Šta je značio PAD BERLINSKOG ZIDA: Veliki korak za čoveka, a mali za čovečanstvo?
Trideset godina kasnije zapadne granice NATO-a pomerene su na istok, a sve istočnoevropske države nekadašnje članice Varšavskog pakta, kao i tri bivše jugoslovenske republike, danas su u Severnoatlantskom savezu
Kada je 9. novembra 1989. Ginter Šabovski na popodnevnoj konferenciji za štampu pred inostranim dopisnicima u Berlinu pročitao rečenicu iz nacrta novog Zakona o slobodnim uslovima putovanja građana Istočne Nemačke (GDR) u Saveznu Republiku Nemačku, jedan novinar ga je upitao kada to počinje da važi.
- Odmah, prema informacijama koje imam, bez odlaganja - odgovorio je nesigurno portparol Politbiroa GDR Šabovski ostajući tako zabeležen u istoriji. Zapadnonemački mediji odmah su objavili ovu vest, a iste večeri hiljade građana Istočnog Berlina prešlo je u Zapadni Berlin. Te noći pao je Berlinski zid koji je od 1961. fizički i simbolički razdvajao dve Nemačke i dva sveta, Istočni i Zapadni.
NEVEROVATNI SNIMCI EPSKE BITKE IZMEĐU KINEZA I INDIJACA: Pogledajte kakav je to metež bio (MAPA/VIDEO)
RAMA BEZ BLAMA! Otišao u SAD da pregovara o vakcini - pronađen kako kupuje patike (FOTO)
(UZNEMIRUJUĆI VIDEO) KAO DA SU DEMONI, A NE LJUDI: Pobeda Azerbejdžana ili ISIS-a, šta se proslavlja?!
Čitav svet je još iste noći znao da se odigrava istorija, a direktan televizijski prenos terao je suze na oči i onima koji nisu imali nikakve lične veze sa Nemačkom niti sa Nemcima. Bilo je zaista dirljivo gledati kako se rođaci sa dve strane zida prvi put nakon toliko godina mogu zagrliti, dok "trabanti" trube ulicama Zapadnog Berlina. Izgledalo je kao da je svet konačno došao k sebi.
Politbiro i Šabovski navodno nisu ni slutili kakve posledice će izazvati spomenuta pres konferencija. Portparol je imao samo da pročita deo teksta koji je napisan nekoliko sati ranije i nije se nadao pitanjima, jer nije imao iskustva sa zapadnim novinarima, a novinari sa istoka sa kojima se susretao nisu imali običaj da postavljaju pitanja. Kada je rekao šta je imao, postavljeno mu je pitanje, a njegov odgovor pokrenuo je lavinu.
Ubrzo nakon konferencije za medije nepregledna masa građana okupila se na gradskim graničnim prelazima, pa nije bilo druge nego pustiti ih da prođu. Neobično je bilo što ti isti građani nisu kao nekada bežali u slobodu, nego su se posle nekoliko sati vraćali svojim kućama u Istočnom Berlinu. Bio je četvrtak. Sutra ujutru se išlo na posao.
Izmene Zakona o putovanju u inostranstvo jedan je u lancu događaja koji su doveli do pada Berlinskog zida. Naime, Istočni Nemci te su jeseni masovno prelazili u Saveznu Republiku Nemačku preko Čehoslovačke i Mađarske. S namerom da se ne vrate kućama. Podizanje zida između dve, tada komunističke države nije bilo opcija, pa su vlasti GDR-a posegle za putnom liberalizacijom. Tri nedelje pre toga Egon Krenc zamenio je na mestu generalnog sekretara vladajuće Socijalističke partije GDR tvrdokornog Eriha Honekera.
