Afrička država, nekada kolonija,"kec je u rukavu" mnogih francuskih predsednika, čime kupuje SLOBODU

Afričko bogatstvo

U zapadnoj Africi nastala su prva prava carstva afričkog kontinenta, pre svega srednjevekovno carstvo Mali, koje je kontrolisalo saharske trgovačke puteve i bogatilo se na prodaji zlata i soli. Ta civilizacija je nastala u dolini reke Niger koja je i danas glavna reka zapadne Afrike i koja se proteže na 4180 kilometara spajajući savremene države Nigeriju, Benin, Niger, Mali, Gvineju i Sijera Leone, ali zapravo celokupni zapadni deo kontinenta. Treća je najduža reka u Africi, nakon Nila i Konga, a poznata je i po svojoj ogromnoj delti u Gvinejskom zalivu u Nigeriji, poznatom nalazištu naftnih bogatstava. Ujedno je ta reka osnovica naročite političke kulture u zapadnoj Africi. 

BOMBAŠI SAMOUBICE BOKO HARAMA U AKCIJI: Najmanje 11 mrtvih

RUSKO-JAPANSKI odnosi od početka 20. veka do DANAS: Tokio rešio da raskrsti sa duhovima prošlosti?

Dolina reke Niger

Unutar društvenih nauka, a najviše politikologije, razvila se politička geografija kao studija međuzavisnosti geografskog prostora i političkog procesa, odnosno izučavanje geografskih posledica političkih odluka i akcija, geografskih učesnika koji se razmatraju u donošenju odluka kao i uloge bilo kog geografskog učesnika koji je uticao na političku odluku. Ukratko, radi se o simbiozi politike i prostora. Tako i resursi doline reke Niger omogućavaju državama da postanu veliki akteri u Africi; nakon srednjevekovnog Malija i francuske kolonijalne uprave, danas je to Nigerija, koja svoj položaj duguje naftnom bogatstvu. Istovremeno, ti resursi su doveli do krvavih sukoba koji ni danas ne jenjavaju u ovom delu sveta. 

AMERIKA SE DAVI U AVGANISTANSKOJ MOČVARI: Majka svih bombi NEMOĆNA pred 16 godina pakla!

Od pustinje do obradive i plodne zemlje

Oko Nigera se mogu videti mnogi geografski različiti krajevi. Savremena Mauritanija, Mali, Niger i Čad uglavnom su definisani širenjem saharske pustinje, suve i neplodne barijere koja je vekovima služila kao prirodna odbrana gradova u unutrašnjosti Sahare i davala mogućnost trgovačkih kretanja samo pripremljenim i iskusnim karavanama. Južno od Sahare nalaze se savane s ugodnom klimom i mnoštvom obradive zemlje, gde su nastali i mnogobrojni gradovi. Nešto južnije počinju da rastu tropske prašume, gde nema prilike za dobru poljoprivredu, a obala je pogodna za ribarstvo i trgovinu. 

NAUČNICI DOŠLI DO VELIKOG OTKRIĆA: Sudbina nam je određena još pre 13 milenijuma (VIDEO)

Čad - bivša francuska kolonija

Ove geografske činjenice čine genezu zapadnoafričkih država i njihovih sukoba. Za Evropljane je strateški najvažnija zemlja bio Čad, područje mnogobrojnih sukoba. Bivša francuska kolonija uspela je da odbaci osamdesetih godina napade libijske vojske, a istočne granice Čada se nisu u potpunosti učvrstile sa Sudanom sve do 2010. Francuska vojska zapravo nikad nije ni otišla iz Čada. Poslednja velika intervencija dogodila se u januaru 2013. kada su posebne snage francuske vojske napale radikalne islamističke borce koji su zauzeli celu severnu polovinu susednog Malija. To je bila operacija "Serval", glavna afrička akcija predsednika Fransoe Olanda. Francuzi su upali u središnji malijski grad Mopti, što je ostavilo veliko nezadovoljstvo na čadskog predsednika Idrisa Debija. Ali Debi je time samo dobio potvrdu da je Pariz odabrao Čad kao sedište svog uticaja u Africi.

Raha je PRVA SAUDIJKA koja se popela na najviše VRHOVE SVETA, ali je prolazila kroz žestoke OSUDE! 

Idris Debi - predsednik Čada

Debi je klasičan afrički vladar. Na vlast je došao 1990. nakon što je zbacio predsednika Hisenea Habrea uz pomoć francuske tajne službe. Sam Debi je bio lider kabineta predsednika Habrea, pa je vodio uspešne vojne akcije nad pobunjeničkim snagama u osamdesetim godinama, što ga je proslavilo kao hrabrog vojnika. Šest godina nakon državnog udara Debi je uspostavio prvi višestranački politički sistem i osvojio predsedničke izbore. Kritičari govore da ima danas malo podrške, jer je svoje pleme postavio na sve nivoe vlasti. Vlada zemljom koja je bogata zlatom i uranijumom, a od 2003. u Čadu počinje eksploatacija nafte. Ipak, polupustinjska zemlja je obeležena nestabilnošću i nasiljem koji proizilaze iz napetosti između arapsko-muslimanskog severa i hrišćansko-animističkog juga. 

