečanstvu. Godine 1993. CERN je omogućio pristup svima.
Od toga je, između ostalog, profitirala kompanija za proizvodnju pretraživača "Netscape", koja je 1995. izašla na berzu i pokrenula bum interneta.
- Internet je posle 30 godina postojanja došao do tačke kada je opterećen govorom mržnje, brigom za privatnost i hakerskim akcijama koje sponzorišu države - izjavio je Tim Berners-Li, na konferenciji povodom 30 godina interneta u CERN-u, prenosi Srna.
On je pozvao države, kompanije i građane da sarađuju i rekao da želi da internet postane pristupačniji onima koji danas ne mogu da ga koriste, preneo je AP. Govoreći na konferenciji, on je takođe rekao da svetska mreža nije onakva kakvu su želeli on i njegovi saradnici.
Ser Tim je rekao da su ljudi, nakon skandala sa "Kembridž Analitikom", koja je došla do ličnih podataka 87 miliona korisnika Fejsbuka, shvatili da njihovim podacima može da se manipuliše.
Ser Tim je, ipak, rekao da misli da ljudi sada malo bolje razumeju rizike s kojima se suočavaju kao korisnici mreže i istakao da je neophodna njihova zaštita, ali da je za to neophodna saradnja vlada i korporacija.