No, početak kraja Berlinskog zida odigrao se nekoliko godina ranije, kada je u Sovjetskom Savezu proglašena "perestrojka". Ovu istorijsku reč prvi je izgovorio lider Komunističke partije Mihail Gorbačov, na partijskom kongresu u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg) 1985. godine, najavljujući političke i ekonomske reforme u SSSR, takozvanu jednopartijsku demokratizaciju. A zapravo je to bilo priznanje da je ova država u dubokoj krizi. Tragedija u nuklearnoj elektrani u Černobilju 1986. potvrdila je da situacija izmiče kontroli.
Rušenje zida prvi je od Gorbačova javno zatražio Ronald Regan, tadašnji američki predsednik, juna 1987. godine u Berlinu. - Gospodine Gorbačov, srušite ovaj zid - kazao je Regan u govoru ispred Brandenburške kapije. Nema sumnje da je američki predsednik znao šta govori. U baltičkim sovjetskim republikama uporedo su održani masovni skupovi u znak sećanja na žrtve Staljinovog režima i obeležavanja godišnjica nekadašnje nezavisnosti tih država.
Policija nije upotrebila silu, što je ohrabrilo građane tri baltičke republike, koji su se 1988. organizovali u narodne pokrete tražeći decentralizaciju. Istovremeno, u republikama na Kavkazu krenuli su nemiri. Sovjetska imperija padala je na kolena, no Berlinski zid još je stajao uspravno. Naredna godina biće mu poslednja.
Kada se u februaru 1989. sovjetska vojska nakon 10 godina povukla iz Afganistana bio je to prvi korak ka novom svetskom poretku. Od aprila do juna ljuljalo se i u Kini. Svet je zapamtio kako je tenk kineske vojske pregazio demonstranta na trgu Tjenanmen u Pekingu, ali malo ko se seća da je idućeg koji je stao pred gusenice zaobišao.
Verovatno da je još manje onih koji se sećaju da je 12. i 13. avgusta 1989. održan muzički Festival mira na stadionu Lužnjiki u Moskvi. Naizgled politički nevažan događaj, bio je zapravo istorijski. Gotovo da nema sredovečnog Rusa koji ga se ne seća. Prvi put su bendovi sa Zapada svirali u SSSR-u. Do tada je tako nešto bilo nezamislivo. Festival su otvorili Skid Row, američki hevi-metal bend, pesmom koja nije bila njihova. Svirali su legendarnu (i uvek aktuelnu) "Holiday in the sun" od Sex Pistolsa. To je pesma o apsurdu Berlinskog zida sa stihom – moram preko zida.
Idućeg vikenda, 19. avgusta u Mađarskoj održan je takozvani Pan-evropski piknik. Toga dana je simbolički otvorena granica između Mađarske i Austrije na nekoliko sati, a kroz nju je na hiljade istočnih Nemaca pobeglo na Zapad. Bio je to, sada pouzdano možemo reći, još jedan test tolerancije SSSR-a, koji nije reagovao.
Masovni građanski protest održan 4. novembra na Aleksanderplacu u Berlinu bio je prvi za koji su vlasti GDR dale dozvolu. Više od pola miliona demonstranata tražilo je pored ostalog rušenje zida i ujedinjenje dve Nemačke. Jedan od govornika na skupu bio je i Ginter Šabovski. Samo pet dana kasnije on će održati čuvenu pres konferenciju.
Događaji su se ređali kao na traci. Poljski sindikalni lider i kasniji predsednik države Leh Valensa govorio je u američkom Kongresu 15. novembra. Plišana revolucija u Čehoslovačkoj započela je 17. novembra, a pisac Vaclav Havel postao je predsednik te države 29. decembra. U decembru je izbila i oružana revolucija u Rumuniji. Po odluci prekog suda streljani su predsednik Nikolaje Čaušesku i njegova supruga Elena. Istog meseca sastali su se na Malti Gorbačov i američki predsednik Džordž Buš (stariji) gde su najavili završetak Hladnog rata.