PAKAO PRED VRATIMA: Ove godine DESET RATOVA besneće u svetu

Uloga Čada tokom Drugog svetskog rata

Infrastrukturno loše povezana zemlja bez izlaza na more ipak je postala glavno područje francuske kolonijalne strategije u Africi. Vlada u Parizu je krajem 19. veka nastojala da u potpunosti zavlada Saharom i poveže svoje teritorije u današnjem Senegalu s francuskim Somalilendom odnosno Džibutijem. Kada su Britanci upali u Sudan i ojačali svoje prisustvo u Egiptu, a Italijani počeli da šuruju s libijskim vladarima, Francuska je izgubila mogućnost vladanja dolinom Nila, a najistočnija granica francuske kolonijalne uprave postao je Čad. Tu se stvorila svojevrsna krajina koja je trebala da odbaci opasnosti engleskih i italijanskih prodora. Pustinjska zemlja se u Drugom svetskom ratu pokazala više nego potrebnom; tu se nalazilo skrovište Slobodnig francuskih snaga generala Šarla de Gola. Iz Čada su se planirale akcije koje su potom razbile italijansko prisustvo u Libiji pa na kraju sa Britancima izbacili nemačke snage iz Severne Afrike. 

PAŽNJA PUTNICI: Opasnost od terorizma je najveća u ovim zemljama

Sukob sa Libijom

To francusko prisustvo se nastavilo i nakon proglašenja nezavisnosti. Usled svojih relativno manjih prirodnih resursa, Čad nije privlačio mnogo pažnje, ali su Francuzi lukavo iskoristili svoje uporište u državi, pa su je koristili kao bastion za zaštitu svoje druge "kolonijalne dece" i naročito njihovih resursa kao što je Niger (bogat uranijumom), Obala Slonovače (kakao) i Gabon (nafta). U vreme Hladnog rata ove zemlje su bile čvrsto vezane uz Francusku, jer je Pariz davao preferencijalni pristup svojim tržištima kao i bezbednosna jemstva. Ta jemstva su potvrđena 1983. kada je libijski pukovnik i vladar Muamer Al Gadafi napao Čad nastojeći da proširi svoj uticaj u Sahelu. Kako Afrička unija nije reagovala, francuski predsednik Fransoa Miteran je naredio pozicioniranje 3.500 francuskih vojnika koji su pomogli odbacivanju libijskih snaga. 

SINGAPUR JE LIDER, ČAD NA ZAČELJU! A gde je Srbija po KORIŠĆENJU interneta i društvenih mreža?

Francusko vojno prisustvo u Čadu

Siromaštvo, politička nestabilnost, privredna nerazvijenost i etničke napetosti naročito tište N'Djamenu, glavni grad Čada. Stoga je povezanost sa Francuskom ujedno dobrodošla u čadskoj vlasti. Zato su Francuzi jednostavno nastavili svoje vojno prisustvo u zemlji nakon dekolonizacije. Danas je središte francuske regionalne protiv-terorističke operacije "Barkhane" u Čadu, u bazi u samoj N'Djameni koja uključuje 70 oklopnih vozila, tri "Rafala" i tri "Miraža 2000" aviona, helikoptere, taktički transportni avion i brojne dronove. Za svoju zaštitu, N'Djamena bez razmišljanja podržava ciljeve francuske afričke politike. 

U stampedu na hadžiluku poginulo 1.399 ljudi

Savezništvo sa Francuskom

DebI je s tim zadovoljan jer tokom godina, su se razvile mnogobrojne pretnje njegovoj vlasti. Praktično, Pariz podržava čvrstu vlast Debija i ne libi se korištenja svojih vojnih snaga da mu pomogne u održavanju moći. Tako su 2005. francuske posebne snage pomogle da osujete planove Ujedinjenog fronta za demokratsku promenu u preuzimanju vlasti dok je Debi bio na samitu u Ekvatorijalnoj Gvineji. Slično se dogodilo 2008. kada su članovi unutrašnjeg kruga predsednika i njegova porodica pokušali da zbace predsednika, pa su zaustavljeni uz pomoć francuskih obaveštajnih krugova i naoružanja. 

BOKO HARAM NAPADA NA KURBAN BAJRAM: Ubijeno 15 civila, 4 ranjeno

Odnos na relaciji Fransoa Oland - Idris Debi

Oland je zapravo prvi francuski predsednik u Petoj republici koji kritikuje čadskog predsednika, pa ga proziva za nestanak i verovatno ubistvo čadskog političara Oumara Mahamata Saleha. Kada je započela operacija "Sarval", Debi je iskoristio situaciju i poslao 2.000 elitnih pripadnika čadskih oružanih snaga Olandu u pomoć u Maliju. Time je završen zategnut odnos dvojice predsednika i Francuska je prihvatila Čad kao glavnog i najsposobnijeg afričkog partnera u borbi protiv militantnih pobunjenika i ekstremista u području Sahela. Uskoro je Čad pokazao svoju važnost; nakon pada predsednika Srednjeafričke republike Fransoe Bozizea, koji je bio blizak saradnik Debija, Čad je u potpunosti pomogao Francuskoj u smirivanju stanja u ovoj zemlji. A 2015. Čad se pridružio stvaranju zapadnoafričke koalicije koja se bori protiv Boko Harama, militantne nigerijske grupe koja se pridružila Islamskoj državi u stvaranju vilajeta Zapadnog Sudana. 

OTIMAJU, PA IH UBIJAJU: Ekstremisti Boko harama likvidirali 8 žrtava u Kamerunu!

Odnos Čada i Francuske postao je klasični oblik pariške saradnje s afričkim diktatorima, a sve u svrhu održavanja resursnih i političkih ciljeva živim. Čad time dobija novo naoružanje, pomoć međunarodnih tela, a naročito finansije koje se upotpunjuju sve većim dobitima od nafte, čime Debi može održavati bezbednost unutar svojih granica. Francuska kroz Čad može pokazati svoj uticaj i štititi svoje interese u ostatku Afrike, a time i vlastitu viziju sebe kao velike svetske sile koja ima pravo stalnog mesta u Savetu bezbednosti UN-a.