Kako je na dno Crnog mora poslata "JERMENIJA" i postala KRVAVA GROBNICA za osam hiljada ljudi?
Pitanje je da li bi "Jermeniju" zadesila ovakva nesreća da joj u poslednji čas nije naređeno da usput pokupi još ljudi
Iako je originalno izgrađena (1928. u tadašnjem Lenjingradu) kao putnički brod, sovjetski brod "Jermenija" za vreme Drugog svetskog rata postaje bolnički brod za prevoz ranjenih vojnika i civila preko Crnog mora.
NEVEROVATNI SNIMCI EPSKE BITKE IZMEĐU KINEZA I INDIJACA: Pogledajte kakav je to metež bio (MAPA/VIDEO)
RAMA BEZ BLAMA! Otišao u SAD da pregovara o vakcini - pronađen kako kupuje patike (FOTO)
(UZNEMIRUJUĆI VIDEO) KAO DA SU DEMONI, A NE LJUDI: Pobeda Azerbejdžana ili ISIS-a, šta se proslavlja?!
Izgrađena je da bi prevozila maksimalno oko 900 putnika, a za vreme rata na njoj Crno more prelazile su hiljade ranjenih vojnika i civila. Dugačka nešto više od 112 metara, imala je težinu od oko 4.000 tona te je plovila brzinom od oko 14,5 čvorova.
1941. godina je godina kada su Hitlerove snage pokrenule invaziju na Sovjetski Savez (22. juna - Operacija "Barbarosa"). Do kraja oktobra iste godine nemačka 11. armija, pod komandom generala Eriha fon Manstajna, odsekla je pristup Krimu te je krenula opsada Sevastopolja. Dakle, jedini spas s poluostrva bio je preko mora. Za mnoge taj spas bio je upravo brod "Jermenija", ali početkom novembra te godine za mnoge će postati i njihov stravičan plavi grob.
7. novembra 1941. "Jermeniju" su torpedima potopili nemački vojni avioni "Hajnekel". Na brod su se vijorile obavezne zastave Crvenog krsta, na trupu broda takođe su se isticale jasno vidljive oznake koje daju do znanja da se radi o bolničkom brodu za prevoz ranjenika, no napadačima to očito nije ništa značilo - još jedan ratni zločin u nizu zločina protiv čovečnosti počinjenih za vreme Drugog svetskog rata...
Tog kobnog dana "Jermenija" se nalazila nekoliko milja od Krima. U noći 6. na 7. novembar 1941. tisuće su se ukrcale na "Jermeniju" u Sevastopolju gde je vladala opšta panika. Mnogi su smatrali kako je to jedini spas verujući kako grad samo što nije pao u ruke nacista - tako je zaista i izgledalo iako je u konačnom ishodu Sevastopolj odolevao neprijatelju još čak 9 meseci.
Na brod su se takođe ukrcali brojni lekari, lekarsko osoblje, njihove porodice. Pošto se verovalo da je Sevastopolj pred padom, nastojalo se da se ovi ljude, koji će biti itekako potrebni za vreme rata, spasu po svaku cenu. Tu su takođe bile i hiljade ranjenika, što vojnika, što civila.
Odredište joj je bilo sovjetska luka Tuapse, u blizini Sočija. No, neposredno pre isplovljavanja iz Sevastopolja kapetan broda, Vladimir Plauševski, dobija naredbu da pre kretanja prema Tuapsu ode još i do Jalte koja se nalazi s istočne strane krimskog poluostrva. Rečeno mu je da tamo mora da pokupi još ranjenika. "Jermenija" je već bila prepuna ljudi u tom trenutku, a po dolasku u Jaltu ukrcano ih je još - brod je bio doslovno "čovek na čoveku".
Iako će SSSR tokom rata zadržati dominaciju na prostoru Crnog mora, u ovoj ranoj fazi rata Nemačka i njeni saveznici (Rumunija, Italija) imali su veliku vazdušnu superiornost nad Crnim morem. Potopili su više od 100 sovjetskih trgovačkih brodova, te više desetina brodova sovjetske mornarice.
Jedina potencijalna zaštita (izuzev za velike sovjetske ratne brodove naoružane brojnom protivvazdušnom odbranom) za brod poput "Jermenije" bilo je da plovi pod okriljem noći što bi se i dogodilo da je direktno isplovila iz Sevastopolja, odnosno da joj nije naređeno da krene još i za Jaltu. Tamo joj je data pratnja - dva manja ratna broda i dva vojna aviona - ali glavna "odbrana", noć, više nije bila prisutna. Tek negde iza 7 sati ujutru "Jermenija" napokon isplovljava iz Jalte.
Neće stići daleko, 30-ak milja na pučini, oko 11 sati ujutru, na nebu se pojavljuju nemački „Hajnekel He 111“ vojni avioni (bombarderi srednje veličine). "Jermenija" je gađana s dva torpeda (1.Staffel Lufttorpedo/KG 28) - prvi je promašio, ali drugi je bio direktan pogodak. Brod je doslovno pukao na pola - ceo incident, od pogotka do potonuća trajao je svega 4 minuta.
Očekivano, iako je brod imao maksimalan kapacitet od 900 putnika, u ovim ratnim vremenima bio je prenakrcan ranjenicima. Koliko se u trenutku vazdušnog udara nalazilo ljudi na brodu? Brojke variraju od minimalnih 5.000 pa do 8.000 ljudi (konsenzus je oko 7.000). Preživelo je svega 8 osoba.
Smatra se kako je potonuće broda "Jermenija" treća (ili druga, zavisno od izvora) najveća pomorska tragedija u istoriji.
Po broju mrtvih slična tragedija bila je ona broda "Goya" - reč je o norveškom teretnom brodu (ime je dobio po slavnom španskom slikaru Fransisku de Goji) kojeg su za vreme rata zauzeli Nemci te su njime pred kraj Drugog svetskog rata evakuisali vojno osoblje i civile iz „džepova“ koji su se još nalazili pod nemačkom kontrolom na Baltiku. 16. aprila 1945. "Goyu" je potopila sovjetska podmornica L-3, procenjuje se kako je pritom od 6.700 putnika preživelo svega njih 183.
Ali bez sumnje najveća pomorska tragedija svih vremena takođe se dogodila za vreme Drugog svetskog rata kada je potopljen nemački vojni transportni brod "Wilhelm Gustloff". Mesto radnje ponovo je Baltičko more, a počinitelj ponovo sovjetska podmornica (S-13). Brod je evakuisao mahom nemačke civile i zvaničnike, a bilo je tu i izbeglica iz baltičkih zemalja, Poljske, pa čak i iz NDH. Prema pojedinim procenama (sve su vrlo visoke), na brodu se u trenutku potonuća nalazilo oko 10.000 ljudi. Preživelo ih je svega oko 1.000 (ukrcani su na manje nemačke brodove koji su se nalazili u blizini).
Tragedija je u Drugom svetskom ratu bilo mnogo, tako i pomorskih. Neke od ovih najvećih već polako padaju u zaborav, barem izvan prostora gde su se dogodile. Svet uveliko pamti samo tragediju putničkog broda "Titanic" (1.517 poginulih, 706 spašenih), tragičnu priču s početka 20. veka ("Titanic" je potonuo 1912. godine), no postojale su puno veće tragedije.
Ako gledamo pomorske tragedije isključivo iz perspektive srazmere broja poginulih i broja spašenih - nema sumnje, potonuće "Jermenije", s koje je spašeno svega 8 ljudi, najveća je pomorska tragedija svih vremena.