Gorbačov je u oktobru 1990. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, a Nemačka se nekoliko dana ranije ujedinila. Prethodno je u januaru iste godine otvoren prvi McDonald’s restoran u Moskvi. Nemački rok sastav Scorpions, koji je avgusta 1989. takođe svirao na moskovskom festivalu objavio je hit pesmu inspirisanu tim događajem. "Sledim (reku) Moskvu, dole do parka Gorkog, slušajući vetar promene. Neka tvoja balalajka svira ono što moja gitara hoće reći…". Pesma "Wind of change" postala je nezvanična himna slobode na istoku Evrope, kao i u samoj Rusiji. Ova otužna uspavanka zavela je milione.
Zapad je pobedio u Hladnom ratu koji je praktično trajao od završetka Drugog svetskog rata, odnosno od 1946. kada je bivši britanski premijer Vinston Čerčil održao govor na Vestminster koledžu u Fultonu (SAD). - Od Ščećina na Baltiku do Trsta na Jadranu spustila se gvozdena zavesa preko kontinenta - kazao je Čerčil, dok još nisu bile podignute žičane ograde uz granice Čehoslovačke, Mađarske i Istočne Nemačke sa Austrijom i Zapadnom Nemačkom.
Kada su se u maju 1945. Crvena armija i saveznici susreli na ruševinama Hitlerove Nemačke, svako je želeo za sebe deo ratnog plena. Dogovor o podeli sklopljen je tri meseca kasnije na Potsdamskoj konferenciji kada je Nemačka podeljena u četiri okupirane zone. Prema istom modelu podeljen je i Berlin koji je bio glavni grad GDR-a. Od 1949. i nastanka Bonske republike do učlanjenja u NATO 1955. Zapadna Nemačka postepeno je sticala suverenitet, te je 1952. stekla status posmatrača u UN. Istovremeno kad i Istočna Nemačka, koja je takođe proglašena državom 1949. postala je članica UN-a 1973. godine.
Budući da je zahvaljujući Maršalovom planu Zapadna Nemačka već do kraja pedesetih proglašena za "ekonomsko čudo" (Wirtschaftswunder), te da su u njoj vladale mnoge slobode kojih nije bilo u Istočnoj Nemačkoj, GDR je od 1957. izdavala posebne putne isprave za prelazak u drugi deo grada, što je ograničilo, ali ne i sprečilo prolaz na drugu stranu. A u noći između 12. i 13. avgusta 1961. zatvorena je granica sa zapadnim delom grada. Ta je noć ostala poznata kao „Nedelja bodljikave žice“. Od toga dana pa sve do 1980. oko 140 kilometara dugačak zid dograđivan je i usavršavan, što je prelazak preko činilo izuzetno teškim. Prema sporazumu iz 1963. stanovnici Zapadnog Berlina mogli su tokom praznika da posete rodbinu u istočnom delu grada, kojima je bilo potpuno zabranjeno da odu u zapadni deo.
Oko 5.000 ljudi uspelo je da pobegne preko zida za 28 godina, dok ih je prema službenoj statistici ubijeno oko 200 pri pokušajima bega. Za zapadni svet, ovaj zid bio je "zid sramote", a za istočni "Brana prodoru fašizma". Demontaža zida obavljena je u leto 1990. dok je mali deo sekcija ostao netaknut i danas predstavlja turističku atrakciju.
Varšavski pakt prestao je zvanično da postoji 1991. godine, a iste godine mirno se raspao Sovjetski Savez. SFRJ kao jedina evropska država koja zvanično nije bila ni na Istoku, niti na Zapadu, raspala se u krvavom nizu ratova koji su započeli 1991. godine.
Trideset godina kasnije zapadne granice NATO-a pomerene su na istok, a sve istočnoevropske države nekadašnje članice Varšavskog pakta, kao i tri bivše jugoslovenske republike, danas su u Severnoatlantskom savezu. Već nekoliko godina unazad u svetu je u upotrebi pojam "hladni rat" kojim se objašnjavaju odnosi između Zapada i Rusije. S ove vremenske distance moglo bi se reći da je pad Berlinskog zida bio veliki korak za čoveka, ali ipak mali za čovečanstvo.
