HITLER PRED KRAJ RATA DONOSI "NERONOV DEKRET" Evo šta bi danas bila Nemačka da je PLAN sproveden u delo
Niko od najlojalnijih nacista s vrha nije smeo da mu se suprotstavi
Na današnji dan, 19. marta 1945. godine, nacistički vođa Adolf Hitler doneo je jednu od svojih najradikalnijih odluka - tzv. "Neronov dekret" (Nerobefehl). Svakako, naziv nosi po rimskom caru Neronu koji je, prema legendi, zapalio Rim 64. godine Nove ere. Hitler je pak odlučio "da zapali" ceo "Treći Rajh".
AMERIKA NA IVICI GRAĐANSKOG RATA?! Svetska sila se bliži "svom kraju" i tone u "SEKTAŠKI SUKOB"?!
JEZIVO! POKUŠAO DA OTME DETE USRED DANA! Dečak počinje da vrišti i samo ga je jedna stvar spasila od manijaka (VIDEO)
TURSKA UPOZORAVA, EVROPA JE U OPASNOSTI: "Zabrinuti smo zbog širenja sukoba u regiji", šta se to sprema?
Naime, ovim dekretom naredio je uništenje kompletne nemačke infrastrukture kako ništa od iste ne bi palo u ruke saveznika. Naravno, sredinom marta 1945. godine je vreme kada su savezničke snage, s istoka i zapada, već duboko prodrle na nemačku teritoriju.
Hitler se ipak odlučio, da pored sopstvenog samoubistva, počini i samoubistvo cele Nemačke.
Službeni naziv dekreta bio je "Dekret o uništenju na teritoriji Rajha" (Befehl betreffend Zerstörungsmaßnahmen im Reichsgebiet). Zadatak istog Hitler je poverio svom ministru naoružanja, Albertu Šperu, ali je ovaj odlučio da se ogluši o isti izgubivši poverenje u diktatora.
U vreme proglašenja "Neronovog dekreta" Nemačka je već izgubila gotovo svu osvojenu teritoriju, a nakon propasti nemačke ofanzive u Ardenima 16. decembra 1944, poslednji nemački pokušaj s ciljem preokreta rata na zapadnom frontu i bilo je jasno da će se iduća bitka, ona odlučujuća, voditi na teritoriji Nemačke i njenih gradova. Hitler nipošto nije imao nameru da prihvati bezuslovnu predaju smatrajući kako bi to bilo ponavljanje po Nemačku teškog i sramotnog mirovnog sporazuma iz Versaja.
Ovo nije prvi put da je Hitler naredio totalno uništenje infrastrukture. Ranije je tu naredbu dao vojnom guverneru Ditrihu fon Holticu tražeći od njega da bombama raznese ceo Pariz uključujući i sve pariske spomenike (kao što je Ajfelov toranj), zapravo naročito pariske spomenike. Ipak, kao što će se u slučaju "Rajha" na ovo oglušiti Šper tako je učinio i Holtic pa se umesto toga predao saveznicima.
Što se tiče dekreta izdatog na današnji dan u njemu je najvažnija stavka bila ova: "Pogrešno je misliti da se transportni i komunikacijski objekti, industrijski objekti i skladišta, koji nisu uništeni ili su privremeno stavljeni van pogona, mogu ponovo koristiti za naše ciljeve kada se izgubljena teritorija obnovi. Neprijatelj nam neće ostaviti ništa osim spaljene zemlje kad se povuče, a pritom neće ni najmanje mariti za naše stanovništvo. Stoga naređujem: 'Svi vojni transportni i komunikacijski objekti, industrijski objekti i skladišta, kao i sve ostalo vredno na teritoriji Rajha, što bi neprijatelj mogao na bilo koji način odmah ili u doglednoj budućnosti da iskoristi za ratne svrhe, sve mora biti uništeno'".
Šper je bio zgrožen ovom odredbom, kao i Holic nekoliko meseci ranije. Ali kako ignorisati Hitlerovu naredbu? Pregovaranje i uveravanje Hitlera svakako nije bila opcija... Stoga se dosetio da od Hitlera traži ekskluzivno pravo po pitanju sprovođenja ovog plana tvrdeći kako će to ubrzati isti. Hitler mu je dao slobodu u tome. Naime, u suprotnom bi morao direktno s generalima da pregovara o neposlušnosti prema Hitleru.
Hitler sve vreme uopšte nije bio svestan da se njegov "Neronov dekret" na terenu uopšte ne sprovodi. Tek na samom kraju rata, kada se Šper zadnji put video s Hitlerom u njegovom bunkeru u Berlinu, priznao mu je da se namerno oglušio na njegovu komandu. Bio je besan, ali više ništa nije mogao da učini, čak je i pustio Špera da ode.
Dana 30. aprila 1945. Hitler je u tom istom bunkeru počinio samoubistvo, 42 dana nakon što je dekretom naredio da se uništi sva nemačka infrastruktura koja je, zahvaljujući Šperu, ipak spašena.
Albert Šper, arhitekta po zanimanju, bio je inače jedan od Hitlerovih najlojalnih ljudi. Kao talentovani arhitekta bio je primljen u Hitlerov "unutrašnji krug", a ovaj mu je čak dao zadatak da projektuje velelepne nove građevine (brojni projekti ostali su, naravno, samo na papiru). Nakon rata je uhapšen pa mu je, kao i mnogim drugim pripadnicima nacističkog režima, suđeno u Nirnbergu. Dobio je 20 godina zatvora.
Najtežu kaznu je dobio zbog organizacije eksploatacije porobljenih pa je time izbegao smrtnu kaznu.
Odslužio je punu zatvorsku kaznu pa je oslobođen 1966. godine. U zatvoru je napisao dve autobiografske knjige. U njima je sebe predstavio kao čoveka koji duboko žali zbog činjenice da nije na vreme prepoznao zločinački aspekt Trećeg Rajha.
Tvrdi da nije nikada znao za Holokaust. Ipak, pojedini istoričari razbili su taj mit o "apolitičnom tehnokrati", naročito nakon njegove smrti 1981. godine i da se danas smatra kako je gotovo sigurno imao saznanja o Holokaustu i "Konačnom rešenju".
Ipak, godinama je trajao mit o "dobrom nacisti" Šperu, kog je on pomno gradio i u svojoj odbrani u Nirnbergu kao i kasnije u knjigama.
2005. godine pojavili su se dokumenti koji potvrđuju kako je Šper odobrio proširenje koncentracionog logora Aušvic u vreme kada se tamo već ubijalo na hiljade Jevreja. Dve godine kasnije, otkriveno je i njegovo pismo u kojem piše: "Nema sumnje - bio sam prisutan 6. oktobra 1943. kada je Himler objavio da će svi Jevreji biti ubijeni". Uprkos svim tim dokazima mit o "dobrom nacisti" opstao je i do današnjih dana.
Što se pak tiče "Neronovog dekreta" on je još jedna potvrda kako je Hitler želeo "da ide do kraja", žrtvuje i samu Nemačku i nemački narod ukoliko je poraz u ratu jedina opcija.
Albert Šper, iako je njegova maska "apolitičnog tehnokrate" raskrinkana, ipak je zaslužan što nije dozvolio da se cela Nemačka pretvori u pustoš (od koje bi se daleko teže oporavila), što takođe pokazuje kako je Adolf Hitler, i među krajnjim radikalima, bio najgrozniji.
Izvor: Srbija Danas/Advance.hr/F. Vuković/Preneo: V.M.
